U Sjedinjenim Američkim Državama će 8. novembra biti održani međuizbori, za koje je prevremeno glasanje već počelo. Ovi izbori označavaju veliku borbu Republikanaca i Demokrata za prevlast u Kapitolu, a fokusi kampanje ove dve strane potpuno su različiti. Bajdenove Demokrate kao ključni element koriste zabranu abortusa koju pokušavaju da nametnu Republikanci, dok je njima glavna tema rastuća inflacija za koju krive aktuelnu vladajuću garnituru. Usred žestoke borbe našao se i bivši predsednik Donalnd Tramp, koji priprema teren za predsedničke izbore 2024. godine.
Građani Amerike na međuizborima biraju novi sastav Predstavničkog doma Kongresa, koji broji 435 kongresmena, kao i predstavnike Senata.
Aktuelna situacija izgleda ovako: Demokrate imaju 222 kongresmena, a Republikanci 213. Za većinu je potrebmo 218 kongresmena. Kada je reč o Senatu, odnos je trenutno 50-50, ali odlučujući glas u korist Demokrata ima potpredsednica Kamala Haris, kojim se ostvaruje većina od 51 predstavnika.
Prema najnovijim podacima, do sada je glasalo oko 14 miliona ljudi. Najviše glasača je zabeleženo na Floridi, a potom i Teksasu, Kaliforniji i Džordžiji.
Među njima je i predsednik Džozef Bajden, koji je glasao u Delaveru. Njegova potpredsednica Kamala Haris istakla je da prevremno glasanje donosi mnogo procenata na kraju i pozvala građane da u što većoj meri ispune svoje biračko pravo.
„Sedam dana je ostalo do glavnog izbornog dana. To je sedam dana da se napravi razlika. Sedam dana da ljudi budu sigurni da imaju plan za izbore. Učinite sve da ovih sedam dana budu važni“, poručila je ona.
Međutim, situacija za Demokrate, Bajdena i Haris nikako nije povoljna.
Nevolje na pomolu
Naime, najnovije ankete pokazuju da bi Demokrate lako mogle da izgube kontrolu nad oba doma Kongresa jer su birači nezadovoljni zbog visoke inflacije.
Stopa nezaposlenosti jeste opala, ali visoka inflacija povlači i povećanje troškove života, što su Amerikanci u velikoj meri osetili.
Anketa Rojtersa i Ipsosa pokazala je da je ekonomija i dalje pitanje broj jedan za glasače, mnogo ispred pitanja kriminala, imigracije, abortusa, zaštite životne sredine.
Demokrate smatraju da će nedavno usvojeni zakon o klimatskim promenama i zdravstvenom osiguranju pomoći da se smanji inflacija time što će, između ostalog, lekovi na recept biti jeftiniji.
Istovremeno, Republikanci vode kampanju koja je fokusirana na kritike Demokrata i ekonomije, koja, čini se, ima efekta. Iako su Demokrate više puta pokušale iskoriste činjenicu da republikanske sudije Vrhovnog suda pokušavaju da uvedu zabranu abortusa na teritoriji čitavih Sjedinjenih Država, birači su itekako više revoltirani povećanim troškovima života.
Prema sadašnjim predviđanjima, borba će biti tesna, a realna opasnost debakla za Demokrate postoji.
Trampov kec iz rukava
Kao i do sada, Demokrate imaju veću izlaznost na prevremenom glasanju. Republikanci, uključujući i bivšeg predsednika Donalda Trampa, apelovali su na svoje glasače da glasaju na sam dan izbora, navodeći kao razlog sumnju u regularnost.
Ovo omogućuje Republikancima da poslednji dan glasanja iznenade svoje protivnike i pokažu punu moć koja se do tada drži u tajnosti.
Ekspert za američku izbornu politiku pri Institutu Brukings Ilejn Kejmark smatra da su ovi izbori, osim odluke o tome ko će imati većinu u Kongresu naredne dve godine, važni i kao pokazatelj budućih trendova.
„Izbori na sredini predsedničkog mandata su kao predviđanje budućnosti. Šta će se dogoditi na narednim predsedničkim izborima, koji će biti održani za samo dve godine i šta se menja u zemlji? Kome raste prednost, a kome pada? Gde je Tramp u odnosu na Republikansku stranku? I kako će proći Bajden ako odluči da se ponovo kandiduje“, objasnila je Kejmark za „Glas Evrope“.
POGLEDAJTE JOŠ:
Ona, ipak, ne veruje da će, ako republikanci osvoje većinu u Kongresu, biti dovedena u pitanje pomoć Ukrajini i naglašava da je podrška Kijevu u SAD i dalje velika.
Prethodnih decenija stranka predsednika Bajdena gubila je mesta u Kongresu na međuizborima – u proseku 26 u Predstavničkom domu i četiri u Senatu, podseća Kejmark.
Na prethodnim izborima 2020. godine približno 240 miliona ljudi je imalo pravo glasa na opštim izborima, ali je oko 158 miliona (66,1 odsto) predalo glasačke listiće.
BONUS VIDEO Bajden ne veruje Putinu: Zelenski oštro zapretio Rusima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar