Uskoro kreće vakcinacija protiv gripa, uvedena nova vakcina: Ko mora da je primi, da li se zakazuje i plaća

Stigla je jesen, temperature su niže, zbog čega su i čekaonice u domovima zdravlja pune.

Ekipa portala Nova.rs pisala je ranije o šest virusa koji su trenutno zastupljeni među mlađim i starijim pacijentima, dok je, prema rečima lekara, znatno ranije počela sezona gripa.

Oni kažu da su Beogradu 1. oktobra registrovani prvi slučajevi gripa nove sezone, dok su, recimo, takvi slučajevi prošle godine registrovani tek u kasnu jesen i u decembru.

Kako bi izbegli sezonski grip i sve simptome koje ga prate, lekari savetuju da je važno da se vakcinišemo, posebno deca i stariji od 65 godina.

Vakcinacija protiv gripa posebno se savetuje građanima koji su u većem riziku, kao i vakcina protiv pneumokoka koja ih štiti od teških oblika zapaljenja pluća.

Ko mora da primi vakinu protiv gripa

Ova vakcina preporučuje se svim građanima bez obzira na uzrast. Međutim, najvažnija je za rizične grupe, kod kojih teži oblik gripa može biti opasan po život.

Među njima su:

- trudnicе;

-građani sа hrоničnim pоrеmеćајimа plućnоg sistеmа (uključuјući аstmu);

-hrоničnim pоrеmеćајimа kаrdiоvаskulаrnоg sistеmа (isključuјući hipеrtеnziјu);

-mеtаbоličkim pоrеmеćајimа (uključuјući šеćеrnu bоlеst, gојаznоst…);

-bubrеžnоm disfunkciјоm;

-mаlignim оbоljеnjimа;

-imunоsuprеsiјоm (uključuјući licа sа HIV/AIDS);

-oni kоd kојih је izvršеnо prеsаđivаnjе tkivа i оrgаnа/ili sе priprеmајu zа prеsаđivаnjе;

-licа stаriја оd 65 gоdinа;

-člаnоvi pоrоdicе bоlеsnikа u pоvеćаnоm riziku оd kоmplikаciја kоd kојih је kоntrаindikоvаnо dаvаnjе vаkcinе.

Epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu dr Ivana Begović Lazarević objasnila je ranije za Nova.rs da su navedene osobe uvek u većem riziku da imaju težu kliničku sliku, posebno ukoliko imaju i neku pridruženu hroničnu bolest.

"U riziku su i deca mlađa od dve godine koja još nemaju razvijene odbrambene sposobnosti i posebnu pažnju treba pokloniti toj grupi, odnosno, ukoliko postoji zaštita da se vakcinišu. U posebnom riziku su svi hronični, bilo kardiovaskularni, bilo plućni, svi oni koji imaju neku od hroničnih bolesti, koja im smanjuje imunitet, to može da bude i malignitet, gojaznost, dijabetes", objašnjava ona.

Prema njenim rečima, i trudnice mogu da razviju tešku kliničku sliku i trebalo bi da se svake sezone vakcinišu protiv gripa.

Dodaje da se obavezna imunizacija protiv gripa sprovodi i kod lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.

Prеmа еpidеmiоlоškim indikаciјаmа, vаkcinаciја sе sprоvоdi kоd licа smеštеnih i zаpоslеnih u gеrоntоlоškim cеntrimа, dеcе, оmlаdinе i stаrih licа smеštеnih u sоciјаlnо-zdrаvstvеnim ustаnоvаmа, kao i licа zаpоslеnih u tim ustаnоvаmа.

Imunitet za dve do tri nedelje

Nakon vakcinacije, potrebno je da prođe dvе dо tri nеdеljе za sticаnjе imunitеtа.

Doktorka Slađana Ćurčić iz jednog beogradskog doma zdravlja podseća da pоstvаkcinаlni imunitеt vаrirа i trаје оd šest dо 12 mеsеci, zbog čega je pоtrеbna vакcinаciјa svаке gоdinе.

"Takođe, i zbоg vаrirаnjа sојеvа virusа gripа, којi sе dеšаvа tокоm svаке gоdinе, оdnоsnо sеzоnе. Podsetiću građane da je prošla godina bila izuzetno ozbiljna, što se tiče gripa, jer je te sezone registrovano skoro 40 odsto više slučajeva oboljenja sličnih gripu i respiratornih infekcija u poređenju sa prethodnom sezonom", kaže naša sagovornica.

Doktorka savetuje da se građani koji su u većem riziku vakcinišu i protiv pneumokoka odnosno teškog oboljenja pluća.

“Vakcina je jako dobra, daje se samo u jednoj dozi i baš odlazak na vakcinaciju protiv gripa treba da se iskoristi i da svaki lekar pita svog pacijenta da li je možda prethodnih sezona primio tu vakcinu. Ukoliko nije, treba da se iskoristi”, navodi sagovornica Nova.rs.

Prema njenim rečima, vakcina protiv pneumokoka štiti od razvijanja pneumonije, ali i od invazivnih oblika pneumokokne bolesti, kao što su bakterijemija, prisustva bakterija u krvi, zapaljenja moždanih ovojnica, zapaljenje koštane srži...

Sve su to, kaže, bolesti koje su vrlo ozbiljne i koje mogu da imaju i smrtni ishod.

Pneumokokna vakcina se, navodi, prima jednom u životu, a dostupna je u svim domovima zdravlja tokom cele godine.

Koji su ključni simptomi sezonskog gripa

Sezonski grip je još uvek najrasprostranjenija virusna bolest. Prema dostupnim podacima, godišnje od nje oboli oko 10 odsto svetskog stanovništva, a između 250 i 500 hiljada umre.

Doktorka Ćurčić govori o simptomima ove bolesti, kao i o njegovim uzročnicima.

"Sojevi virusa A i B su uzročnici sezonskog gripa. Njegovi simptomi se javljaju iznenada, što je i glavna razlika između gripa i prehlade. Nagla visoka temperatura veća od 38, jaki bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja, malaksalost, groznica, sve su to prepoznatljivi znaci sezonskog gripa. Narednog dana mogu se javiti bol u grlu, otežano disanje i suvi, uporni kašalj. Kod dece, obično, dolazi i do mučnine, povraćanja, dijareje, bolova u stomaku i gubitka apetita", objašnjava ona.

Dodaje da simptomi nestaju za nedelju dana.

"Međutim, sezonski grip u pojedinim slučajevima može da dovede do komplikacija, kao što su srčane smetnje, uključujući i srčani napad i zapaljenje srčane kese. Neretko nastaju upala pluća, infekcija uva i sinusa i oboljenja centralnog nervnog sistema".

Prenosi se kapljičnim putem, kaže ona, a prenos je moguć direktnim kontaktom rukama, kao i indirektno, dodirivanjem predmeta na kojima su dospele kapljice ili izlučevine iz nosa i grla.

"Period inkubacije je između 18 i 72 sata, a osoba je zarazna tri do pet dana od početka bolesti".

Na pitanje kako se leči sezonski grip, ističe da on ne zahteva posebno lečenje.

"To znači da upotreba antibiotika nema smisla. Dovoljni su analgetici koji će sniziti temperaturu i olakšati bolove u mišićima, dok je za jačanje imuniteta potrebno konzumirati namirnice bogate vitaminima", savetuje ona.

Koje vakcine su dostupne

Za ovu sezonu u Srbiji su obezbeđene dve vrste vakcine, prema podacima Instituta Batut. Prva je trovalentna vakcina Tor Vax Flu, domaći proizvod Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak, koja sadrži dva soja tipa A i jedan soj tipa B virusa gripa.

Druga je četvorovalentna vakcina Vaxigrip Tetra, koja pokriva dva soja tipa A i dva soja tipa B.

Zbog stalnih promena kod virusa gripa, sastav vakcine se svake godine menja, posebno za severnu i za južnu hemisferu.

Postvakcinalni imunitet traje jednu gripoznu sezonu, odnosno od šest do dvanaest meseci, što je razlog zašto se vakcinacija ponavlja svake godine.

Inače, polovinom septembra sa Instituta "Torlak" rečeno je za "Danas" da su za ovu sezonu izmenjena sva tri soja koja ulaze u sastav trovalentne vakcine u odnosu na prethodnu sezonu, što sam proces proizvodnje čini zahtevnijim.

Vakcina protiv sezonskog gripa, kako kažu iz „Torlaka“, namenjena je zaštiti od sojeva za koje se, na osnovu globalnog epidemiološkog nadzora, očekuje da će biti značajni tokom predstojeće sezone i na koje će vakcina najbolje odgovoriti.

A kada će vakcina biti distribuirana domovima zdravlja ne žele unapred da licitiraju datumima, jer „završetak proizvodnje nije i poslednji korak“.

"Svaka serija prolazi propisane kontrole kvaliteta i odgovarajuće regulatorne procedure pre nego što može biti distribuirana i primenjena. Zbog toga u ovom trenutku ne bismo licitirali konkretnim datumima. Naš cilj je jasan – da vakcina bude dostupna zdravstvenom sistemu blagovremeno, ali bez bilo kakvog kompromisa kada su u pitanju kvalitet, bezbednost i pouzdanost proizvoda", poručuju iz Torlaka.