2
Grčka i širi region Balkana su se našli pod uticajem trećeg toplotnog talasa ovog leta, tokom kog je radnicima na otvorenom zabranjen rad, turisti su izbegavali znamenite ruševine, a vatrogasci su se borili sa požarima širom isušene seoske oblasti.
Temperature u Grčkoj od utorka sve više rastu, a vrhunac se očekuje za vikend kad će temperature dodatno rasti i mogle bi da dostignu 43°C ili više u pojedinim delovima zemlje.
Ni noći neće doneti olakšanje – minimalne temperature biće blizu 30°C, što znači da će osećaj nelagodnosti zbog vrućine trajati 24 časa dnevno.
Dostavljačima, radnicima na gradilištima i vozačima hrane u Atini i drugim delovima zemlje naređeno je da obustave rad od podneva do 17 časova, jer se temperatura očekivala da dostigne i do 43 stepena Celzijusa, saopštilo je Ministarstvo rada.
U oblasti Feneos, na jugu Grčke, 185 vatrogasaca sa 50 vozila borilo se sa jakim požarom u šumi, uz pomoć 15 aviona i 11 helikoptera. Dva sela su evakuisana iz predostrožnosti, jer se požar proširio. Guverner regiona Peloponez, Dimitrios Ptohos, izjavio je da je situacija teška, preneli su lokalni mediji.
Grčka je odavno poznata po toplim, sunčanim letima koja privlače desetine miliona turista svake godine. Međutim, klimatske promene dovele su do dužih i intenzivnijih toplotnih talasa, kao i razarajućih poplava i požara.
Antičke ruševine Akropolja, najposećenije turističke lokacije u Grčkoj, koje se nalaze na steni iznad Atine, bile su zatvorene na po pet sati tokom popodneva u utorak i sredu.
Metju Enos, osamnaestogodišnji turista iz Nju Orleansa, rekao je da nije bio spreman na ovakav toplotni talas kada je stigao u prestonicu.
„Bilo je malo naporno do sada. Nije baš najlepši osećaj“, rekao je. „Tako da se prilagođavam tako što pijem mnogo, mnogo vode.“
Pročitajte još:
Turisti su potražili rashlađene restorane i prodavnice u Atini, jednoj od najgušće naseljenih prestonica Evrope, koja se nalazi u niziji okruženoj planinama. Toplotni talas će, prema najavama grčke meteorološke službe, trajati do nedelje.
Velike vrućine pogodile su i susednu Bugarsku, gde su vlasti pozvale poslodavce da obezbede vodu i ograniče fizički rad tokom najrizičnijih sati.
U Albaniji, vatrogasci su uz pomoć četiri aviona iz Italije i Grčke gasili dva požara – jedan u nacionalnom parku na severu i drugi kod jugozapadnog sela Dukat.
Dvoje ljudi je poginulo, a stotine su evakuisane dok je ogroman požar besneo južnim Kiprom, uništavajući kuće i sela.
Najmanje 100 kvadratnih kilometara je sravnjeno sa zemljom u vinskom regionu severno od grada Limasola, nakon što je požar izbio u sredu oko podneva.
U turskoj centralnoj provinciji Eskišehir, najmanje deset šumarskih i spasilačkih radnika izgubilo je život pokušavajući da obuzdaju požar, nakon što su ostali zarobljeni unutar vatrene stihije.
Još četrnaestoro je hitno prebačeno u bolnicu, nakon što je grupa ostala „zarobljena u vatri“ usled iznenadne promene pravca vetra, izjavio je turski ministar poljoprivrede i šumarstva Ibrahim Jumakli.
Požar u okrugu Sejitgazi u provinciji Eskišehir izbio je u utorak ujutru i počeo da se širi ka obližnjim područjima, preneli su lokalni mediji.
Na Kipru su temperature u sredu dostigle vrhunac od 43°C, što je izazvalo izdavanje narandžastog vremenskog upozorenja. Novo narandžasto upozorenje izdato je i za četvrtak, uz prognozirani maksimum od 44°C – najviša temperatura u godini do sada.
Deca iz najmanje jednog kampa u blizini sela Lofu takođe su evakuisana. Medijski izveštaji prikazali su pojedine kuće u plamenu koje su tinjale nakon što su vatre zahvatile predgrađa sela.
Snimci prikazani u medijima prikazuju plamen koji guta drveće, nisko rastinje i drugu vegetaciju duž ogromne linije požara koja gori jarko narandžasto.
Prema rečima kiparskog predsednika Nikosa Hristodulidisa, najmanje 250 vatrogasaca i 13 letelica angažovano je u gašenju požara širom ostrva.
U Turskoj su temperature poslednjih dana prešle 40°C, a požari trenutno gore u pet oblasti: Sakaria, Biledžik, Eskišehir, Izmir, Karabuk i Manisa.
Prošlog meseca, veliki delovi zapadne Evrope trpeli su još jedan snažan toplotni talas koji je odneo brojne živote i izazvao šumske požare i zdravstvena upozorenja širom kontinenta.
U celom svetu, 2024. godina bila je najtoplija otkako se vrše merenja, sa temperaturama koje su po prvi put premašile 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
