Od oklevanja do ofanzive: Kako je Nemačka postala najjači evropski stub odbrane Ukrajine

Međutim, nakon ruskog napada na Ukrajinu 24. februara 2022, usledio je dramatičan zaokret u nemačkoj politici. Već krajem februara kancelar Olaf Šolc je najavio “Zeitenwende” (prekretnicu), odnosno istorijski raskid sa dotadašnjom uzdržanošću Nemačke. Vlada je odlučila da počne direktno snabdevanje Ukrajine oružjem, posle dugotrajnog oklevanja pod pritiskom saveznika i suočena sa kritikama da je suviše popustljiva prema Kremlju. U obraćanju Bundestagu 27. februara 2022, Šolc je poručio da „ne može da bude drugog odgovora na Putinovu agresiju” osim pružanja oružane pomoći Ukrajini.

Ova promena dolazi u trenutku kada je nemačka vojska (Bundesver) bila suočena sa sopstvenim izazovima. Decenije relativno skromne potrošnje na odbranu dovele su do toga da je početkom 2022. operativna spremnost nemačkih kopnenih snaga iznosila tek oko 65%. Mnogi sistemi naoružanja bili su zastareli ili neispravni, broj tenkova se od 1990-ih smanjio za skoro 90%, a zalihe municije nedovoljne za sopstvenu odbranu. Svestan tih nedostataka, Olaf Šolc je istovremeno najavio i ulaganje od dodatnih 100 milijardi evra u modernizaciju Bundesvera, kako bi se oporavila dugo godina finansijski „žrtvovana” vojska i ispunile nove obaveze prema NATO saveznicima. Time je Nemačka faktički napustila svoju dugogodišnju politiku vojno suzdržanog aktera i objavila početak nove ere bezbednosne politike.

Promena politike

Od 2022. do danas, Nemačka je isporučila Ukrajini naoružanje i vojnu opremu u vrednosti od više desetina milijardi evra, čime se svrstala odmah iza Sjedinjenih Država po obimu i vrednosti pružene pomoći. Prema podacima Stokholmskog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI), oko 12% ukupne količine teškog naoružanja koju je Ukrajina dobila u periodu 2020–2024. potiče upravo iz Nemačke, što je drugi najveći udeo posle SAD (45%). Ovaj nemački doprinos daleko nadmašuje pomoć drugih velikih evropskih zemalja poput Francuske ili Italije, koje su isporučile svega nekoliko milijardi evra vrednosti oružja Ukrajini.

Promena nemačke politike odvijala se postepeno, a zatim značajno brže. U prvim nedeljama rata, Berlin je Ukrajini hitno poslao lake protivoklopne i PVO sisteme iz vojnih skladišta, kao što su “Stinger” rakete zemlja-vazduh i “Panzerfaust 3” ručne protivtenkovske bacače, a što je do tada bilo nezamislivo. Već tokom proleća 2022. stigla je i teža artiljerija. Nemačka je isporučila više samohodnih haubica kalibra 155 mm i višecevne raketne bacače, čime je značajno pojačala vatrenu moć ukrajinske vojske. Tokom jeseni 2022. usledila je i isporuka naprednih PVO sistema IRIS-T SLM, čime je Ukrajina dobila prvi savremeni zapadni raketni sistem za protivvazdušnu odbranu srednjeg dometa. Ključni politički trenutak nastupio je početkom 2023. godine, kada je posle višemesečnih debata i pritiska saveznika nemačka vlada odobrila slanje sopstvenih tenkova Leopard 2 Ukrajini, kao i dozvolu drugim zemljama da re-eksportuju svoje Leopard tenkove nemačke proizvodnje. Time je srušen i poslednji tabu, jer su po prvi put nemački borbeni tenkovi poslati u jednu aktivnu zonu sukoba u Istočnoj Evropi, što je potez od ogromnog simboličkog značaja imajući u vidu istorijski kontekst.

Ključni doprinos Nemačke

Do novembra 2023. Nemačka je konstantno pojačavala i širila svoj paket pomoći. Pored naoružanja, finansirala je obuku preko 10.000 ukrajinskih vojnika na svojim poligonima i prihvatila na lečenje ranjene ukrajinske vojnike, čime je pokazala sveobuhvatnu podršku ukrajinskoj odbrani. Ipak, oko 90% nemačke pomoći Ukrajini i dalje čini upravo vojna pomoć, oružje, municija i vojna oprema, dok je ekonomska i humanitarna pomoć u drugom planu. Ukrajini je u početku isporučeno 18 tenkova Leopard 2 i najnovije verzije 2A6 i 88 tenkova Leopard 1 starije generacije.

Nemački „Leopard”, ponos domaće namenske industrije, postao je tako centralni deo oklopnih snaga ukrajinske vojske od 2023. godine. Do sada je predato oko 140 borbenih vozila pešadije tipa Marder, veliki broj vozila otpornih na mine (MRAP) i stotine kamiona raznih tipova.

Ključni doprinos Nemačke je njen doprinos artiljerijskoj odbrani Ukrajine, jer je kroz promenjenu dinamiku rata to postala jedna od važnijih tačaka. Berlin je obezbedio 24 samohodne haubice 2000 kalibra 155 mm koje mogu da gađaju ciljeve na udaljenosti do 40 km, kao i najmanje 5 lansera raketa MARS II (modifikovani višecevni bacači raketa poput američkog HIMARS-a) sa pripadajućom municijom. Uz to, isporučeno je preko 450.000 granata od 155 mm različitih tipova, a koje su bile najdeficitarnije ukrajinskoj vojsci da bi imala paritet u odnosu na rusku artiljeriju, gde je nekada odnos bio i 10:1 u rusku korist. Veliki doprinos Nemačka je dala i protivvazdušnoj odbrani u vidu transfera desetina Gepard samohodnih PVO sistema i 3 američka raketna protivvazdušna sistema Patriot.

Tako su kroz ove i druge primere, obim i tempo nemačke vojne pomoći podigli tu zemlju na rang vodećeg saveznika Ukrajine u Evropi. Po ukupnoj vrednosti vojne pomoći od 2022. naovamo, Nemačka je prestigla tradicionalno angažovane sile poput Ujedinjenog Kraljevstva i time postala najveći pojedinačni donator izvan Severne Amerike. Već tokom 2023. Nemačka je u više navrata obarala sopstvene rekorde u izvozu naoružanja, jer je samo u prvih 9 meseci 2023. vrednost odobrenih nemačkih isporuka oružja Ukrajini premašila ukupan nivo iz čitave prethodne godine. U 2024. trend je nastavljen: od €13,33 milijardi vrednosti nemačkog izvoza naoružanja te godine, čak €8,15 milijardi odnosilo se na opremu poslatu Ukrajini.

Ovakav nemački angažman naišao je na pohvale, ali isprva i na sumnje među istočnoevropskim saveznicima. Zemlje poput Poljske i baltičkih republika, koje su od početka rata pozivale na odlučniju podršku Ukrajini, u prvim mesecima rata kritikovale su Berlin zbog sporosti. Ipak, kako su isporuke pristizale, percepcija o Nemačkoj se poboljšala. Ukrajinski zvaničnici danas ističu da je nemačka vojna pomoć „neprocenjiva“ za odbranu zemlje, gde se navodi da su sistemi poput Geparda i Leoparda dali konkretne rezultate na bojnom polju. Nemačka se profilisala kao ključni evropski stub podrške Ukrajini, što joj je donelo veću težinu na međunarodnoj sceni i unutar NATO saveza. Istovremeno, Moskva je zbog toga označila Nemačku kao jednog od glavnih „podstrekača” sukoba, vraćajući retoriku na nivo nezabeležen još od Hladnog rata.

Transformacija nemačke politike prema Ukrajini deo je šireg strateškog prilagođavanja. Šolcova vlada je nakon decenija oklevanja usvojila cilj da troši najmanje 2% BDP-a na odbranu, sa nastojanjem da ojača kako istočno krilo NATO-a tako i sopstvene oružane snage. Vlada Fridriha Merca je nastavila tu politiku. Međutim, sprovođenje „Zeitenwende” naišlo je i na prepreke. Slanje velike količine opreme iz zaliha Bundesvera u Ukrajinu, praćeno ubrzanim tempom vojnih vežbi, dovelo je paradoksalno do toga da je spremnost nemačke vojske privremeno opala na oko 50% početkom 2025, što je niže nego pre rata. Od obećanih dodatnih divizija za NATO odbranu Evrope, Nemačka se muči da popuni i opremi planirane jedinice u predviđenim rokovima. Razlog su zaostajanja u nabavkama opreme, birokratske procedure i decenije zanemarivanja koje ne mogu da se nadoknade preko noći, kako ocenjuju nemački vojni eksperti.

Ipak, Nemačka je najveća industrijska sila Evropske unije, sa dugom istorijom izuzetnosti u vojnoj sferi i koja je uz tek početni, i verovatno nevoljni angažman, uspela da brzo napravi razliku na evropskom nivou. Ovaj zaokret učvrstio je poziciju Berlina kao lidera evropske bezbednosti i pokazao da su nemačko društvo i politička elita spremni da prevaziđu posleratne tabue kada to okolnosti nalažu. U mesecima i godinama koji dolaze, Nemačka će nastojati da održi ovaj nivo podrške Ukrajini, istovremeno ubrzavajući obnovu sopstvenih odbrambenih kapaciteta kako bi i na domaćem terenu sprovela “prekretnicu” koju je najavila.