Tri meseca nakon napada na Banske dvore, hrvatska vlada je u javnu raspravu uputila dokument koji precizno definiše postupanje institucija u slučaju širenja i govora mržnje.
Pročitajte još:
Ove sedmice, tačno tri meseca od dramatičnog jutra kad je 22-godišnji Danijel Bezuk iz automatskog oružja pred ulazom u Vladu ranio policajca, pucao na još dvojicu i izrešetao prozore Banskih dvora, Vlada Hrvatske je u javnu raspravu uputila „Protokol o postupanju u slučaju zločina iz mržnje“.
Cilj protokola, kako stoji u tome dokumentu, je da se unapredi rad policije, Državnog tužilaštva, sudova i drugih tela nadležnih za suzbijanje, otkrivanje i progon zločina iz mržnje.
Središnje telo za praćenje i objavu podataka o toj vrsti zločina i donetim presudama biće vladia Kancelarija za ljudska prava i prava nacionalnih manjina. Ta kancelarija će pratiti tok postupka u svakom pojedinom predmetu zločina iz mržnje, objediniće statističke podatke i objavljivati ih na svojoj službenoj stranici, a podatke će dostavljati i Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE-u).
Razlike u podacima
Alen Tahiri, predstavnik Kancelarije za ljudska prava, rekao je Jutarnjem listu da donošenje tog dokumenta nema veze s Bezukovim rafalima na Banske dvore jer se na tom dokumentu radi od 2018.
„Postoji veliko neslaganje u podacima o broju tih zločina koje dobijamo od policije i onih koji nam stižu iz DORH-a. Želimo da organe otkrivanja i progona podstaknemo na što bolji rad i da dobijemo što precizniji i jasniji uvid u raširenost te pojave i postupanje nadležnih tela. Najčešće mete zločina iz mržnje prema podacima koje smo dosad dobijali su Romi i Srbi, te seksualne manjine“, rekao je Tahiri i dodao da se nada da će Vlada protokol usvojiti najdalje do sredine februara.
U protokolu se uvodno objašnjava da izraz „zločin iz mržnje“ obuhvata sva kaznena dela i prekršaje koji su motivisani mržnjom prema žrtvi napada zbog njezine rasne, verske, nacionalne pripadnosti, polne orijentacije, invalidnosti, socijalnog porekla.
Tako se zločinom iz mržnje smatraju kaznena dela javnog pozivanja na nasilje prema osobama ili skupinama zbog njihove rasne, verske, nacionalne pripadnosti, polne orijentacije, invalidnosti kao i kaznena dela javnog odobravanja, poricanja ili znatnog umanjivanja dela genocida i ratnog zločina.
Kao zločin iz mržnje ovaj protokol tretira i pojedina ponašanja definisana u Zakonu o sprečavanju nereda na sportskim utakmicama i Zakonu o prekršajima ako su motivirana mržnjom.
Tim se dokumentom Ministarstvu unutrašnjih poslova nalaže da posebno pomno prikuplja podatke o grupama i pojedincima „koji u svom delovanju iskazuju sklonost činjenju zločina iz mržnje“.
Precizno se propisuje na koje indikatore policija pri obradi te vrste dela mora posebno da obrati pažnju, kao što su pripadnost žrtve nekoj od manjinskih skupina, percepcija počinitelja da žrtva pripada takvoj skupini ili povezanost žrtve s osobom koja pripada takvoj skupini.
Iz sveta i regiona čitajte:
Neugodna presuda
Policija će, stoji u dokumentu, posebnu pažnju obratiti na prisutnost verbalnih izraza mržnje u javnom prostoru, ali i neverbalnih simbola i učestalost govora mržnje na internetu. Državna tužilaštva i sudovi obvezuju se da sa zločinima iz mržnje „postupaju žurno i s posebnom pozornošću“.
DORH i sudovi će na posebnom formularu voditi preciznu evidenciju iz koje će biti vidljiv tačan broj osumnjičenih osoba, broj žrtava, način na koji je delo kvalifikovano, a potom te podatke dostavljati Kancelariji za ljudska prava.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu danas je objavio još jednu za Hrvatsku krajnje neugodnu presudu vezanu upravo uz zločin iz mržnje.
Hrvatsko je pravosuđe, stoji u presudi, u slučaju P. S., devojke homoseksualne orijentacije, je muškarca koji ju je 2010. ispred jednog noćnog kluba tresnuo u zid, zatim izudarao šakama pa srušio na pod i šutirao zato što je odbila njegovo udvaranje rekavši mu da je lezbijka, prekršajno kaznilo za remećenje javnog reda i mira sa 300 kuna. DORH je odbacio njenu kaznenu prijavu za zločin motivisan mržnjom, a Ustavni sud i njezinu ustavnu tužbu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar