Rat kuca na vrata, a Evropa nije spremna: Oružja i municije nema, EU zavisi od Bajdenove pomoći

Prema analizi koja je nedavno sprovedena, u Evropi nema dovoljno metaka, oružja i visokotehnoloških sistema koji bi odgovarali zahtevima EU i opasnostima koje su pred nama. Otkako je počeo rat u Ukrajini, 24. februara ove godine, potražnja je velika. Zemlje EU su se iz tog razloga obavezale da će potrošiti više od 230 milijardi evra na modernizaciju arsenala.

Razlog iznenadnog priliva gotovine nije samo revanšizam prema Rusiji koja je izvršila invaziju na Ukrajinu. Takođe postoji pritisak od strane mnogih moćnih evropskih država da se osigura bezbednost Starog kontinenta, kako bi granice bile sigurne. U tu trku ulaze i Sjednjene Američke Države, od kojih praktično zavise oružane zalihe Evrope.„Američki saveznici nam često kažu - investirajte u svoje streteške faktore, jer bi moglo doći vreme, i moglo bi doći prilično brzo, kada bi SAD mogle da budu angažovane na drugim mestima u Aziji i Pacifiku i jednostavno nećemo biti u mogućnosti da vas podržimo“, ispričao je nedavno Juri Šedivi, šef Evropske odbrambene agencije EU, koja pokušava da pomogne zemljama da se udruže u odbrambenim ciljevima.

EU countries have pledged more than €230 billion in defense spending since Russia's February invasion of Ukraine.

EU countries have pledged more than €230 billion in defense spending since Russia's February invasion of Ukraine.

But simply put, there aren’t enough bullets, weapons and hi-tech systems in Europe to match the bloc's demands and looming dangers ahead.https://t.co/nO93DeBoeF— POLITICOEurope (@POLITICOEurope) October 12, 2022

Kao odgovor na to, evropske odbrambene firme pokušavaju da obnove svoje rezerve, intenzivirajući proizvodnju i sopstvene sposobnosti. Ali, mnogi evropski ugovori i dalje idu u inostranstvo na mesta kao što su SAD, pa čak i Južna Koreja.„Kao kompanija, sada ulažemo stotine miliona da bismo bili sigurni da možemo da zadovoljimo potrošnju“, rekao je Mikael Johanson, izvršni direktor švedske odbrambene firme Sab, čiji su raketni bacači bili ključni za Ukrajinu.Evropski bezbednosni izazov predstavlja tipičan problem EU: uspeh zavisi od usklađivanja sopstvenih interesa 27 država članica. Neuspeh u tome, neki tvrde, samo će dozvoliti da se sukobi intenziviraju.„U Evropi je rat, stotine ginu svakog dana, ne samo vojnici, već i žene i deca. Evropa treba da bude ujedinjena protiv Rusije, inače neće imati mira“, rekao je Riho Teras, član Evropskog parlamenta i bivši šef odbrane Estonije.

Više novca, više pretnji

Povećana evropska potražnja za oružjem deo je globalnog trenda koji je doveo do stalnog rasta vojnih zadataka nakon što je Rusija anektirala Krim 2014. godine, rekla je Lusi Beraud-Sudreau, sa Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira. Globalno gledano, potrošnja za odbranu je premašila dva biliona dolara.

„Potrošnja je dramatično porasla nakon ruske invazije u februaru. Evropa još uvek sustiže, dopunjuje i obnavlja postojeće zalihe oružja“, kaže ona.Upravo ovaj problem je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla u svom godišnjem govoru o stanju Unije u septembru.Evropa nije slušala Poljsku, baltičke države i veći deo centralne i istočne Evrope – sve zemlje koje već dugo upozoravaju na Vladimira Putina, navela je ona.

Potrebe Evrope su brojne: vojske nastoje da poboljšaju svoje komunikacione kapacitete, da ojačaju svoje sposobnosti mobilnosti i unaprede svoje obaveštajne i izviđačke alate. U isto vreme, evropski regioni se suočavaju sa različitim ranjivostima koje zahtevaju različite strategiju i opremu.

Primer Francuske

Francuska je dugo bila jedan od najvećih evropskih zagovornika za uspostavljanje odbrambene mreže koja funkcioniše samostalno – koncept nazvan „strateška autonomija“.Francuski predsednik Emanuel Makron je mapirao ovaj koncept sa trenutnom situacijom, pozivajući svoje susede da uspostave „ratnu ekonomiju“. To je apel koji služi dvostrukoj svrsi i podsticanju Francuske.

EU i njena Evropska odbrambena agencija počele su da nude poreske olakšice 2015. godine koje su podstakle zemlje članice da kupuju lokalno. Nedavno su članice EU pokrenule fond do 500 miliona evra za pokrivanje zajedničkih nabavki kao odgovor na agresiju Rusije u Ukrajini. Ali ovi napori blede u poređenju sa potrebom ili stvarnim troškovima velikih nabavki oružja.Pored toga, geopolitika i bilateralni odnosi su često osnova za izdvajanje sredstava za odbranu.Dobra ilustracija ovoga je situacija iz septembra 2021. godine, kada je Francuska iskrcala tri podmornice u Grčkoj, navodno za 5 milijardi evra, nakon što joj je propao dogovor sa Australijom.Makron je ponudio „strateško partnerstvo“ za podršku višedecenijskom sporu Atine sa susednom Turskom koja redovno postavlja široko osporene teritorijalne pretenzije u Egejskom moru. Nasuprot tome, kada je Poljska – jedan od najvećih donatora Ukrajine, odlučila da dopuni svoje zalihe, vlada se okrenula Južnoj Koreji, potpisavši ugovor o oružju od 14,5 milijardi evra u julu.

"Da se smanji zavisnost od Kine"

Iz perspektive EU, zadržavanje investicija kod kuće je takođe deo želje da se smanji spoljna zavisnost od autokratskih zemalja potut Kine, koju su EU i NATO označili kao "sistemskog rivala", koji nastoji da "potkopava međunarodni poredak zasnovan na pravilima".Jedna od najvećih bezbednosnih slabosti Evrope je preveliko oslanjanje na Kinu. Sama Evropa zauzima samo 10 odsto globalnog tržišta mirkočipova koje pokreće sve, od mašina za pranje veša do odbramenih sistema. EU je postavila za cilj da udvostruči tu cifru, ali su zvaničnici industrije upozorili da su sredstva namenjena tim naporima užasno neadekvatna. Pitanje će se samo intenzivirati kako sledeća generacija odbrambenih sposobnosti bude više tehnološki vođena.Johanson, izvršni direktor Saba, rekao je da njegova kompanija nema veze sa Kinom, ali dobija mikročipove od Tajvanske kompanije za proizvodnju poluprovodnika, najvećeg proizvođača mikročipova.

"Ovo je naravno, ozbiljno pitanje", rekao je on. Ali to ne znači da će EU moći da deluje kolektivno ili brzo. Na kraju krajeva, odluke o nabavkama za odbranu donose se na nacionalnom nivou, u zavisnosti o potreba i uticaja svake zemlje.BONUS VIDEO: Dan posle Putinovog osvetničkog napada: Širom Ukrajine odzvanjaju sirene za vazdušnu opasnost

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=danposleputinovogosvetnikognapada-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4297360"]