SAD su u sredu saopštile da šalju u Ukrajinu protivtenkovske granate sa osiromašenim uranijumom, po uzoru na Veliku Britaniju koja je tu spornu municiju namenila da bi pomogla Kijevu da probije ruske linije fronta u već iscrpljujućoj kontraofanzivi.
Granate od 120 milimetara će se koristiti za naoružanje 31 tenka M1A1 Abrams koje SAD planiraju da isporuče Ukrajini na jesen.
Takve protivoklopne granate SAD su razvile tokom Hladnog rata za uništavanje sovjetskih tenkova, uključujući tenkove T-72 sa kojima se Ukrajina sada suočava u svojoj kontraofanzivi.
Osiromašeni uranijum je nusproizvod procesa obogaćivanja uranijuma potrebnog za izgradnju nuklearnog oružja. Ta municija zadržava neka radioaktivna svojstva, ali ne može da izazovu nuklearnu reakciju kao nuklearno oružje, rekao je nuklearni stručnjak i istraživač politike RAND-a Edvard Gaist.
Kada je Velika Britanija u martu objavila da šalje Ukrajini municiju sa osiromašenim uranijumom, Rusija je lažno tvrdila da ta municija ima nuklearne komponente i upozorila da bi njena upotreba otvorila vrata daljoj eskalaciji rata. Ranije je ruski predsednik Vladimir Putin aludirao da bi rat mogao da eskalira upotrebom nuklearnog oružja.
Osiromašeni uranijum je je izuzetno gust – gušći od olova – što ga čini veoma privlačnim kao projektil.
„Toliko je gust i ima toliko zamaha mase da samo nastavlja da prolazi kroz oklop i toliko ga zagreva da se zapali“, rekao je Gaist.
Kada se ispali, municija sa osiromašenim uranijumom postaje „u suštini metalna strelica ispaljena izuzetno velikom brzinom“, rekao je viši analitičar odbrane RAND-a Skot Boston.
Sedamdesetih godina prošlog veka, američka vojska je počela da pravi protivoklopne metke sa osiromašenim uranijumom, a s druge strane je osiromašeni uranijum dodala kompozitnom oklopu tenkova kako bi ga ojačala. Takođe je osiromašeni uranijum u municiji koju ispaljuje avion za blisku vazdušnu podršku A-10, nazvan „ubica tenkova“. Američka vojska i dalje razvija municiju sa osiromašenim uranijumom, posebno oklopni metak M829A4 za glavni borbeni tenk M1A2 Abrams, rekao je Boston.
Putin je u martu upozorio da će Moskva „reagovati u skladu sa tim, s obzirom na to da kolektivni Zapad počinje da koristi oružje s ‘nuklearnom komponentom’ „, a ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je ta municija „korak ka ubrzanju eskalacije“.
Putin je nekoliko dana kasnije rekao da će Rusija odgovoriti na potez Velike Britanije postavljanjem taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji. Putin i beloruski predsednik su u julu rekli da je Rusija već isporučila deo oružja.
Kremlj nije odmah reagovao na američko saopštenje, koje je u sredu stiglo kasno tokom posete Kijevu državnog sekretara Entonija Blinkena.
Pentagon je branio upotrebu te municije. Američka vojska je „nekoliko decenija nabavljala, skladištila i koristila municiju sa osiromašenim uranijumom, budući da je to dugogodišnji element neke od konvencionalne municije“, rekao je portparol Pentagona, potpukovnik Garon Garn u izjavi u martu agenciji AP.
Ta municija je „spasla živote mnogih pripadnika (američke) vojske u borbi“, rekao je Garn, dodajući da „i druge zemlje već dugo imaju municiju sa osiromašenim uranijumom, uključujući Rusiju“.
Pozivajući se na operativnu bezbednost, Garn nije hteo da razgovara o tome da li će tenkovi M1A1 koji se spremaju za Ukrajinu sadržati modifikacije oklopa sa osiromašenim uranijumom.
Dok se municija sa osiromašenim uranijumom ne smatra nuklearnim oružjem, njena emisija niskog nivoa radijacije navela je nuklearni nadzor UN-a da apeluje na oprez pri rukovanju i upozorava na moguće opasnosti izlaganja.
Rukovanje takvom municijom „treba da bude svedeno na minimum i da se nosi zaštitna odeća (rukavice)“, upozorava Međunarodna agencija UN za atomsku energiju, dodajući da „zato može biti potrebna kampanja javnog informisanja kako bi se osiguralo da ljudi izbegavaju rukovanje tim projektilima“.
„To bi trebalo da bude deo svake procene rizika i takve mere predostrožnosti treba da zavise od obima i broja municije koja se koristi u nekom području“, kaže ta agencija.
IAEA napominje da je osiromašeni uranijum uglavnom toksična hemikalija, što je suprotno opasnosti od zračenja. Čestice u aerosolima mogu se udahnuti ili progutati, i dok bi se većina ponovo izlučila, neke mogu ući u krvotok i izazvati oštećenje bubrega.
„Visoke koncentracije u bubrezima mogu izazvati oštećenje i, u ekstremnim slučajevima, bubrežnu insuficijenciju“, kaže IAEA.
Niska radioaktivnost granate sa osiromašenim uranijumom je „prateća mana, a ne karakteristika“ te municije, rekao je Gaist, i ako bi američka vojska mogla da nađe drugi materijal iste gustine, ali bez radioaktivnosti, verovatno bi ga koristila umesto toga.
Municiju sa osiromašenim uranijumom, kao i oklope sa osiromašenim uranijumom, koristili su američki tenkovi u Zalivskom ratu 1991. protiv iračkih tenkova T-72 i ponovo u invaziji na Irak 2003. godine, kao i u Srbiji i na Kosovu.
Američki vojnici dovode u pitanje da li su neke od bolesti sa kojima se sada suočavaju, uzrokovane udisanjem ili izlaganjem fragmentima ispaljene municije ili su njihovi tenkovi bili pogođeni, a bio je oštećen oklop poboljšan uranijumom.
U postu na društvenim mrežama na Telegramu, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova osudila je odluku SAD da Ukrajini daju municiju, napisavši: „Šta je ovo: laž ili glupost?“.
Ona je rekla da je zabeležen porast raka na mestima gde je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom.