0
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su postigle okvirni sporazum o trgovinskom dogovoru, okončavši na taj način jedan od mnogih trgovinskih ratova koje je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp.
U trenutku diplomatske ironije, zvaničnici EU su bili primorani da otputuju u Veliku Britaniju kako bi zaključili istorijski trgovinski sporazum sa SAD — u Trampovom luksuznom golf-resortu Turnberi u Škotskoj. Tako je američki predsednik dobio i simboliku i konkretan rezultat koji je želeo: “najveći trgovinski dogovor do sada”, kako ga je sam opisao.
Za predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, to je bila preko potrebna pobeda nakon burnog starta drugog mandata, dok se EU konačno izvukla iz višenedeljne trgovinske blokade i izbegla uvođenje viših carina na svoje proizvode.
“Bio je to težak posao,” rekla je fon der Lajen. “Ali uspeli smo.”
Ipak, pre sastanka je morala da sačeka da Tramp završi svoju golf partiju i da pred novinarima održi tiradu protiv vetroturbina.
“Golf teren je bio prelep,” rekao je Tramp. “Iako je moj, verovatno je najbolji na svetu. I onda pogledam ka horizontu i vidim devet vetroturbina na kraju 18. rupe. Kažem: zar to nije sramota?”
Iako su u susret ušli sa procenom da su šanse za uspeh “50-50”, razgovori su brzo prešli u konstruktivnu fazu. Tramp, poznat po prenaglašenim izjavama, rekao je: “Ovo je najveći dogovor od svih.”
Dogovorom su SAD zadržale tarife od 15% na većinu uvoznih proizvoda iz EU, čime je izbegnuto Trampovo ranije najavljeno povećanje tarifa na 30%, koje je trebalo da stupi na snagu 1. avgusta. Očekuje se da će sporazum pomoći evropskoj ekonomiji da izađe iz postpandemijske stagnacije.
Dogovoreno je i da će se carine od 15% odnositi na automobile, farmaceutske proizvode i poluprovodnike. Tarife na alkoholna pića još nisu dogovorene. Čelik i aluminijum ostaju pod tarifama od 50%. SAD i EU će zajednički raditi na ograničenju globalnog viška kapaciteta u tim industrijama.
Američki ministar trgovine Hauard Lutnik otkrio je da se za dve nedelje očekuju rezultati istrage u sektoru poluprovodnika, što bi moglo da dovede do dodatnih tarifa.
EU se obavezala da će zameniti ruski gas uvozom američke energije — vrednost ugovora je 250 milijardi dolara godišnje, do kraja Trampovog mandata. Takođe, EU je pristala da investira dodatnih 600 milijardi dolara u američku privredu.
“Dvema najvećim ekonomijama potreban je dobar trgovinski tok,” izjavila je fon der Lajen. “Mislim da smo postigli tačno ono što smo želeli — ravnotežu, ali i slobodnu trgovinu sa obe strane. To znači dobra radna mesta i prosperitet s obe strane Atlantika.”
Pregovori su usledili nakon dvonedeljnog zastoja koji je započeo Trampovim pismom u kojem je zapretio carinama ako se dogovor ne postigne do kraja jula. U međuvremenu je zaključio slične dogovore s Japanom i Velikom Britanijom, što je izvršilo pritisak na EU.
EU je, kao odgovor, pripremila spisak američkih proizvoda u vrednosti od 93 milijarde evra — uključujući avione, automobile, soju i burbon — na koje bi uvela kontramere od 30% ako dogovor ne bude postignut do 7. avgusta.
Pročitajte još:
Za razliku od EU, Srbija se još nije izvukla iz Trampove trgovinske ofanzive. U julu, američki predsednik poslao je pismo liderima 14 zemalja, među kojima je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U pismu, Tramp otvoreno najavljuje da će SAD, počev od 1. avgusta 2025, uvesti carine od 35% na sve proizvode iz Srbije, bez izuzetaka po sektorima.
U pismu koje je dospelo u javnost, Tramp piše: “Počev od 1. avgusta 2025. godine, SAD će uvesti carine od 35% na sve proizvode iz Srbije koji se uvoze u Sjedinjene Države… Molimo Vas da razumete da je stopa od 35% znatno manja od one koja bi zaista bila potrebna kako bi se eliminisala trgovinska neravnoteža koju imamo sa Vašom zemljom.”
Tramp naglašava da bi carine mogle da budu uklonjene ukoliko srpske firme odluče da proizvode direktno na teritoriji SAD, a ne izvoze gotove proizvode iz Srbije. U suprotnom, upozorava da će carine ostati na snazi i eventualno biti povećane.
“Ako, iz bilo kog razloga, odlučite da povećate svoje carine, onda će taj iznos automatski biti dodat na 35% carine koju mi uvodimo.”
Zvanični Beograd pokušava da izdejstvuje ublažavanje carina. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je pre više nedelja da se vode intenzivni razgovori s američkom administracijom.
“Optimista sam u pogledu nalaženja najboljeg rešenja, imajući u vidu dobre političke i ekonomske odnose sa SAD,” rekao je Čadež ranije za Bloomberg Adria.
U međuvremenu, rok od 1. avgusta se približava, a za sada se Vlada slabo oglašava.
Među sektorima koji bi mogli biti najviše pogođeni nalazi se i izvoz pneumatika, kao i metaloprerađivačka industrija.
U trenutku kada je Evropska unija uspela da izdejstvuje balansiran trgovinski sporazum, pitanje je da li će Srbija uspeti da izbegne trgovinski udar. Američka ponuda — proizvodnja unutar SAD umesto izvoza iz Srbije — mogla bi postati osnova za kompromis.
Ono što dodatno komplikuje poziciju Srbije jeste činjenica da nije članica EU i da, samim tim, ne uživa zaštitni kišobran zajedničke evropske trgovinske politike.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
