Auf Wiedersehen, Merkel

Teško je zamisliti da je devojčica koja je odrastala sa istočne strane Gvozdene zavese postala defakto najmoćnija žena Evrope. Angela Kasner, ćerka luteranskog pastora, obeležila je čitav jedan period razvoja Nemačke i ispisala put kojim se Evropa kretala za vreme njene dugogodišnje vladavine. Na svetsku političku pozornicu stupila je presedanom, a istim odlazi u penziju.Angela, sada Merkel, 2005. godine postala je prva žena koja je izabrana na funkciju kancelara Nemačke. Šesnaest godina kasnije, ona je prvi kancelar koji se svojevoljno povukao, bez ijedng poraza na izborima.Gvozdena kancelarka rođena je 1954. godine u Hamburgu. Diplomirala je fiziku na Univerzitetu u istom gradu, a nedugo potom je odbranila doktorat iz područja hemijske fizike. Pad Berlinskog zida, koji je usledio neposredno nakon završetka njenih studija, videla je kao veliku šansu. U tom periodu postala je članica Demohrišćanske partije (CDU), za čije je postojanje i delovanje sada sinonim.https://twitter.com/brunapix/status/1442104896342224898Previše tihu i hladnu Angelu primetio je tadašnji vođa demohrišćana Helmut Kol i ocenio da je spremna za veliki korak. Kao „Kolova beba“ ušla je u Bundestag 1990. godine, da bi nedugopotm postala i ministar u njegovoj vladi.Sve svoje prilike Merkelova je strpljivo čekala. Nakon preuzimanja vođstva nad demohrićšanskompartijom, 2005. godine pojavila se šansa za najvažniju poziciju u zemlji. Tako je Merkel izašla na crtu Gerhardu Šrederu i, na iznenađenje mnogih, pobedila.Tokom sučeljavalja pred krucijalne izbore 2005. godine, Šreder joj je poručio da nikada neće postati kancelar. Tada je iskoristila omiljenu strategiju mudrog ćutanja, što se ispostavilo kao najbolja odluka koju je u životu donela. Šreder ju je učinio žrtvom pred očima javnosti, što joj se sigurno nije dopalo ali, ćutala je i čekala svoju šansu, kao i uvek. Ishod je poznat - Šreder je ostao prošlost, a Merkel je ispisala istoriju.Pouzdan krizni menadžerLik i delom kancelarke Merkel posmatra se ili ekstremno pozitivno, ili ekstremno negativno. Jedni je hvale, a drugi kude. Jedno je sigurno, niko nije ravnodušan kada je reč o ženi koja je dočekala i ispratila Džordža Buša, Tonija Blera, Nikolu Sarkozija, Žaka Širaka, Baraka Obamu, Donalda Trampa i mnoge druge. Svoju karijeru i imidž večito staložene, nikada emotivne liderke, ostvarila je tokom kriza koje su potresale njenu domovinu.

Svet je 2007. godine pogodila velika ekonomska kriza, iz koje je Nemačka izašla kao pobednik, zahvaljujući Angeli Merkel. Nemačka je tada garantovala depozite bankama, što se ispostavilo kao pobednička strategija. Glasači su stekli poverenje u svoju kancelarku, što joj j obezbedilo podršku za još jedan mandat. Čvrstu ruku pokazala je i 2010. godine, kada je Grčkoj pretio bankrot. Merkel je bila jedna od prvih koja je Grčkoj pružila „kišobran“ u vidu nekoliko milijardi pomoći.„Ako propadne evro, onda će propasti i Evropa“, rekla je Merkelova, spremna da se na sve načine bori za opstanak Evropske unije.„Muti“ je postala 2013. godine, na vrhuncu politike moći. Tada se činilo da njenu gvozdenu vladavinu ništa ne može da poljuja.Početak krajaNemačku je 2015. godine pogodila kriza koju Merkelova nije uspela da prevaziđe. Zbog rata u Siriji milioni izbeglica uputili su se ka Evropi, u potrazi za boljim životom. Za veliki deo njih, Nemačka je predstavljala ciljnu destinaciju. Po prvi put u karijeri, Angela Merkel je oklevala. Odluka o migrantskoj krizi nije doneta pravovremeno, što ju je koštalo velikog broja glasova, a možda i kancelarske funkcije.https://twitter.com/_amroali/status/1442027677054025729„Wir schaffen das“ („Uspećemo“) poručila je i otvorila Nemačku za izbeglice, što veliki broj građana njene zemlje nije dočekao sa oduševljenjem. Naprotiv. Na krilima te odluke nastala je Alternativa za Nemačku (AfD), ultradesničarska partija sa izraženim antimigrantskim stavom. Dve godine kasnije, 2017, AfD je ušao u Bundestag sa osvojenih 13 odsto na izborima. Ovaj rezultat najbolje je pokazao koliko su Nemci nezadovoljni odlukom čelične kancelarke.Mnogi u Nemačkoj danas veruju da je ova odluka doprinela odluci koju je saopštila 2018. godine - odlazak u penziju 2021. nakon parlamentarnih izbora.U međuvremenu dogodila se pandemija koronavirusa, a Nemačka je dobar deo godine provela unajstrožem karantinu. „Mutti“ je ponovo naljutila Nemce, ali ovog puta nisu bili spremni da joj oproste. Ankete pokazuju da su Nemci bili vrlo nezadovoljni odlukom o lokdaunu.Za Evropu sve, Evropu ni za štaSavesna i razborita kao i uvek, Angela Merkel je shvatila da 2021. godina sa sobom ne nosi još jedan kancelarski mandat. Kako bi preduhitrila sudbinu, saopštila je da se neće kandidovati na izborima za Bundestag i tako postala prvi kancelar koji je otišao svojom voljom. Dok se svet pita kako će izgledati Evropa u postmerkelovskoj eri, njen uticaj na političke tokove je neupitan.

Angela Merkel provela je 16 dugih godina oblikujući Evropu. Uspela je da održi dobre odnose sa Sjedinjenim Državama, čak i u vreme Donalda Trampa, istovremeno razgovarajući sa Vladimirom Putinom o Severnom toku dva. Tokom oproštajne turneje posetila je mnoge državnike sa kojima je sarađivala tokom godina, a poslednja stanica bila je Zapadni Balkan.Dok Nemačka i svet nedeljama analiziraju njene potencijalne naslednike i njihove domete, samo jedno je sigurno - završena je era „čelične kancelarke“, era „mutti“ ili „merkijaveli“.BONUS VIDEO Merkel u Beogradu, poruke i nasleđe

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=nmaangelamerkel-novas-worldwide&stream=sp500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2415268"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram