Danska premijerka: Evropa ne živi u mirnodopskom vremenu, Rusija više ne deluje sama

Danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je danas u Evropskom parlamentu da Evropa više ne živi u mirnodopskom vremenu i da je bezbednost, uz jačanje konkurentnosti, glavni prioritet danskog predsedavanja Evropskom unijom.

Predstavljajući planove Danske, koja je 1. jula preuzela šestomesečno predsedavanje EU pod sloganom „Snažna Evropa u svetu koji se menja“, Frederiksen je upozorila da svet koji je obezbeđivao slobodu i prosperitet više ne može biti uziman zdravo za gotovo.

„Više ne živimo u mirnodopskom razdoblju“, poručila je socijaldemokratska premijerka, ističući da je Evropa danas suočena s najvećim izazovima od 1940-ih godina: brutalnim ruskim ratom u Ukrajini, migracionim pritiscima, sukobima na Bliskom istoku i trgovinskim tenzijama.

Frederiksen je istakla da je smanjenje izdvajanja za odbranu tokom protekle tri decenije bila velika greška i da Evropa ne sme potceniti pretnje koje dolaze sa istoka.

„Rusija više ne deluje sama. Ima podršku severnokorejskih vojnika, iranskih raketa i dronova, kao i kineske vojne tehnologije. Zato je jačanje evropske odbrambene industrije apsolutni prioritet“, naglasila je Frederiksen, dodajući da je cilj da Evropa bude sposobna da samostalno brani svoje interese do 2030. godine.

Tokom danskog predsedavanja, Kopenhagen će se zalagati za potpunu zabranu uvoza ruskog gasa i pokrenuti novu dinamiku proširenja EU. Frederiksen je rekla da veruje u suverene nacionalne države, kao i u potrebu za strožom kontrolom granica.

„Evropljani danas plaćaju cenu kriminala i nesigurnosti koju je izazvala nekontrolisana migracija. Baš zato što sam socijaldemokratkinja, borim se za strožu imigracionu politiku – da zaštitimo one koji su najugroženiji“, rekla je ona.

Premijerka Danske pozvala je na jačanje spoljnih granica EU, smanjenje broja migranata, stabilizaciju zemalja u evropskom susedstvu i efikasnije repatrijacije onih koji nemaju pravo na boravak. Takođe je naglasila potrebu za ambicioznijom zelenom tranzicijom, upozorivši da ekstremne klimatske pojave doprinose novim migracionim talasima, siromaštvu i političkoj nestabilnosti.