Oružje za Ukrajinu, prijateljstvo s Putinom: Fico i Vučić - dva lidera u istoj igri

Zvanična neutralnost i privatni profit

Premijer Fico je suspendovao zvaničnu vojnu pomoć Ukrajini, kritikovao sankcije EU protiv Rusije, odbio članstvo Ukrajine u NATO i sastao se s Vladimirom Putinom. Zvanična pomoć Slovačke ograničena je na neubojita sredstva i kritične snabdevanja električnom energijom, ali privatne kompanije ostvaruju rekordan izvoz.

„Slovačka vlada je obećala svojim građanima da neće poslati ni jedan metak iz državnih skladišta Ukrajini i mi držimo to obećanje“, izjavio je zamenik ministra odbrane Igor Meličar za POLITICO. „Zvanična pomoć uključuje neubojitu opremu i energente neophodne za funkcionisanje Ukrajine kao države“.

Ipak, vlada ne skriva da nema problem sa privatnim firmama koje prodaju oružje. „Pridružili smo se Evropskoj uniji zbog vrednosti koje delimo. Takođe poštujemo slobodno tržište. Zato bi bilo licemerno da ograničimo odbrambene industrijske kompanije“, rekao je Meličar.

Izvoz oružja u brojkama

Slovačke kompanije proizvode 155 mm municiju, samohodne haubice Zuzana 2, sisteme za detekciju, elektroniku za ratovanje i komunikacije, prema Centru za analizu evropske politike.

U 2024. godini izvoz oružja iz Slovačke porastao je na 1,15 milijardi evra, što je oko 1% BDP-a, dvostruko više nego 2023. i deset puta više nego pre invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine. Ministar odbrane Robert Kalinak je prilikom otvaranja fabrike za artiljerijsku municiju izjavio: „Ovo nije podrška ratu, već podrška trgovini. Nećemo ograničavati odbrambene kompanije jer nam je potreban ekonomski rast, a proizvodnja stvara nova radna mesta“.

Meličar dodaje: „Većina vojne opreme proizvedene u Slovačkoj nije prodata Ukrajini, već zapadnim partnerima, koji potom odlučuju kako će koristiti materijal“.

Kritike i međunarodna percepcija

Lucia Jar, članica Evropskog parlamenta i Odbora za bezbednost i odbranu, kritikuje vladu: „Ovo je komunikaciona strategija bogata pacifizmom i oportunizmom.“

Fico je bio odlučan da ne šalje zvanične isporuke oružja Ukrajini. „Da li treba da uzimamo od penzionera sada da bismo kupili tenkove?“, pitao je u martu kada je upitan o inicijativama EU u vezi s odbranom.

„Bože, kakav rat Evropa priprema? Zašto Evropa iznenada treba da potroši 800 milijardi evra na naoružanje?“, rekao je Fico tokom govora povodom 80. godišnjice oslobođenja Slovačke od nemačke okupacije u aprilu.

Vlada Slovačke takođe se protivi sve većem učešću EU u finansiranju širenja odbrambene industrije — sve dok koristi evropska sredstva, uključujući novi program EU za bezbednost vredan 150 milijardi evra.

Aleksandar Vučić i dvostruka igra Srbije

Sličan obrazac vidljiv je i u Srbiji, gde predsednik Aleksandar Vučić javno insistira na „vojnoj neutralnosti“ i održavanju prijateljskih odnosa s Rusijom, dok se istovremeno pojavljuju ozbiljne optužbe da srpsko oružje ipak završava u Ukrajini. Naime, ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) saopštila je da Srbija isporučuje municiju Kijevu, uprkos zvaničnoj politici neutralnosti.

Prema navodima SVR-a, u vojne isporuke uključene su najveće srpske kompanije u odbrambenom sektoru, među kojima su Jugoimport SDPR, Zenitprom, Krušik, Sofag, Rejer DTI i Prvi Partizan. Ove firme su, kako tvrde izvori, posredno uključene u snabdevanje Ukrajine, najčešće preko posredničkih zemalja poput Češke, Poljske i Bugarske, što omogućava vlastima u Beogradu da formalno zadrže stav da Srbija „nikada nije direktno poslala ni metak Ukrajini“.

Istraživački novinari mesecima ukazuju na to da je Vučićeva priča o nezavisnoj i samostalnoj politici Srbije u stvari politički mit namenjen domaćoj javnosti, posebno proruski orijentisanom biračkom telu. Prema njihovim navodima, izvoz oružja se prikriva kako bi se održala slika Vučića kao lidera koji „prkosi Zapadu i ostaje veran Rusiji“, dok se istovremeno koristi prilika za ostvarivanje značajnih ekonomskih prihoda.

„Vučićev režim očigledno vara i laže — pred Moskvom se predstavlja kao saveznik, a pred Zapadom kao pragmatičan partner“, navodi se u jednoj od analiza istraživačkih novinara, dok ruske službe otvoreno optužuju Srbiju da vodi dvostruku igru.

Nakon što je SVR izneo ove optužbe, Vučić se javno trudio da ih demantuje, čak je pozvao ruske obaveštajne službe da „dođu u Srbiju i same provere“ da li je došlo do isporuka oružja Ukrajini. Njegova reakcija bila je oštra i defanzivna, podsećajući na slične situacije u kojima je koristio sličnu retoriku — poput one u vezi sa upotrebom tzv. „zvučnog topa“ tokom masovnih demonstracija u Beogradu 15. marta, kada je režim optužen za brutalno suzbijanje protesta.

Fico i Vučić: Dva lica iste strategije

I Fico i Vučić balansiraju između zvanične neutralnosti i privatnih interesa, što im omogućava da profitiraju od rata, dok održavaju političku neutralnost i dobre odnose s Rusijom. Ova strategija, iako profitabilna, izaziva kritike zbog dvostrukih standarda u međunarodnoj politici i pitanja o kredibilitetu obe vlade.

Strategija Slovačke i Srbije pokazuje koliko je složeno upravljati spoljnopolitičkim interesima u regionu. Obe zemlje pokušavaju da održe dobre odnose sa Moskvom, istovremeno profitirajući kroz izvoz oružja i koristeći prilike za finansiranje domaćih projekata. Ovaj dvostruki standard postavlja ozbiljna pitanja o etici, kredibilitetu i dugoročnim efektima na regionalnu stabilnost.