Da li se Dodik preračunao s Vašingtonom? Uložio velike pare u lobiranje, ali od Amerike neće dobiti ono što najviše želi

Iz Stejt departmenta poručeno je da će SAD nastaviti da podržavaju Dejtonski mirovni sporazum i teritorijalni integritet BiH. „Sjedinjene Države će nastaviti da koriste diplomatske alate kako bi podržale stabilnost Bosne i Hercegovine“, naveli su za Radio Slobodna Evropa, dodajući da je „budućnost zemlje na njenim građanima“ i da svi lideri treba da se usredsrede na stabilnost i prosperitet.

Posle ukidanja sankcija – povratak staroj retorici

Nepuna četiri meseca nakon što su mu ukinute američke sankcije, Dodik se vratio prepoznatljivoj retorici o otcepljenju i prenosu nadležnosti sa države na entitet. Sankcije su mu bile uvedene još 2017. zbog antidejtonskog delovanja, a ukinute su nakon što je Narodna skupština RS povukla sporne zakone kojima je osporavan rad državnih pravosudnih i policijskih institucija.

Analitičari ocenjuju da je Dodik ukidanje sankcija protumačio kao potvrdu svoje politike i signal da može da nastavi sa pritiscima. U međuvremenu, u američkom Kongresu već su se čuli glasovi da bi sankcije mogle biti ponovo uvedene ako nastavi sa secesionističkim narativom.

Kongresmen Majk Tarner izjavio je da nove mere nisu isključene ukoliko Dodik nastavi da podriva ustavni poredak i bezbednost regiona, dok je senatorka Džin Šahin poručila da administracija treba „brzo da deluje kako bi ponovo uvela sankcije“.

„Zaigrao se sa Vašingtonom“

Ivana Stradner iz Fondacije za odbranu demokratija u Vašingtonu smatra da se Dodik „zaigrao i preračunao sa Vašingtonom“.

„Amerika je naivno poverovala da će Dodik da popusti sa pretnjama destabilizacijom BiH. No, poslednje izjave nam sve govore kakav mu je plan – da eskalira, pa da uceni Zapad da će popustiti ako mu daju šta želi, a onda da deeskalira. To je stara strategija“, kaže ona.

Dodaje i da SAD možda trenutno više vrednuju ekonomsku saradnju nego globalnu promociju demokratije, ali da „neće tolerisati lidere koji destabilizuju Balkan, kao ni korupciju“.

Iako Dodik godinama govori o nezavisnosti RS, konkretne korake ka otcjepljenju nikada nije preduzeo, jer Ustav BiH ne predviđa takvu mogućnost. Čak i nakon pobede Donalda Trampa na izborima, iz Vašingtona je stigla poruka da se politika podrške teritorijalnom integritetu BiH neće menjati.

Poruka iz SAD

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić sastao se u Vašingtonu, u Stejt departmentu, sa zamenikom državnog sekretara SAD Kristoferom Landauom.

U fokusu susreta bili su aktuelna politička situacija u BiH, jačanje ekonomske saradnje i pitanja energetske bezbednosti. Iz Komšićevog kabineta saopšteno je da je Landau tokom razgovora jasno poručio da su u Vašingtonu „veoma nezadovoljni onim što Milorad Dodik radi“ i da on „sigurno nema podršku nikoga iz američke administracije“ za takvu politiku.

U saopštenju se navodi i da „Dodikovo delovanje narušava političku stabilnost i buduće planove, kao i ekonomske projekte za koje je američka strana pokazala snažan interes i spremnost za saradnju“. Posebno je pomenut ugovor Republike Srpske sa kanadskom lobističkom kućom, u kojem se, prema navodima, traži i zagovaranje nezavisnosti RS. Ocenjeno je da takva odredba „direktno potkopava Dejtonski sporazum, mir i stabilnost Bosne i Hercegovine“.

Komšić je obavestio Landoa da je ministar spoljnih poslova BiH uputio pismo državnom sekretaru Marku Rubiju i članicama Saveta bezbednosti UN, upozoravajući na posledice lobističkog ugovora, posebno u delu koji se odnosi na krajnji cilj – nezavisnost RS od BiH.

Sagovornici su se saglasili da su stabilnost, ekonomski razvoj i realizacija infrastrukturnih projekata ključ dugoročnog napretka BiH, te da upravo ekonomski progres stvara pozitivno političko i društveno okruženje. U tom kontekstu potvrđena je poruka o nastavku snažnog angažmana Sjedinjenih Američkih Država prema Bosni i Hercegovini, piše Klix.ba.

Lobiranje i „velika očekivanja“ od Trampa

Dodik je početkom februara boravio u Vašingtonu povodom Nacionalnog molitvenog doručka, gde se sastao i fotografisao sa više američkih zvaničnika. Posetu je ocenio kao „suštinsku, a ne protokolarnu“ i izjavio da „ima velika očekivanja“ od Trampa.

„Ovde smo da tražimo podršku da definišemo naš status“, rekao je za Financial Times, ponavljajući zahteve za redefinisanje položaja RS.

Istovremeno, vlasti RS su prethodnih godina izdvajale značajna budžetska sredstva za lobiranje u SAD. Krajem 2024. potpisan je ugovor sa američkom advokatskom kancelarijom sa ciljem ukidanja sankcija i jačanja kontakata sa Trampovom administracijom, a potom i višemilionski ugovor sa kanadskom konsultantskom kućom.

Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković tvrdi da je svrha tih angažmana bila lobiranje za Dodikove političke ciljeve i da je „secesija jasno naglašena kao konačni cilj, što čini udar na ustavni poredak BiH“.

Otklon od EU i igra na više strana

Dodik je u poslednjim nastupima dodatno zaoštrio retoriku prema Evropskoj uniji, nazivajući je „neuspešnim projektom“, iako je BiH kandidat za članstvo i u velikoj meri zavisi od evropskih investicija i trgovine.

Analitičar Tobi Vogel iz briselskog Saveta za demokratizaciju politike ocenjuje da je Dodik ohrabren brisanjem sa liste sankcionisanih i da mu to oblikuje današnju retoriku. On smatra da Dodik pokušava da igra „na više stolica“ – računajući na ekonomsku saradnju sa SAD, političku podršku Rusije i istovremeno produžavanje pregovora sa Briselom koliko mu to odgovara.

Iz Evropske komisije poručeno je da politički akteri moraju da se uzdrže od provokativne retorike i dovođenja u pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH.

Evropska unija je od 2020. mobilisala 2,4 milijarde evra investicija za BiH, a nedavno je odobrila Reformsku agendu koja otvara put za skoro milijardu evra iz evropskog fonda za reforme i rast. U takvom kontekstu, poruke o secesiji deluju kao novi politički pritisak – ali i kao potez sa potencijalno ozbiljnim posledicama.