Hrvatski novinar koji nervira predsednika: Vučić je srpska verzija Tuđmana

“Predsednik Vučić kao da pati od paranoje, a tu je i valjda nekakav mesijanski ili narcisoidni kompleks, pa je navodna hajka na njega automatski i najveća ikada”, ističe naš sagovornik.Stiče se utisak da je javnost u Hrvatskoj veoma zainteresovana za događaje u Srbiji, a naročito za aktivnosti predsednika Aleksandra Vučića. Zašto je to tako?Utisak je donekle tačan. Hrvate uvek zanima šta se događa u Srbiji. Srbija je “ono drugo” - za neke Hrvate egzotika, za neke glavni neprijatelj, za neke zemlja u kojoj imaju mnogo prijatelja... Hrvati vole znati šta se događa u Srbiji iz različitih motiva. Ima slučajeva da upravo najveći desničari i mrzitelji Srba najopsesivnije prate sve srpske medije da su i najbolje upućeni u događaje, što onda naravno tumače iz svoje paranoidne perspektive.Takođe, tu je i zajednički, odnosno sličan jezik, kako god to nazvali, pa je samim tim sve što se pojavi u medijima razumljivo svim stanovnicima Hrvatske i Srbije.Što se tiče predsednika Vučića, on je od svih predsednika u regionu, pa i u Evropi, najviše prisutan u medijima. On stalno drži neke monologe na konferencijama za medije, konstatno je u nekom tok-šou i svojim izjavama, a ima ih svakakvih, proizvodi vesti. Vučić očigledno želi da ljudi budu zaiteresovani za njegove aktivnosti. Dodatno, on često spominje Hrvatsku, pa je logično da to izaziva interes s naše strane.

Šta je ono što mu hrvatska javnost najviše zamera?Problem je njegova retorika, koja je često podseća na retoriku njegovog bivšeg šefa Vojislava Šešelja. Vučić svako malo daje problematične izjave, s jednom stranom usta, za koje zna da su provokativne, dok, s drugom stranom usta, ponavlja ono što Evropska unija voli čuti.On i potpaljuje i gasi požare svojim izjavama. Zato mu niko i ne veruje i zato je na meti kritika. Što se tiče hrvatskih medija, nisu sve kritike upućene Vučiću iste. Postoji mnogo desnih, nacionalističkih, klerikalnih portala, koji jednostavno imaju negativan odnos prema Srbima, pa samim tim i prema Vučiću. No, kad je reč o levo-liberalnim medijima u Hrvatskoj, oni Vučića kritikuju zbog konkretnih političkih poteza i izjava kojima se doliva ulje na vatru.Naročito je na meti koncept “srpskog sveta”, koji se tumači kao vođenje velikosrpske politike drugim sredstvima. Niko ne veruje da Vulin o tome govori sam od sebe i da to radi mimo volje ili odobrenja Vučića. Pa i svima u Hrvatskoj je jasno da je Vulin Vučićeva pudlica. Njegov je posao da laje, a Vučićev posao je da se potom zgražava nad tim što nekome smeta lavež ili da tvrdi da on nema nikakve veze s tim, iako je pudlica njegova.Kako tumačite njegovu ocenu da hrvatski mediji vode kampanju protiv njega i tvrdnju da nikada u istoriji niko nije bio izložen hajci kakvu on trpi?Takvu ocenu vidim kao nešto što iz područja politike prelazi u područje psihologije, pa čak i psihopatologije. Predsednik Vučić kao da pati od paranoje, a tu je i valjda nekakav mesijanski ili narcisoidni kompleks, pa je navodna hajka na njega automatski i najveća ikada. Uostalom, te hajke nema. Vučić halucinira. Ono što je tačno, to je da su pišu tekstovi o stanju u regionu, na koji utiču njegove izjave i potezi.Pravi je problem zapravo činjenica da se predsednik Srbije toliko bavi pisanjem hrvatskih medija. To donekle laska, ali sam očekivao da ima važnijeg posla. Nedavno smo se baš smejali u redakciji kad je Vučić na Bledu, u izjavi za novinare, reagovao na jednu vest koju je Index objavio sat-dva pre.

Dakle, on je na regionalnom skupu, usred razgovora s drugim liderima, a prati šta piše Index. Nije ni čudo što mu se onda dogodi, kao kod Trampa u Vašingtonu, da ne zna što je potpisao, kad toliko vremena troši na praćenje hrvatskih medija i toga šta oni pišu o njemu.Takođe, Vučić je rekao da neke tajne službe stoje iza pisanja Indexa, što najoštrije demantujem. On je time otkrio kako vidi medije i kako se on njima služi. Trebalo bi da shvati da postoje i nezavisni mediji kojima ne upravljaju nikakve službe.Jednom prilikom vas je predsednik Srbije pomenuo zbog teksta koji ste pisali o njemu. Zbog čega je on za vas toliko interesantna tema?Vučić je jednostavno zanimljiva tema, jer je, ‘ajmo reći, ćaknut. Pa koji još predsednik u Evropi ide po televizijama i drži monologe oko toga što ga neki zovu “Picousti”? Svašta ljudi govore i o Angeli Merkel, pa se nije time bavila u svakom drugom intervjuu. Vučić je svojim predsednikovanjem Srbiju koncpirao kao rijaliti šou i o tome je definitivno izazov pisati. Zapravo mislim da Vučić uživa u tome što je medijski atraktivan i da su njegove žalbe samo folklor. Najtužniji bi bio da se o njemu prestane pisati. Što se mene lično tiče, problem kod Vučića je što i dalje zastupa ekspanzionističku nacionalističku politiku, koja je bila jedna od ključnih faktora u ratovima devedesetih. On kaže da nije tako, ali njegovi postupci redovno pokazuju suprotno. Nekad i ja pomislim da možda previše pišem o Srbiji, ali Vučić onda nešto napravi što se jednostavno ne može ignorisati kao tema zbog njegove političke pozicije. S druge strane, on ne zna da ignoriše ono što hrvatski mediji, naročito Index i ja, pišemo o njemu, pa smo eto upali u začarani krug (smeh).

Jednom prilikom me je nazvao “bednim piskaralom”, ali očito i dalje verno čita sve što napišem. S jedne strane to laska, ali opet moram da ponovim stav da jedan predsednik ne bi trebao toliko da se bavi medijima, jer sigurno ima važnijeg posla. Međutim, kad vidim da vreme provodi gostujući u video klipovima koje Toma Mona objavljuje na društvenim mrežama, shvatim da mu je pametnije da to vreme potroši čitajući moje tekstove.Kao neko ko sa strane posmatra Srbiju, kako vam ona deluje pod Vučićem?Iako postoje sličnosti između Slobodana Miloševića i njegovog nekadašnjeg ministra informisanja, čini mi se da je možda još bolje uporediti Vučića sa Franjom Tuđmanom. Obojica su podrivali demokratiju, držali pod kontrolom sve nacionalne televizije i bili opsednuti medijima. Obojica su izgradili stranke koje funkcionišu na temelju korupcije i klijentelizma, sprovodili malverzacije na izborima, promovisali nacionalizam, uništavali institucije, okruživali se poslušnicima, gradili svoj kult ličnosti i imali jedno lice za unutrašnju, a drugo za spoljnu politiku. Vučić je nešto poput zakasnele srpske verzije Tuđmana. Srbija se neće usrećiti, kao što nije ni Hrvatska.

Ovo je loše za Srbiju, jer na svom čelu ima narcisoidnog i u osnovi jako osjetljivog predsednika. Vučićev muški ego je prilično krhk, zato ga sad toliko pogađa skandiranje navijača. Možda je najprecizniji odgovor na pitanje kako nama sa strane izgleda Srbija izgleda pod Vučićem: Kao zemlja u kojoj je Erik Kartmen postao predsednik.BONUS VIDEO: Vučić kao inženjer u Brusu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tnjgvucicinzenjerubrusugp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2309284"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram