Velika količina procurelih dokumenata iz policijske istrage o skandalu "Katargejt", koji je potresao evropske institucije i pokrenuo zahteve za reforme Evropskog parlamenta, otkrivaju kompletan obim korupcijskog skandala po principu "novac za uticaj", preneo je danas portal politico.eu, navodeći da je imao uvid u dokumente.
Dosijei sakupljani za period između 2018. i 2022. godine ukazuju na to da su ključni osumnjičeni, uključujući bivšeg člana Evropskog parlamenta Pjera Antonija Pancerija i njegovog pomoćnika Frančeska Đorđija, pokušavali da manipulišu Parlamentom, najvećim demokratskim telom EU.
Njihovi navodni klijenti iz Katara, Maroka i Mauritanije potrošili su oko četiri milijarde evra za „posao“, navodi se u dosijeima.
Skandal je prvi put izašao na videlo pre tačno godinu dana, kada su Panceri, Đorđi i druge ključne ličnosti uhapšene u seriji racija tokom kojih su nađene i vreće novca.
Radnje zabeležene u dokumentima tiču se rada Evropske unije, kao što je planiranje da se poništi šest parlamentarnih rezolucija koje osuđuju stanje ljudskih prava u Kataru i rad na postizanju sporazuma o bezviznom režimu između Dohe i EU.
Među dokumentima koje je video Politiko je i tabela sa osam kartica na Đorđijevom laptopu, zaplenjena u njegovom stanu u Briselu, u kojoj su navedene stotine aktivnosti koje je mreža navodno sprovodila između 2018. i 2022. godine.
„U tabeli ima više od 300 poslova za koje su osumnjičeni primali lepe honorare. Navodno su svoje ciljeve postigli koristeći mrežu saradnika koji su radili u Parlamentu, koje su, prema dosijeima, nazivali svojim ‘vojnicima'“, dodaje Politiko.
Do sada su u istrazi uhapšena četiri sadašnja i bivša poslanika Evropskog parlamenta po optužbama za korupciju, pranje novca i članstvo u kriminalnoj organizaciji.
Među osumnjičenima je Eva Kaili, Đorđijeva partnerka koja je izbačena sa funkcije potpredsednice parlamenta kada je izbio skandal.
Đorđi je rekao policiji da su on i njegov šef ponekad pričali svojim kupcima o operacijama na koje nemaju nikakvog praktičnog uticaja, jer je Panceri pogrešno predstavio stepen svoje moći da oblikuje rad parlamenta.
Anonimni izvor upoznat sa Đorđijevom odbranom rekao je da „nije kredibilno“ razmišljati o tabeli kao o dokazu aktivnosti uticaja.
Umesto toga, dodaje, tabela je napravljena da „podigne“ imidž Pancerija njegovim klijentima.
Pročitajte još
Navodne operacije su uključivale obezbeđivanje bezviznog režima sa Katarom, ali je finalno glasanje stavljeno na čekanje nakon izbijanja skandala.
Takođe, jedan od zadataka Đorđija i Pancerija je bio je da se spreči usvajanje rezolucija s osudama tretiranja migrantskih radnija u toj zemlji uoči Svetskog prvenstva u fudbalu tako što bi se neutralisalo šest parlamentarnih rezolucija kojim se osuđuje Katar.
Rezolucija o kritikovanju Katara za ljudska prava je, međutim, usvojena 24. novebra prošle godine.
Druga operacija je ciljala Saudijsku Arabiju, koja je prekinula diplomatske i ekonomske odnose sa Katarom. Panceri i Đorđi naplatili su Kataru nekoliko akcija, uključujući seriju tvitova i filmskih projekcija u vezi sa ubistvom saudijskog kolumniste Džamala Kašogija, istovremeno oštro osuđujući odgovornost Rijada za ubistvo.
Kada je reč o Maroku, Panceri i Đorđi su bili zaslužni za parlamentarni rezoluciju protiv Alžira, za koju su rekli da će koristiti Maroku.
Oni su, takođe, hvalili da su napravili „umereniji tekst“ rezolucije koja kritikuje Maroko zbog rešavanja migrantske krize 2021. godine.
U rezoluciji je osuđen Maroko zbog ublažavanja graničnih kontrola i dozvoljavanja 8.000 migranata, uključujući decu bez pratnje, da pređu na teritoriju Španije tokom spora sa madridskom vladom.
Pročitajte još
Glavni cilj Mauritanije je bio da poboljša imidž zemlje, a Đorđijeva tablea ukazuje da je grupa radila da zaustavi aktivistu za borbu protiv ropstva, koji je stvorio neprijatelje u vladi Mauritanije.
Najnovija otkrića o „Katargejtu“ će verovatno ponovo da otvore debatu u Parlametu o tome da li su evroposlanici uradili dovoljno da se ne ponove slične operacije.
„Ovi dokumenti nam pokazuji da je ovo bio trajni, višegodišnji napor da se na podao način utiče na parlamentarne procedure. To se dešavalo godinama, bilo je uključeno više ljudi i nije otkriveno. Čega tu još ima“, rekao je Nik Ajosa, vršilac dužnosti direktora Transparensi internešenela za EU.
On je rekao da je odgovor Parlamenta bio slab, oskudan i svakako ne govori o ozbiljnosti skandala koji se dogodio prošlog decembra.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar