Odluka francuskog predsednika Emanuela Makrona da sprovede nepopularne penzione reforme izbegavajući glasanje u skupštini „zapalila“ je ulice ove zemlje. Od četvrtka uveče Parizom bukte protesti, ali nisu samo građani besni. Opozicija optužuje Makrona za „poricanje demokratije“ i „priznanje slabosti“, dok sindikati upozoravaju da je potez predsednika „objava rata“.
Protesti protiv penzione reforme, koja podrazumeva podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine života, buknuli su u četvrtak uveče na ulicama glavnog grada Francuske i vrlo brzo su prerasli u okršaj sa policijom.
Na Trgu Plas de la Konkord u Parizu, gde se okupilo oko 7.000 ljudi, policija je upotrebila suzavac i vodene topove protiv demonstranata koji su policiju gađali kamenicama i drugim oštrim predmetima. Uhapšeno je 310 ljudi, ali vođe sindikata najavljuju nova okupljanja u narednim danima. Takođe, drušvenim mrežama kruže pozivi za masovne proteste u više gradova širom zemlje, a organizovali su se i studenti koji pozivaju na blokadu ulica u Parizu.
Scene iz grada svetlosti zaličile su na one sa protesta „žuti prsluci“ koji su počeli u novembru 2018. godine prvobitno zbog rasta cena goriva, visokih troškova života i ekonomske nejednakosti da bi se kasnije čuli i zahtevi za institucijalnim političkim reformama.
Osnovni problem, što je ujedno i varnica koja je „zapalila“ proteste, jeste pokušaj vlasti da usvoji penzionu reformu pozivajući se na član ustava 49.3, specijalnu ustavnu klauzulu koja omogućava da se zakoni usvoje bez glasanja u skupštini. U praksi to znači da premijerka Elizabet Born, koja predvodi manjinsku vladu, ne mora da traži podršku od opozicione konzervativne partije Republikanaca, koja je ranije najavila da neće glasati za pomerenje starosne granice za odlazak u penziju.
Opozicioni poslanici javno su ustali protiv penzione reforme. Nakon što je Born u skupštini pokrenula specijalnu proceduru za usvajanje zakona obrazloživši to rečima da „mora to da uradi jer reforme ne mogu da čekaju“, poslanici su se pobunili, ustali sa svojih mesta, podigli transparente protiv penzionog plana i počeli da pevaju francusku himnu Marseljezu.
Njihova jedina slamka spasa jeste eventualno izglasavanje nepoverenja vladi i Makronovom kabinetu. Marin le Pen, koja je prošle godine izgubila u drugom krugu predsedničkih izbora od Makrona, najavila je da će podneti zahtev za glasanje o nepoverenju vladi.
„To pokretanje člana Ustava je priznanje potpunog neuspeha predsednika Emanuela Makrona“, rekla je Marin Le Pen, predsednica parlamentarnog odbora ekstremno desničarske stranke Nacionalno okupljanje koja ima 88 poslanika.
Glasanje bi moglo da se održi već početkom sledeće nedelje. Ako predlog bude odbijen, Makronov plan o podizanju starosne granice za penziju će biti realizovan. Međutim, ako Narodna skupština glasa za predlog, zakon se odbija i Makronov kabinet mora da podnese ostavku. Do zaključenja ovog broja predlog nije podnet.
Ključna promena koju predviđa tekst reforme je pomeranje granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine od 2030. godine. Kako ističu nezadovoljni građani ove zemlje, problem je to što ova izmena „pogađa“ i pogoršava položaj najugorženijeg sloja stanovništva.
Sa druge strane, predstavnici vlasti, predvođeni premijerkom, naglašavaju da je ova reforma „pravična“, da je njen smisao da se očuva francuski model penzijskog osiguranja koji se zasniva na redistribuciji sredstava.
Naime, slično kao u većini evropskih zemalja, zaposleni u Francuskoj uplaćuju doprinose koji se ulivaju u penzijski fond iz koga se plaćaju penzije. Trend starenja stanovništva koji je snažan u Evropi, kao i potresi na tržištu rada, poremetili su ravnotežu koja je neophodna da bi sistem funkcionisao.
Sve je više penzionera, a sve manje zaposlenih koji plaćaju doprinose. Vlast zbog toga smatra da je neophodno da se sistem „uravnoteži“, kako bi se izbeglo da se penzije finansiraju iz kredita. Većina zaposlenih će, dakle, morati da radi dve godine duže, ukoliko reforma bude usvojena.
Pročitajte još:
Odlazak u penziju sa 62 godine biće i dalje moguć za invalide i one sa narušenim zdravljem. Vojska, policija i vatrogasci, kao i medicinske sestre u državnim bolnicama i dalje će imati pravo da se ranije penzionišu. Iz ove reforme izuzeti su i radnici koji rade od svoje 14. ili 16. godine, koji će moći da odu u penziju sa 58 odnosno 60 godina.
Starosna granica za odlazak u penziju ostaje 67 godina. Puna penzija se ostvaruje pod uslovom da se doprinos plaća dovoljno dugo. Druga važna mera u reformi penzionog sistema odnosi se upravo na dužinu plaćanja doprinosa – sa 42 na 43 godine – koja treba da stupi na snagu 2027, a ne 2035. kako je ranije predviđeno.
BONUS VIDEO Štrajk đubretara u Parizu – francuska prestonica pliva u smeću
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar