Potpredsednik SAD, Džej Di Vens, izjavio je da su nove carine koje je Donald Tramp potpisao „velika promena“, ali i neophodan zaokret za američku ekonomiju.

„Zadužujemo se kod kineskih seljaka da bismo kupovali ono što ti isti seljaci proizvode. To nije recept za prosperitet, niske cene niti dobre poslove u Americi“, rekao je Vens za Fox News, kritikujući model globalističke ekonomije za koji tvrdi da je doveo SAD do ogromnog duga i zavisnosti od strane proizvodnje.

„Trenutno predsednik Tramp vodi ekonomiju u drugom pravcu. Na tome je zasnovao kampanju, to je obećao i sada to ostvaruje. Da, ovo je velika promena. Neću to kriti, ali bila nam je potrebna velika promena“, dodao je.

Vens je istakao da administracija „žestoko radi“ na smanjenju cena, ali je upozorio da se promene neće dogoditi preko noći. Takođe je poručio da će visoke cene biti rezultat inflacije iz Bajdenovog mandata, a ne Trampovih poteza.

O najavljenim poreskim olakšicama rekao je da ih ne vidi kao kompenzaciju za carine, već kao deo „potpunog zaokreta“ koji će nagraditi američke radnike i kompanije. „Odrastao sam u porodici koja je često živela od plate do plate i znam da se mnogi Amerikanci boje rasta troškova života. Borimo se da to promenimo,“ zaključio je.

Južnokorejski premijer Han Duk-su najavio je da će zemlja do sledeće nedelje predstaviti hitne mere pomoći autoindustriji, prenosi agencija Jonhap. Razlog su nove američke carine koje je Donald Tramp uveo na izvoz iz Južne Koreje – u proseku 26% – što, prema Hanovim rečima, predstavlja veliki udarac za korejsku ekonomiju.

Autoindustrija je među najpogođenijima, a vlada u Seulu planira da pošalje ministra trgovine u Vašington kako bi započeo hitne pregovore sa američkom administracijom. Podsetimo, južnokorejski ministar finansija ranije je poručio da je spreman da upotrebi sve dostupne mere kako bi stabilizovao finansijska tržišta u slučaju prevelikih oscilacija.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je danas u Briselu da će SAD ostati u NATO-u, ali da je neophodno da alijansa bude sposobnija i da zato sve članice treba da povećaju izdvajanja za odbranu na pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Po dolasku na dvodnevni sastanak ministara spoljnih poslova članica NATO-a, na kojem učestvuje prvi put, Rubio je rekao da administracija predsednika SAD Donalda Trampa nije protiv NATO-a, ali da želi da ta organizacija bude sposobna da odbrani teritorije svojih članica.

"SAD su NATO, SAD su aktivne u NATO-u kao što su uvek i bile. Vidim histeriju u globalnim medijima i u nekim medijima u SAD (u vezi sa eventualnim izlaskom SAD iz alijanse), ali je predsednik Tramp jasno rekao da podržava NATO i da ćemo ostati u NATO-u", kazao je Rubio u sedištu zapadnog vojnog saveza.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni otkazala je sve svoje današnje angažmane posle uvođenja novih američkih carina koje je kasno sinoć objavio predsednik SAD Donald Tramp.

Meloni koja je od sinoć izrazila žaljenje zbog "loše mere" otkazala je angažmane zakazane za danas "da bi se koncentrisala na mere koje treba doneti posle uvođenja novih carina američke vlade", saopštio je kabinet premijerke.

Ona je trebalo danas popodne da poseti Kalabriju na jugu zemlje.

Tramp je sinoć najavio uvođenje carina na uvoznu robu, od 34 odsto na kineske proizvode, 20 odsto na one koji dolaze iz Evropske unije do čak 46 odsto za robu iz Vijetnama.

Za razliku od zemalja poput Kine, Evropske unije i Indije, koje su suočene sa drastičnim povećanjem carina, Rusija i Severna Koreja su ostale izvan ovog paketa.

Kako tvrde iz Bele kuće, razlog za ovo nije politička popustljivost, već kombinacija postojećih sankcija, minimalne trgovine i geopolitičkih kalkulacija.

Opširnije pročitajte ovde.

Berze širom Azije, Pacifika i Evrope zabeležile su pad u četvrtak, dok su i američka tržišta bila spremna za otvaranje u minusu nakon što je predsednik SAD Donald Tramp objavio uvođenje novih carina za trgovinske partnere širom sveta.

U Evropi je Stoxx 600, ključni indeks regiona, bio niži za 1,3% u ranim jutarnjim satima po američkom vremenu. Francuski CAC pao je za 2,1%, dok je londonski FTSE 100 zabeležio pad od 1,3%.

Francuski premijer Fransoa Bajru izjavio je da carine koje je uveo Donald Tramp predstavljaju ozbiljan udarac za svetsku ekonomiju i donose velike probleme Evropi.

Prema njegovim rečima, ovaj potez neće štetiti samo evropskim zemljama, već će imati negativne posledice i po same Sjedinjene Države i njihove građane.

U izjavama koje prenose BFMTV i Le Figaro, Bajru je kritikovao SAD zbog, kako je rekao, okretanja leđa sopstvenim saveznicima i upozorio da se Evropa i Zapad suočavaju s izazovnim i neizvesnim vremenima.

"Veoma je žalosno što je američka vlada odlučila uvesti recipročnu carinu, iako smo izražavali zabrinutost na više nivoa i pozivali SAD da ne preduzima jednostrane mere", izjavio je portparol japanske vlade Jošimasa Hajaši.

"Zabrinuti smo da li ova carinska mera odgovara pravilima Svetske trgovinske organizacije i japansko-američkom trgovinskom sporazumu", dodao je.

Ministar trgovine Joji Muto upozorio je američkog ministra trgovine da će američki carinski paket otežati japanskim firmama ulaganja na američko tržište.

Na pitanje o mogućim uzvratnim merama, Muto je rekao da će Japan postupiti u skladu sa svojim nacionalnim interesima, ne ulazeći u detalje.

Neke od najstrožih carina koje je uveo američki predsednik Donald Tramp usmerene su na najsiromašnije i najranjivije zemlje, uključujući one pogođene građanskim ratovima i ekonomskim krizama.

Pet država koje su dobile carine iznad minimalnih 10% – Demokratska Republika Kongo (11%), Madagaskar (47%), Mozambik (16%), Malavi (18%) i Sirija (41%) – spadaju među 26 najsiromašnijih ekonomija sveta. Iako zajedno učestvuju sa samo 0,5% u globalnoj privredi, u njima živi skoro 40% svetskog siromašnog stanovništva, prema podacima Svetske banke.

Madagaskar, ostrvska država sa oko 25 miliona stanovnika, jedna je od najugroženijih. Više od 80% populacije živi u ekstremnom siromaštvu, preživljavajući sa manje od 2,15 dolara dnevno. SAD su mu drugi po veličini trgovinski partner, a u 2024. izvezao je robe u vrednosti od gotovo 800 miliona dolara, uglavnom vanilu, tekstil, titanijum i kobalt.

Venecuela (15%), pogođena ekonomskim kolapsom i humanitarnom katastrofom, zavisi od SAD kao najvećeg trgovinskog partnera. U 2024. Amerika je iz ove južnoameričke zemlje uvezla robu u vrednosti od 6 milijardi dolara.

Među državama sa najvišim carinama našao se i Mjanmar (44%), koji je nedavno pogodio razoran zemljotres u kojem je poginulo više od 3.000 ljudi. Ova jugoistočnoazijska zemlja već četiri godine trpi posledice građanskog rata, koji je izbio nakon vojnog puča, dok se vojska bori protiv pobunjeničkih grupa širom teritorije.

Osim Srbije, carine su uvedene i drugim državama u regionu, ali po daleko nižim stopama:

• Bosna i Hercegovina – 35%

• Severna Makedonija – 33%

• Albanija – 10%

• Crna Gora – 10%

Ovi podaci pokazuju da je Srbija među najteže pogođenim evropskim zemljama, što bi moglo imati ozbiljne posledice po njen izvoz u SAD i ukupnu ekonomsku stabilnost.