6
Upad Ukrajine u Kursk nekada bi bio nezamisliv — baš kao i marš ruskog vojskovođe na Moskvu.
Pre godinu dana, avion sa Jevgenijem Prigožinom eksplodirao je u vazduhu, ubivši sve u njemu. Fatalna greška šefa plaćenika Vagnera dogodila se dva meseca ranije, kada je naredio svojim ljudima da marširaju na Kremlj i mislio da će mu to proći.
Iako je državni udar propao, Rusi su bili svedoci nezamislivog: osporavanje autoriteta Vladimira Putina od strane jedne od njegovih nasilnih saradnika.
Godinu dana kasnije, Rusi se ponovo suočavaju sa onim što bi, pre invazije na Ukrajinu, bilo nezamislivo. U Kursk su strane trupe ušle u Rusiju prvi put od Drugog svetskog rata u iznenadnoj ukrajinskoj ofanzivi, zbog čega je oko 133.000 ljudi pobeglo.
„Postoji opšti osećaj konfuzije“, rekao je za briselski Politiko Vladimir, stanovnik Kurska koji je iz bezbednosnih razloga tražio da ostane anoniman. „Što se svakog trenutka može pretvoriti u paniku“.
Iako je prerano govoriti o tome kako će se situacija u Kursku odigrati, upad – baš kao i Prigožinov puč – napravio je rupu u obećanju Kremlja običnim Rusima da rat protiv Ukrajine neće uticati na njih.
U oba slučaja, realnost je narativ, koji dolazi iz Moskve da je pod potpunom kontrolom, razotkrila kao laž.
Međutim, političke posledice za Putina možda neće biti tako trenutne kao što bi se očekivalo.
Možda nikada nećemo znati u kojoj meri bi Rusi podržali Prigožina da nije prekinuo svoju pobunu prošlog juna. Ali njegova poruka da rusko vojno rukovodstvo vodi zemlju u katastrofu očigledno je imala široku privlačnost.
Pročitajte još:
6
0
1
Tada su stanovnici južnog grada Rostova na Donu pohrlili da pozdrave Prigožina i njegove ljude kao heroje. Bolno za Kremlj, neki ključni propagandisti i političke ličnosti su ćutali dok se Prigožin približavao Moskvi, a reakcija organa za sprovođenje zakona je sumnjivo kasnila.
Tokom prošle godine, Kremlj je preduzeo mere da povrati kontrolu. Kao prvo, čini se da je velika čistka ruskog Ministarstva odbrane osmišljena da umiri neke od ultranacionalista koji dele Prigožinov prezir prema najvišim vojnim snagama u zemlji, kao i da unese novu disciplinu i strah među one koji bi čak mogli da pomisle na pobunu.
Bivši ministar odbrane Sergej Šojgu, koji je bio jedna od glavnih meta Prigožinovih čestih kritikovanja, premešten je u Savet bezbednosti. Drugi su imali manje sreće, jer je nekoliko najviših zvaničnika uhapšeno i optuženo u istrazi o korupciji koja je u toku.
Novi šef odbrane je Andrej Belousov, tehnokrata koji, kažu analitičari, iako dobar u proceni brojeva, nema pozadinu i harizmu da predstavlja političku ili vojnu pretnju Putinu.
To daje ruskom predsedniku čvršći nadzor nad vojskom, uz Valerija Gerasimova, načelnika generalštaba, pored njega.
U međuvremenu, kako je rat eskalirao, ruska propagandna mašinerija je koristila svaku priliku da pokaže da, kao što je Putin upozorio kada je započeo svoju „specijalnu vojnu operaciju“ u februaru 2022, NATO želi da izvrši invaziju na Rusiju, sa upadom na Kursk kao krajnjim dokazom.
Poruka je da što je veća pretnja, Rusi bi trebalo da budu ujedinjeni i da su oni koji to ne čine, poput Prigožina, izdajnici.
„Prigožin je dao značajan doprinos u borbi protiv ukrajinskih nacionalista“, rekao je ruski senator Vladimir Džabarov u petak za ruski list News.ru. „Ali u vreme sukoba, vođa plaćeničke grupe nema pravo da počini takav čin“, dodao je on.
Većina ruskih medija je, međutim, jednostavno ignorisala godišnjicu Prigožinove smrti, deo opšteg napora Kremlja da se njegovo ime izbriše iz javnog sećanja.
Ali neki Rusi, izgleda, nisu zaboravili.
Mnogi su u petak doneli cveće i sveće na njegov grob u Sankt Peterburgu i na improvizovane spomenike širom Rusije.
U današnjoj Rusiji to je jednako činu prkosa.
To je bilo najjasnije u sibirskom Novosibirsku, gde su pristalice Prigožina odale počast vođi plaćenika na mestu posvećenom žrtvama represije iz sovjetskog doba.
Koliko god da je neprikladno porediti Prigožina, koji je odobravao mučenje i vansudska ubistva, sa Staljinovim žrtvama, mnogi od njegovih pristalica ga vide kao nekoga ko je ubijen zato što je govorio istinu vlasti.
U petak je više blogera ponovilo staru teoriju zavere da je Prigožin možda još uvek živ.
To je znak da „još uvek postoje ljudi koji žele da se pridruže njemu i veruju da on predstavlja njihove interese“, napisala je antropolog Aleksandra Arhipova.
U međuvremenu, Putin sledi svoj priručnik za bavljenje krizama.
Predsednik je ostao daleko od pogođene granične oblasti i umesto toga otputovao je u Azerbejdžan.
Kada se konačno pozabavio krizom u Kursku šest dana nakon prvobitnog upada, to je bilo da prebaci odgovornost za uspostavljanje reda na svoje podređene i okrivi Zapad.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare