15
Ministar prostornog planiranja Slaven Radunović najavio da će do 25. marta država Crna Gora imati nove zakupce.
U slučaju jednakog broja bodova svih ponuđača, tender će se proglasiti neuspelim za tu lokaciju i biće sproveden ponovljeni javni poziv, prenose Vijesti.
Zakupac nema pravo na povraćaj novca ako država raskine ugovor u slučaju da se na toj lokaciji gradi hotel visoke kategorije.
Crnogorska obala imaće 563 plaže, što je 74 više u odnosu na protekli period, od čega je u Herceg Novom 13, u Kotoru 12, u Tivtu 8, u Budvi 18, u Baru 11 i u Ulcinju 12.
To je predviđeno izmenama i dopunama Programa privremenih objekata u zoni morskog dobra za period od 2024. do 2028. godine koji je Vlada zvanično objavila. Ovaj dokument je bio potreban da bi se raspisao tender za zakup delova obale.
“Zadatak Komisije je bio da analizira pristiglih inicijativa i pripremi izmene i dopune programa u skladu sa sugestijama opština, novim cenovnikom početnih naknada za korišćenje/zakup morskog dobra i novom bodovnom politikom, koja će biti primijenjena od prvog narednog javnog poziva. Komisija je obradila ukupno 716 podnesenih zahteva koji su u prethodnom periodu dostavljeni Ministarstvu i Javnom preduzeću za upravljanje morskim dobrom, od čega se 107 zahteva odnosilo na teritoriju opštine Herceg Novi, 71 Kotor, 100 Tivat, 166 Budvu, 65 Bar, 207 Ulcinj”, piše u dokumentu.
Pojašnjeno je da je relevantna komsija Morskog dobra izvršila detaljno geodetsko snimanje postojećih i novih plaža i kupališta, čime je izvršeno stvarnog stanja na terenu naročito kada su u pitanju površine i zahvati kupališta.
“U prethodnom periodu na terenu je bilo prepoznato 489 kupališta na crnogorskom primorju i to 134 u Herceg Novom, 35 u Kotoru, 40 u Tivtu, 133 u Budvi, 81 u Baru i 66 u Ulcinju. Ovim izmjenama i dopunama programa, formirana su dodatna 74 nova kupališta (563 ukupno) od čega je u Herceg Novom 13, u Kotoru 12, u Tivtu 8, u Budvi 18, u Baru 11 i u Ulcinju 12. Uvažavajući sugestije Opštine Herceg Novi, Kotor i Tivat na čijim teritorijama je do sada bilo planirano ukupno 12 gradskih kupališta (Herceg Novi 6, Kotor 2 i Tivat 4), izmenama i dopunama je uvećan broj istih pa je sada planirano ukupno 20 gradskih kupališta (Herceg Novi 9, Kotor 5 i Tivat 6). Izmjenama je izvršeno i planiranje novih hotelskih kupališta i to u Opštinama: Kotor (jedno), Tivat (jedno), Budva (dva), Ulcinj (jedno), pa tako ukupan broj planiranih hotelskih kupališta sada iznosi 70”, navodi se u dokumentu.
Programom privremenih objekata za period 2019-2023. godina, ukupno je bilo planirano 1450 privremenih lokacija, plus 517 objekata (vikend kućica) na obalama reke Bojane. Od tog broja 294 lokacije su bile planirane u Herceg Novom, 351 u Kotoru, 245 u Budvi, 137 u Baru i 171 u Ulcinju.
“Izmjenama i dopunama Programa planirane su dodatne 193 lokacije i to: 22 u Herceg Novom, 24 u Kotoru, 53 u Tivtu (najveći broj objekata je planiran za potrebe Porto Montenegra), 25 u Budvi, 6 u Baru i 63 Ulcinju (najveći broj novoplaniranih objekata odnosi se na lokalitet Velike plaže najviše u delu postojeće hotelske grupacije, kao i na postojeće plažne barove koji su zbog materijalizacije izmenama planirani kao ugostiteljski objekti)”, piše u dokumentu.
Prema Odluci o davanju u zakup delova morskog dobra koju je Vlada Crne Gore juče objavila cena zakupa se plaća u celini nakon zaključenja ugovora o korišćenju ili u tri rate od kojih prva dospeva u momentu zaključenja ugovora uz obavezu da se Morskom dobru dostavi bankarska garancija za plaćanje preostalog iznosa godišnje zakupnine koji je uvećan za PDV.
“Ugovor se raspisuje do dana trajanje Programa privremenih objekata. Ako tokom trajanja ugovora dođe do prenamene prostora da se grade hoteli sa 4 ili pet zvezdica u neposrednom zaleđu, odnosno, ako tokom trajanja ugovora dođe do privođenja prostora trajnoj nameni koja podrazumeva izgradnju hotela visoke kategorije (5 i 4 zvezdice) u neposrednom zaleđu, odnosno ako dođe do planiranja hotelskog kupališta, u slučaju promene svojinskih prava na katastarskim parcelama i da one više nisu u režimu državne svojine, ugovor sa zakupcem se raskida i on nema pravo da traži povraćaj uloženog novca”, piše u odluci.
Uz to, ugovor se raskida i nema prava na povraćaj novca i u slučaju da konačnom sudskom odlukom bude poništena odluka i u konačnom rešeno u korist drugog ponuđača po javnom pozivu za tu lokaciju.
Učesnici na tenderu (fizička i prava lica, preduzetnici i firme) moraju, između ostalog, dostaviti uverenja da ne duguju državi ništa za porez i potvrde, i da nisu pravosnažno osuđivani za neko krivično delo.
Učesnici na tenderu imaju pravo prigovora na odluku Komisije u roku od osam dana od dana prijema odluke o glavnoj stvari, dok je odluka drugostepene komisije o prigovoru konačna.
Najpovoljniji ponuđač je dužan da u roku od 10 dana od dana prijema pisanog poziva za zaključenje ugovora, a ako ga ne zaključi Morsko dobro, ima pravo da ga zaključi sa drugim ponuđačem u skladu sa plasmanom ponuda iz tendera.
U slučaju jednakog broja bodova svih ponuđača, tender će se proglasiti neuspelim za tu lokaciju i biće sproveden ponovljen javni poziv.
Radunović je kazao da će početne cene za zakup biti dosta više i da će se bez nameštaljki doći do viših iznosa za zakup.
“Očekujemo da će to biti minimalno 15 miliona evra prihoda za državu, a očekujemo da će biti i duplo, odnosno do 30 miliona evra. Zakupaca više nema, ugovori o tom poslu su istekli i sigurno će se ići na tender. Donosimo veliki prihod državi i ukidamo diskriminaciju prema građanima”, naveo je Radunović.
Radunović se osvrnuo i na činjenicu da se na tender mogu prijavljivati i oni protiv kojih se vodi sudski postupak, i pojasnio da je to uvršteno jer se na taj način poštuje Ustav i prezumpcija nevinosti. Dodao je da imaju klauzule, odnosno da će se u slučaju sudske presude zakupac isključiti, a na njegovo mjesto uvrstiti drugorangirani ponuđač.
Radunović je naveo da je Vlada pokrenula proces kako bi se prekinula hajdučija u ovoj oblasti, ali i kako bi se obezbedilo da država ne diskriminiše.
“Stari zakupci ugovore doživljavaju kao da su potpisani sa njihovim precima, ne uzimajući u obzir da taj resurs mogu da koriste i drugi”, naglasio je Radunović.
Radunović je naveo da nemaju svi plavu zastavicu sve vreme.
“Do sada je bilo skoro nemoguće da na licitaciji pobedite starog zakupca jer je on u startu imao 50 odsto bodova.
Upitan o delu bivših zakupaca u Ulcinju, koji žele anekse ugovora, Radunović je naveo da je u toj opštini postojao poseban problem jer su gotovo sve plaže imale dva puta veću kvadraturu – nego što su u stvari plaćane.
“Da li su bile u pitanju geodetske kuće ili Morsko dobro, neću u to da ulazim. Najveće poskupljenje će da bude za zakupce u Ulcinju”, naglasio je on i dodao da je razlog za to što su imali falsifikovane cifre, dok će sada plaćati pravi iznos naknade.
Potpredsednik Vlade i ministar ekonomskog razvoja Nik Đeljošaj je nakon presa na Fejsbuku poručio da “neće dozvoliti” nekim osobama da “unište privredu Ulcinja” i njenih građana zbog gubitka u Budvi.
On je napisao da neće dozvoliti “naknadu” i podijelio je sliku sa ranijeg prostesta u Tuzima.
“Slika kako je bilo u Tuzima u februaru 2021. godine za zaštitu privrede opštine Tuzi. Ovako se čini da će se uskoro desiti i u Ulcinju, da se zaštiti privreda opštine Ulcinj. Biću uz građane i privredu Ulcinja”, poručio je Đeljošaj.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
