0
"Aleksej Navaljni je najhrabrija osoba koju sam sreo. Znao je da će biti uhapšen ukoliko se vrati u Rusiju i svesno je žrtvovao svoju slobodu, a možda će i svoj život, imajući u vidu da su već pokušali da ga ubiju", rekao je u intervjuu za dnevni list "Nova" Vilijam Bil Brauder, poznati britansko-američki biznismen i svojevremeno najveći strani investitor u Rusiji.
Vilijam Bil Brauder je dugogodišnji aktivista i šef kampanje za primenu “Magnitski zakona”, kojim se omogućava uvođenje sankcija osobama koje krše ljudska prava. Njegovo ime jedno je od najčešće pominjanih u medijima koje kontorliše ruska vlast i to nakon što se otvoreno usprotivio predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.
Pročitajte još...
Brauder je generalni direktor i suosnivač kompanije „Ermitaž Kapital“, investicionog savetnika Ermitaž fonda, koji je u jednom trenutku bio najveći strani portfolio investitor u Rusiji. On je preuzeo velike ruske kompanije kao što su „Gasprom“, „Unified Energy Sistems“ i „Sidanco“, a za kaznu mu je odbijen ulazak u Rusiju, deportovan je u Veliku Britaniju i proglašen pretnjom po rusku nacionalnu bezbednost.
Osamnaest meseci nakon što je deportovan, u kancelarijama Ermitaž Kapitala u Moskvi izvršene su racije. Policija je tada zaplenila dokumenta o registraciji Ermitažovih investicionih holding kompanija, a Brauder je rešio da stane na put režimu i otkrije po čijem nalogu je policija upala u kancelarije njegove firme.
Za taj zadatak zadužio je Sergeja Magnitskog, šefa poreske prakse u kompaniji „Firestone Duncan“. Magnitski je otkrio da su dokumenta, dok su bila u posedu policije, korišćena za lažno preregistrovanje holding kompanija Ermitaža na ime bivšeg osuđenika.
Magnitski je svedočio protiv počinilaca prevare, uključujući zvaničnike Ministarstva unutrašnjih poslova koji su izvršili raciju u kancelarijama Ermitaža. Pet nedelja nakon njegovog drugog svedočenja 2008 godine, Magnitski – jedan od najbližih saradnika Bila Braudera, uhapšen je u svojoj kući. Dok je bio u pritvoru, on je bio maltretiran i ubrzo je počeo da se žali na snažan bol u leđima. Samo nekoliko meseci nakon toga, Magnitski je umro u zatvorskoj ćeliji.
Smrt Magnitskog bila je katalizator za usvajanje Zakona o Magnitskom od strane američkog Kongresa, koji je potpisao predsednik Barak Obama 2012. Taj akt je bio direktno usmeren na pojedince umešane u ovu aferu, koji ma je ubrzo zabranjen ulazak u SAD.
Zaslužni za to što je u brojnim državama sveta usvojen Magnitski zakon. Koliko je taj zakon do sada pomogao u sankcionisanju onih koji krše ljudska prava?
Većina onih koji krše ljudska prava to čine zbog novca. Sve je to veoma povezano sa korupcijom. Imate toliko kriminalnih dela iza kojih stoje diktatori i kleptokrate. Oni kradu novac, šalju u zatvore ljude od kojih otimaju novac, ali i novinare koji otkrivaju šta oni rade. Ti ljudi taj ukradeni novac ne drže u svojoj državi, već tamo gde misle da će biti na sigurnom.
Gde novac sklanjaju političari iz Rusije?
Oni ga ne drže u Rusiji, već ga ulažu u imovinu, na primer u Britaniji. Šalju novac u švajcarske banke, kupuju i grade stambene komplekse u Majamiju ili šalju svoje devojke u šoping u Milano… Oni kriminalnim putem stiču novac u Rusiji, a zatim ga sklanjaju na Zapad. Ideja sa Magnitski zakonom je da omogući zamrzavanje njihovih finansijskih sredstava i da im se zabrani putovanje u zapadne zemlje. Praktično oni ostaju zaglavaljeni u tim državama gde su počinili ta kriminalna dela. To nije u potpunosti ona vrsta pravde koju mi očekujemo. Istinska pravda bi bila da takvi ljudi idu zatvor zbog ubistava, kidnapovanja i mučenja drugih. Ipak, ovo izazva ozbiljne posledice po njih, jer ljudi koji su pod udarom ‘Magnitskog’ bivaju izuzetno nezadovoljni. Tako nešto u potpunosti remeti njihov život i način funkcionisanja. To je naročito bilo vidljivo kod Vladimira Putina i njegove reakcije, on je praktično poludeo i naznačio je kako je njegov drugi najveći spoljnopolitički cilj da spreči sprovođenje “Magnitski zakona”. Po tome znamo da radimo veoma dobru stvar.
Kad smo kod Putina, on je u nekoliko navrata zahtevao vaše izručenje Rusiji i smatra vas svojim najvećim neprijateljem. To smo videli u tokom sastanka sa Trampom u Helsinkiju, kad je posebno zahtevao vaše izručenje. Koliko je trenutno ugrožena vaša bezbednost?
Vladimir Putin nikad ne zaboravlja ni za malo. On je sićušni, nesigurni čovek i veoma se ljuti kad mu neko pokaže bilo kakvu vrstu nepoštovanja. Magntiski zakon je, iz njegovog ugla, duboki oblik nepoštovanja i pokazuje da ja ne prihvatam njegovu retoriku i PR. Istovremeno, ubedio sam i dobar deo sveta da ne naseda na njegovu retoriku. Dobar deo sveta je došao do zaključka da je reč o kriminalcu, nelegitmnom i nepopularnom lideru. To njega čini izuzetno ljutim i on svoj bes iskazuje tako što hoće da se obračuna sa mnom i sa drugim svojim protivnicima i to na nasilan način. Više puta su mi upućivane pretnje smrću, vlast u Rusiji je u nekoliko navrata pokušavala da me kidnapuje i ilegalno prebaci u Rusiju. Oni kroiste svoj kriminalni pravosudni sistem i preko Interpola upućuju zahteve za ekstradiciju kako bi me vratili u Rusiju. Za sada nisu uspeli, ali moram da ostanem oprezan, gde god da idem i šta god da radim. Ja moram da imam sreću svakog dana, a njima je potrebno da imaju sreću samo jednom.
Nedavno je obeleženo godinu dana od hapšenja i zatvaranja čuvenog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog. Kako vi vidite taj slučaj i šta mislite kakav će biti njegov epilog?
On je verovatno najhrabrija osoba koju sam upoznao. Navaljni je znao da će biti uhapšen ukoliko se vrati u Rusiju. Svesno je žrtvovao svoju slobodu, a možda će žrtvovati i svoj život, imajući u vidu da su već pokušali da ga ubiju. Bez obzira na sve, zbog ljubavi prema zemlji i posvećenosti u rušenju ovog kriminalnog režima, on se vratio u Rusiju. Radeći to, on je učinio dva stvari – stavio je sebe u veoma nepovoljnu poziciju boraveći u ruskom zatvoru, ali je istovremeno uzdigao sebe i pokazao da je pravi politički zatvorenik i žrtva, nalik Nelsonu Mendeli.
Njegova budućnost se svodi na dva moguća epiloga – ili će Navaljni biti predsednik Rusije jednog dana ili će Putin ostati na tom mestu, a on neće preživeti. Njegove šanse da postane predsednik Rusije su veoma porasle nakon tog njegovog hrabrog čina i nakon što je pokazao da Vladimir Putin nije nepobediv.
Dakle, verujete da Navaljni može da postane predsednik Rusije?
Verujem da postoje razumne verovatnoće da on to postane jednog dana. Istovremeno, izvesno postoje veće verovatnoće da Vladimir Putin ostane na tom mestu do kraja svog života. Šanse su 80 prema 20 odsto u korist Putina. Ali opet, 20 odsto je i dalje mnogo više od nule.
Svedočimo tenzijama u Ukrajini, koje prete da prerastu u rat. Zbog čega je u ovom trenutku Putinu važna Ukrajina i zbog čega se toliko potencira na sukobu u toj zemlji?
Podsećam vas da Putin nije legitimni lider Rusije. On nije demokratski izabran predsednik. Na toj funkciji je više od 20 godina i ljudi su prilično umorni od njega. Tamošnja ekonimija je teško pogođena kovid krizom, mnogo ljudi je priminulo zbog epidemija, a njegova popularnost je u ogromnom padu. Ako ste diktator, a vaša popularnost je niska, a plašite se da budete smenjeni, šta je ono što vam preostaje da uradite? Ako ste čitali Makijaveli, onda znate da je rešenje da započnete neki rat. Kad god Putin ima unutrašnje probleme, on započinje rat. Nakon situacije na Krimu, njegova popularnost je drastično porasla. Takođe, bio je veoma popularan dok je organizovao bombardovanje po Siriji. Sad je stvorio ogromnu tenziju na granicama Ukrajine, ne zato što ima veliki problem sa tom državnom, Ukrajina nije ništa učinila, već zato što mu je potreban strani neprijatelj kako bi ponovo podigao svoju popularnost.
Nije baš jasno šta će se na kraju dogoditi. Putin nije samoubilački predsednik, a invazija na Ukrajinu bi bio samoubilački potez. Rusija bi možda pobedila, ali bi istovremeno platila veliku cenu. Bilo bi mnogo mrtvih, a cena koju platila njena ekonomija bi bila ogromna, jer bi veći deo sveta prekinuo sve veze sa Rusijom. Iz Putinovog ugla, ovo je više neka vrsta pretnji i odmeravanje snaga sa Zapadom, koja njemu donosi popularnost, nego što je najava rata.
Ne verujem da je Putin toliko lud da bi započeo takavu vrstu rata, ali ovo su neprdvidiva vremena. Prilično je nejasna situacija, ali ako bih predviđao rekao bih da će nastaviti da preti i da se ponaša na isti način, bez ulaska u oružani sukob.
Sve je, dakle, zbog rejtinga?
Aposlutno. Ne radi se ovde o Ukrajini, već od njegovom strahu da ne bude više predsednik Rusije.
BONUS VIDEO: Brauder o Navaljnom i prisluškivanju ruske opozicije u Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
