EU mora da nađe 135 milijardi evra za Ukrajinu: Na stolu su tri opcije, jedna je vrlo kontroverzna, a najveći otpor dolazi iz srca Unije

Ursula fon der Lajen uputila je državama članicama Evropske unije hitan apel da se do decembra postigne dogovor o finansiranju ukrajinskih potreba za period 2026–2027, koje prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda i ukrajinskih vlasti iznose čak 135,7 milijardi evra. Kako je naglasila u pismu poslatom liderima EU u ponedeljak, Zapad „ne može sebi da priušti paralizu“, niti potragu za „nepostojećim lakim rešenjima“, dok Ukrajina istovremeno mora biti spremna da „se bori večeras“.

Prema podacima dostavljenim članicama, Ukrajini će u naredne dve godine biti potrebno 83,4 milijarde evra za finansiranje vojske i još 52,3 milijarde za stabilizaciju ekonomije i pokrivanje budžetskog deficita. Ove procene zasnivaju se na pretpostavci da će se ruska agresija završiti krajem 2026. godine, iako je takav ishod vrlo neizvestan.
U pismu, fon der Lajen iznosi tri moguća modela finansiranja, naglasivši da nijedan nije jednostavan, te da zemlje moraju biti spremne na kompromis.

1. Dobrovoljni bilateralni doprinosi država članica

Države članice bi direktno uplaćivale sredstva Uniji, a ona bi ih dalje prosleđivala Ukrajini kao nepovratnu pomoć. Ovaj model ne zahteva nove zajedničke obaveze niti dodatne garancije, ali ima neposredan fiskalni uticaj na budžete država. Fon der Lajen smatra da bi, uz doprinos G7 partnera, EU trebalo da obezbedi najmanje 90 milijardi evra u naredne dve godine.

2. Zajedničko zaduživanje na nivou EU

Ovaj pristup podrazumevao bi da Unija podigne kredit na tržištima kapitala, uz „pravno obavezujuće, bezuslovne i neopozive“ garancije država članica. Ukrajina bi kredit otplaćivala tek nakon što dobije odštetu od Rusije. Međutim, države članice morale bi da snose kamate, a u slučaju da neka zemlja odluči da se povuče, ostale bi morale da povećaju učešće. Komisija upozorava da bi se ovo dešavalo u periodu „izuzetno intenzivnog prikupljanja sredstava“ na finansijskim tržištima.

3. Reparacioni kredit zasnovan na ruskoj zamrznutoj imovini

Najkontroverznija, ali po mnogima jedina realna opcija, bila bi upotreba novčanih tokova i potencijalno glavnice iz više od 200 milijardi evra ruske državne imovine zamrznute u EU. Najveći deo, oko 185 milijardi, nalazi se u belgijskom Euroclear-u. Ovaj model ne bi zahtevao novo zaduživanje, ne bi opterećivao budžete država članica i ne bi povećavao njihov javni dug.

Evropska komisija predviđa mehanizam u kojem bi se Unija obavezala da uzme kredit iz dostupnih sredstava zamrznute imovine uz nultu kamatnu stopu i potom ga u tranšama plasira Ukrajini. Kijev bi kredit otplaćivao tek nakon što Rusija plati reparacije, dok bi se EU obavezala da pokrije eventualne rizike, uključujući moguće arbitražne postupke protiv država članica.
Međutim, ovaj pristup nosi značajne pravne i političke rizike: mogao bi biti pogrešno protumačen kao konfiskacija, što je zabranjeno međunarodnim pravom, i mogao bi izazvati poremećaje na finansijskim tržištima. Fon der Lajen priznaje ove rizike, ali insistira da je mehanizam usklađen sa međunarodnim pravom.

Belgija kao ključna prepreka

Najveći otpor dolazi upravo od Belgije, zemlje domaćina Euroclear-a, koja već koristi kamate od zamrznutih sredstava za podršku posebnom kreditu od 45 milijardi evra za Ukrajinu. Belgijska vlada zahteva maksimalnu pravnu sigurnost i podelu rizika u slučaju da Moskva pokrene postupke na osnovu bilateralnog investicionog sporazuma iz 1989. godine.

Fon der Lajen predlaže da Belgija razmotri povlačenje iz tog sporazuma, kao i izmenu pravila jednoglasnosti pri produženju sankcija svakih šest meseci, kako bi ruska sredstva ostala zamrznuta duže.

Odluka pada za mesec dana

Uprkos tehničkim i pravnim merama, fon der Lajen upozorava da rizici neće nestati i da će biti potrebna koordinisana komunikacija EU i njenih partnera kako bi se sprečilo pogrešno tumačenje predloga kao konfiskacije.

Istovremeno, naglašava da tri predstavljene opcije nisu međusobno isključive. Mogu se kombinovati ili primenjivati jedna za drugom kako bi Ukrajina dobila neophodnu finansijsku podršku najkasnije do drugog kvartala 2026. godine. Ako se političke debate o upotrebi ruske imovine oduže, prva i druga opcija mogle bi poslužiti kao „privremena rešenja“.
Lideri EU sastaće se u Briselu 18-19. decembra na samitu na kojem će morati da donesu odluku. Kako zaključuje fon der Lajen: „Nijedna opcija nije laka, ali odluka mora biti brza.“