Bivši "Putinov bankar" o taktikama opstanka na vlasti

“Ako se to ne desi, onda će za oko dve godine - i to znam iz ličnog iskustva - normalni ritam rada mnogih delova vlade zameniti potraga za mogućim nasljednikom”, rekao je Putin u intervjuu za TV kanal Rosija, a prenose Vijesti.“Moramo da radimo, a ne da tražimo naslednike,” dodao je.Kremlj je pobedio na glasanju i proglasio trijumf. Ustav će sada omogućiti Putinu da se vrati na vlast sa još dva šestogodišnja mandata. Nezavisni posmatrač Golos, međutim, prijavio je izbornu krađu bez presedana, a politički protivnici kažu da je manevrisanje povodom glasanja oslabilo Putinov legitimitet. Rojters navodi da je nezadovoljstvo javnosti Putinovom vladavinom počelo da se preliva na Daleki istok Rusije, gde su desetine hiljada ljudi protestovale protekla tri vikenda.Osim Putinovih komentara na državnoj TV, Kremlj ne objašnjava svoju računicu kada su u pitanju ustavne promene. Međutim, svedočenje bivšeg insajdera iz prve ruke, o tome kako je Kremlj pokušao da upravlja predajom vlasti 2008, kada se Putin prvi put suočio sa ustavnim ograničenjem svog predsedništva, nudi uvid u zakulisne borbe za moć unutar vladajuće elite u Moskvi i neka pitanja sa kojima se ruski lider mora uhvatiti u koštac, piše Rojters.

Od 2006, kako je bivši savetnik Kremlja Sergej Pugačov rekao britanskoj agenciji, Putin se bori sa pitanjem sukcesije. Pugačov, nekada poznat kao bankar Kremlja, igrao je ključnu ulogu u Putinovom usponu pre 20 godina. Njegovi poslovni interesi su obuhvatali vojna brodogradilišta, ugalj i građevinarstvo, i bio je senator u gornjem domu parlamenta. Danas je u sukobu sa bivšim saveznicima, i ruske vlasti ga optužuju za bankrot banke čiji je bio jedan od osnivača, što Pugačov demantuje. Pobegao je u Britaniju, potom u Francusku, gde trenutno živi, nakon što je londonski sud 2014. naredio zamrzavanje njegove imovine na zahtev Rusije.Pugačov je za Rojters prvi put govorio o Putinovom donošenju odluka uoči izbora 2008. godine. Ispričao je da je predsednik često talac volje svog unutrašnjeg kruga bivših pripadnika KGB-a i saradnika iz njegovog rodnog grada Sankt Peterburg.Pitanje predaje vlasti uvek je bila “najveća glavobolja” Putinove vladavine, rekao je Pugačov. Sukcesija je za Putina “uvek bila ozbiljan, lični stres. Nikada nije imao nameru da bilo kome preda kontrolu nad zemljom”. Putin je vidio sebe kako vodi Rusiju iza kulisa kao otac nacije, kaže Pugačov, ali je pronalazak naslednika koji će se pridržavati tog plana “uvek predstavljao veliki problem”.

Rojters piše da portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije želeo da komentariše Pugačovljevu verziju događaja.Pugačov je 2007. i dalje bio vrhunski insajder Kremlja, blizak mnogim moćnim ljudima oko Putina, takozvanim "siloviki", uglavnom izvučenim iz ruskih službi bezbednosti. Kaže da je bio prisutan kada je doneseno nekoliko ključnih odluka. Fotografije i drugi dokumentarni materijal koji je Rojters pregledao, pokazuju da je Pugačov sve do 2008. bio na poziciji blizu vrhu Kremlja i potkrepljuju neke elemente njegove priče.Na fotografijama su Pugačovljevi sinovi tinejdžeri sa Putinovim ćerkama u njegovoj dači. Na drugim fotogafijama se vidi kako Pugačev ruča u svojoj dači 2005. sa vodećim ljudima službi bezbednosti oko Putina. Među njima su bili Nikolaj Patrušev, tada šef Federalne službe bezbednosti (FSB), naslednice KGB-a; i Igor Sečin, jedan od Putinovih KGB saveznika iz Sankt Peterburga, koji je u vreme kada je nastala fotografija bio zamenik šefa administracije Kremlja.

Kako je sprečen izbor Ivanova

Putin je tokom drugog predsedničkog mandata prvi put razmatrao promenu zakona kako bi produžio svoju vladavinu, rekao je Pugačov. Do leta 2007. godine, Sergej Ivanov, Putinov prvi vicepremijer i najmlađi general ikada u ruskoj spoljnoj obaveštajnoj službi, uveliko je smatran favoritom da postane predsednik sledeće godine, ispred drugog Putinovog saveznika, Dmitrija Medvedeva. Ustav je nalagao da se Putin povuče 2008. nakon isteka drugog uzastopnog mandata.Putinovi najbliži saradnici su strahovali da će ih Ivanov, ukoliko dobije najvišu funkciju, isključiti iz vlasti. Počeli su da pričaju Putinu protiv Ivanova, tvrdi Pugačov. “Počeli su da govore Putinu da je Ivanov veoma opasan. Veoma je agresivan. Preuzeće vlast i nikad nećete moći da ga se oslobodite. Oni su prikupljali sve vrste kompromitujućih informacija o Ivanovu. Skoro svi su bili protiv njega.”

Portparol Kremlja Peskov rekao je da Ivanov, sada specijalni predstavnik predsednika za prirodu, ekologiju i saobraćaj, neće moći da komentariše. Rojters ga nije mogao direktno kontaktirati.I Pugačov se razišao sa Ivanovim, nakon što nije uspeo da dobije veliki ugovor o brodogradnji 2006, kada je Ivanov bio ministar odbrane. Zbog toga što je delovao kao usamljenik, Ivanov je samo porastao u Putinovim očima, rekao je Pugačov. To je značilo da Ivanov „nije mogao ni sa kim da se koordinira protiv Putina“.Iza kulisa, razmatrala se i druga opcija za produžavanja Putinove vladavine. Pugačov je, kako tvrdi, na Putinov zahtev, uputio grupu pravnika na čelu sa koautorom ruskog ustava Sergejom Šahrajem, da razmotre načine na koje bi Putin mogao da se kandiduje za treći mandat. Pravnici su predložili izmenu zakona dvotrećinskom većinom glasova u parlamentu. Putin se protivio promeni ustava, ali je, kako kaže Pugačov, želeo „drugu opciju za svaki slučaj“. Šahraj je odbio da komentariše.

Ivanovljeva kandidatura je okončana u avgustu 2007. godine, prema navodima Pugačova. Putin je bio upravo najavio obnovu vojnih letova koji bi mogli da dosegnu američke obale prvi put za 15 godina, što je ruska štampa pozdravila kao demonstraciju obnovljene vojne moći Moskve.

Sečin je igrao na njegov ego

Šest dana nakon Putinove trijumfalne objave, Ivanov je u televizijskom intervjuu rekao da letovi ne označavju povratak Hladnog rata. Time što se pojavio da govori u ime Kremlja, prekoračio je crtu.“Sečin je doneo Putinu snimak Ivanovljevog intervjua”, seća se bivši insajder, opisujući sastanak Pugačova, Putina i Sečina. Sečin je, prema rečima Pugačova, rekao predsedniku: “Vidi, Vladimire Vladimiroviču, vi ste lansirali bombardere koji nisu leteli 15 godina, još od pada Sovjetskog Saveza. A Sergej Ivanov, koji je niko - nije još nije ni predsednik, još nije ni naslednik - a već je prisvojio taj projekat”.

“Sečin je igrao na njegov ego”, nastavio je Pugačov. “Putin žarko želi da uđe u istoriju. To je bila njegova priča, a Ivanov je ušao na njegovu teritoriju... To je bio važan psihološki trenutak.”Sečinov portparol je odbio da komentariše. Portparol Kremlja Peskov je rekao da ne može da komentariše jer nije bio prisutan.Putin je želio naslednika koji će biti predsednik samo na papiru i spreman da se makne s puta u bilo kom trenutku, rekao je Pugačov. Nakon ovog incidenta, vrata su se zatvorila za Ivanova.Međutim, isteklo je vreme za promenu pravila kako bi Putin mogao da se kandiduje za treći mandat. Predsedničke izbore je trebalo raspisati do kraja 2007, a glasanje održati u martu 2008. Po zakonu, svaka promena koja Putinu omogućava da ostane na vlasti morala se desiti najmanje šest meseci pre raspisivanja izbora.Umesto toga, Putin je u septembru 2007. objavio da za premijera imenuje Viktora Zubkova, malo poznatog bivšeg direktora državnog poljoprivednog dobra, koji je u to vreme bio na čelu ruske agencije za borbu protiv pranja novca. Šezdesetšestogodišnji Zubkov je iznenada dobio šansu da nasledi Putina.Pugačov je rekao da je Putin razmišljao da Zubkov bude na funkciji predsednika godinu, nakon čega bi Zubkov mogao reći da se razboleo, a Putin bi se mogao vratiti. “Sa njim sam o tome lično razgovarao. S Putinom i sa Zubkovom”, rekao je Pugačov. Ali, Putin je odbacio ideju. “Rekao mi je da ne bi izgledala baš dobro.”Rojters navodi da nije mogao da stupi u kontakt sa Zubkovom, a da je Peskov odbio da komentariše tu temu.

Konačno, 10. decembra, Putin je objavio da želi da Dmitrij Medvedev, advokat iz Sankt Peterburga koji je dugo radio u Putinovoj senci, preuzme mesto predsednika. Pugačov kaže da je Putinov uži krug verovao da će Medvedev, koji je bio šef osoblja Kremlja i sa Ivanovom prvi potpredsednik vlade, biti najpokorniji naslednik i, što je najvažnije, najspremniji da oslobodi put Putinu ukoliko Putin odluči da se vrati na funkciju predsednika.

Jedan i po predsednik

U naredne četiri godine Medvedevljevog predsedništva, bilo je kao da je postojao jedan i po predsednik, rekao je Pugačov. Mnogi u ruskoj eliti su se pitali ko ima poslednju reč, premijer Putin ili predsednik Medvedev.“Prvo su ljudi trčali do Medvedeva, a potom do Putina. Ljudima nije bilo jasno. Ako ste uradili nešto što vam je Putin dao da uradite, sledeći dan bi Medvedev mogao da vas prekori”, rekao je Pugačov, navodeći primer šefa jedne ruske države državne banke koji je prilikom dogovaranja finansiranja prvo tražio Putinovo odobrenje, a zatim je otišao kod Medvedeva da mu on da zeleno svetlo. “Za ljude je neprihvatljivo kada postoje dva predsednika ili jedan i po. Veoma je važno da znaju ko je car.”Putinu bi možda bilo drago da Medvedevu omogući još jedan predsednički mandat, ali Putinov unutrašnji krug to nije želeo jer se plašio da će izgubiti kontrolu nad ekonomijom, tvrdi Pugačov. Između frakcija je izbio “zlobni rat”, dok je Medvedev, očekujući kandidaturu za drugi mandat, počeo da pozicionira svoje saveznike da preuzmu veće delove ekonomije, uključujući Gasprom i Rosnjeft, državne energetske džinove koje dugo vode Putinovi najbliži saradnici, uključujući Sečina.Razdor je povećalo to što se američka administracija otvoreno dodvoravala Medvedevu, a ne Putinu.

Nade Medvedeva za drugi mandat ugasile su se u poslednjem trenutku, rekao je Pugačov. Pugačov je već bio pobegao iz Rusije, ali je bio u stalnom kontaktu sa jednim od najbližih Medvedevljevih saveznika i znao je šta se događa.Prema njegovim rečima, Medvedev je u Kremlju obavljao poslednje pripreme za očekivanu objavu da će se kandidovati za drugi mandat. To je trebalo da saopšti sledećeg dana, 24. septembra 2011, na godišnjem kongresu vladajuće stranke Jedinstvena Rusija. U ranim jutarnjim satima, Putinovi ljudi iz službi bezbednosti tiho su zamenili najlojalnije pripadnike Medvedevljeve predsedničke garde.Pugačov kaže da je to bio preteći znak. Prisetio se da je Putin nedugo nakon toga stigao u Medvedevljev kabinet u Kremlju, gde su prijateljski popričali. Kasnije je Putin objavio da želi predsedničku poziciju za sebe. “Na kraju, zapravo nije bilo važno koliki su pritisak Putinovi bezbednjaci vršili na Medvedeva (da se ne kandiduje). Na kraju je to bilo pitanje ličnog kontakta Putina i Medvedeva”, rekao je Pugačov.

”Može biti i vozač, samo da je Putinov”

Politički konsultant koji je ranije radio za Medvedeva, Gleb Pavlovski, rekao je u to vreme da je izgledalo kao da je Medvedev odstupio pod pritiskom. Istakao je da je Medvedev samo tri meseca ranije u intervjuu za “Fajnenšl tajms” jasno dao do znanja će se boriti za drugi predsednički mandat.

Ali, dok je eksperiment 2008-2012. sa Medvedevljevim predsedništvom otkrio Putinovom užem krugu rizike od predaje vlasti, Pugačov veruje da Putin možda ipak razmatra da se povuče. Nedavno glasanje o ustavu moglo bi dati vremena Putinu da iza kulisa i bez pritiska razradi plan sukcesije, smatra Pugačov.Znak da Putin možda drži otvorene svoje opcije, dodaje Pugačov, je da slabo primećena promena uvodi u ustav zakon koji bivšim predsednicima daje imunitet od krivičnog gonjenja.Da bi Putin izabrao naslednika, imperativ je da ta osoba bude član njegovog pouzdanog unutrašnjeg kruga, kaže Pugačov.“Putin ne podnosi autsajdere. Ili njegovi ljudi ili niko. To bi mogao biti njegov vozač ili telohranitelj. Naslednik mora biti njegov.”Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram