Za koga je Šapić koristio rupe u zakonu

Politika 12. maj. 202107:54
Podeli:
Aleksandar Šapić Foto:TANJUG/ JADRANKA ILIC

Aleksandar Šapić, lider Srpskog patriotskog saveza, gostujući u Utisku nedelje priznao je da je 2014. godine koristio „rupu u zakonu“ da zaposli „10 do 15 ljudi“ u opštinsku upravu opštine Novi Beograd.

To pronalaženje rupa u zakonu, prema njegovim rečima, nije varanje države, niti kršenje zakona, dok sagovornici Danasa smatraju da se Šapić svojom licemernom logikom savršeno uklopio u naprednjačku ekipu ljudi.

Lider SPAS-a, kako tvrde, samo je glasno priznao ono što zna cela Srbija, da zabrana zapošljavanja u javnom sektoru suštinski nikada nije ni postojala i da su SNS i njegovi koalicioni partneri zapošljavali svoje partijske kadrove bez ikakvih problema.

Pročitajte još:

Da je lider SPAS-a, a budući naprednjak, varao sistem i Vladu, ukazao je u Utisku nedelje predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić. On je objasnio da se Šapić 2014. godine kao predsednik Opštine Novi Beograd suočio sa zabranom zapošljavanja u javnom sektoru.

„Tada ste pribegli sledećoj formi – da na mesto pomoćnika gradonačelnika, koje je političko mesto, postavljate ljude koji na to mesto ostanu tri ili četiri dana, a nakon toga ih samo…“, rekao je Jeremić, na šta je Šapić nastavio: „… ubacim u Opštinsku upravu.“

Jeremić je potom nastavio navodeći imena: „Imate Kristinu Glišić, vaš pomoćnik od 12. do 16. decembra, pa Cupać od 17. do 19. decembra, znači po nekoliko dana“, naveo je predsednik Narodne stranke.

„Vi na taj način niste kršili zakon formalno, pravno, ali ste varali sistem. Kao što je varanje sistema kad prepišete doktorat, kada pređete u SNS nakon što ste dobili izbore kao SPAS“, rekao je Jeremić.

Šapić je priznao da je istina i da će da potvrdi da je na taj način ubacivao ljude u opštinsku upravu nakon što je došlo do zabrane zapošljavanja.

„Ali, zapošljavanje je odobravalo telo koje se nalazilo na nivou grada, gde vi šaljete zahtev njima ukoliko vam se oslobađa radno mesto. U Opštini Novi Beograd su se oslobađala radna mesta i mi nikad nismo prešli broj zaposlenih koji nam je određen zakonom. Mi smo tada ulazili na zeleno svetlo, a oni nam nisu odobravali ono što je trebalo da nam odobravaju i mi smo počeli da ostajemo bez kadrova“, rekao i dodao:

„I naravno da smo tada nalazili rupu u zakonu i ubacili 15, 20 ljudi. To nije varanje, mi nismo prekršili zakon“, naveo je Šapić.

Za Ranku Savić, predsednicu Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, jedno od interesantnijih pitanja je ko su ljudi zbog kojih je Šapić tražio rupe u zakonu, da li su to stvarno kadrovi koji su bili potrebni opštini, ili je reč o njegovim partijskim ljudima ili možda prijateljima.

Za nju je važno i pitanje zašto nadležna komisija nije reagovala, kako to da je zloupotreba ostala neregistrovana, ali i da li će reagovati retroaktivno.

„Šapić možda nije kršio, ali je zaobilazio zakon. U ovoj zemlji kada zakoni izađu iz skupštine oni su već karikirani, izvrgnuti i tumačeni na načine kako kome odgovara. Porazno je što je traženje rupe u zakonu priznao čovek koji ima jaku želju da postane gradonačelnik Beograda, pa je veliko pitanje koliko bi on kao gradonačelnik poštovao zakone. Možda bi i tada tražio rupe u zakonu, ali sa drastičnijim i neuporedivo većim posledicama nego što su one danas“, kaže Savić i dodaje da je žalosno što zakoni važe za neke koji nisu bliski vlasti, a za one druge ne važe.

„Zbog svih tih nepoštovanja zakona došli smo u situaciju da je ljudima egzistencija ugrožena, jer primera radi zakon kaže da ljudi na određeno vreme mogu da rade najviše dve godine, a kod nas rade i po petnaest. I sada kada je došao virus korona, njima se ne produžava ugovor, jer su zaposleni na određeno vreme i to petnaestak godina. To su stvari koje moraju da se menjaju“, primećuje Savić.

Profesorku Biološkog fakulteta i članicu Skupštine slobodne Srbije Biljanu Stojković ne iznenađuje ni opšte varanje, ni Šapićevo učešće u tome, niti njegova bliskost sa SNS po pitanjima prevara.

„Šapić nema problem da izda svoje glasače koji bi glasali za naprednjake da su to hteli. Ne vidi ni bilo šta sporno u činjenici da su opštinu Novi Beograd ti isti naprednjaci gušili svih ovih godina. Naprotiv, njegova licemerna logika nalaže da se u to direktno uključi. To je shvatanje politike SNS-a i njegovih satelita. Šapić se konačno nalazi u prirodnom okruženju“, ocenjuje Stojković.

Sa njom se slaže i Radomir Lazović iz Inicijative Ne davimo Beograd, koji napominje da se predsednik SPAS-a odlično uklopio u naprednjačku ekipu ljudi koji su okupirali našu državu. On smatra da njima institucije služe za zadovoljavanje sopstvenih potreba.

„Zakone i propise tumače onako kako njima odgovara i toliko su bahati da se čak ni ne kriju. Šapić će doživeti poraz u Beogradu, jer našem gradu treba potpuno drugačiji pristup. Poštovanje zakona, ljubav prema gradu, uvažavanje potreba najugroženijih, a ne bahati korumpirani moćnici željni vlasti“, ističe Lazović.

Šapić je, prema rečima Dragane Rakić, zamenice predsednika Demokratske stranke, samo glasno priznao ono što zna cela Srbija.

„Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru suštinski nikada nije ni postojala. SNS i njeni koalicioni partneri zapošljavali su svoje partijske kadrove bez ikakvih problema, upravo tako kako je Šapić rekao, „koristeći rupe u zakonu“. Ova zabrana zapošljavanja bila je samo još jedna alatka u rukama stranke na vlasti da disciplinuje svoje članstvo, to jest da radno mesto bude nagrada za stranačku lojalnost. Kao posledica svega toga, danas su nam gradske i opštinske uprave, javna preduzeća i institucije prepune nestručnih ljudi, koji tokom radnog vremena botuju i rade za SNS, umesto da rade posao za koji ih građani plaćaju. Moramo se svi zajedno izboriti za društvo u kome članska karta bilo koje partije nikada više neće biti prečica za zaposlenje“, smatra Rakić.

Na pitanje da kao advokat i poznavalac zakona oceni koliko je opasno Šapićevo zaobilaženje propisa, Vladimir Gajić primećuje da naš društveni moral gotovo da i ne postoji.

„Šapić se izgleda drži one izjave koja se pripisuje Titu – nemojte se držati zakona kao pijan plota. Naravno, nije bio Šapić u tome usamljen, izigravali su zakon svi koji su unapred znali da imaju dozvolu vlasti da se ne pridržavaju zakona. U Srbiji zakoni kao ni Ustav ne obavezuju političku klasu koja je na vlasti. To je naša tradicija i narod tome ne pridaje veliki značaj. Šapić to zna, kao što zna i da nije velika šteta što je defakto priznao Vuku Jeremiću u Utisku nedelje da je sporan i njegov doktorat, ali da to nema veze, jer se on titulom doktora javno ne koristi. Sve to govori da naš društveni moral gotovo da i ne postoji“, primećuje Gajić.

Sociolog Jovo Bakić kaže da u sadašnjoj „Republici“ Srbiji, odnosno u jednom autoritarno-mafijaškom režimu nepridavanje značaja zakonu, pa i otvoreno bavljenje kriminalom najbolja je preporuka za uspešnu političku karijeru.

Danas je pokušao da sazna i kako će buduće Šapićeve kolege, naprednjaci, gledati na njegovo javno priznanje da je varao sistem i da li će moći nakon svega da ga podrže u trci za gradonačelnika Beograda, ali jasan i konkretan odgovor nismo dobili.

„Da li mi pitanje postavlja novinar građanskog lista ‘Danas’ ili Vuk Jeremić? Pitajte bilo kojeg iskusnog pravnika kako se zapošljavanje ljudi može poistovetiti sa varanjem?! Proces privatizacije u Srbiji je varanje, zato što je običan čovek bio obespravljen, a najveći deo bojkot opozicije se na prevaru obogatio. Vuk Jeremić ne uređuje vaše novine, već to radi jedan veoma duhovit čovek s kojim rado uz čašicu mioničke rakije ispijam čašicu razgovora. Nemojte vašim pitanjem na ‘astal da iznosite patoku’“, poručuje u pisanoj poruci član Glavnog odbora SNS i poslanik u republičkom parlamentu koji je zadužen za donošenje zakona Bratislav Jugović.

Zabrana zapošljavanja ukinuta prvog januara ove godine

Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru koja je u Srbiji bila na snazi od 2013. godine ukinuta je prvog januara ove godine. U vreme važenja zakona zapošljavanje novih radnika bilo je moguće samo uz saglasnost tela Vlade Srbije na predlog ministarstva ili drugog nadležnog organa. Kao razlog uvođenja tog zakona navedeno je smanjenje rashoda u javnom sektoru.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar