Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Visoke tenzije i podele u društvu koje traju već godinama, institucije koje su zarobljene i ne funkcionišu, vlast koja nasilje podstiče ili ga toleriše.. Sagovornici portala Nova.rs navode da je u takvim uslovima prirodno da nezadovoljstvo građana počne da se izliva i navode da najveću odgovornost za dramatični porast nasilja u srpskom društvu imaju vladajuće strukture, koje i same predstavljaju model za takvo ponašanje.

Građani Srbije posle dužeg vremena ponovo su izašli na ulice, a povod je bila najava predsednika države da će biti uveden policijski čas od petka do ponedeljka. Ipak, za brojne građane to je bio tek okidač za odlazak na proteste, na kojima smo videli brutalne scene – napade policajaca pendrecima i suzavcima čak i na mirne demonstrante i novinare, kao i kamenovanje policije i bacanje baklji i topovskih udara na nju.

Sociolog Dario Hajrić navodi da je jedan od glavnih generatora nasilja u Srbiji politička kriza u kojoj se nalazimo već godinama i ističe da je ogromna nagomilana tenzija posledica toga što su svi institucionalni načini da se ona razrešava blokirani.

„Skupština kao mesto na kome bi trebalo da se razrešavaju politička pitanja pretvorena je do kraja u propagandnu platformu vlasti. Tužilaštvo i sudstvo su paralisani, to vidimo i na primeru prikrivanja podataka o broju obolelih i umrilh od COVID-19, a videćemo i po broju izostanka sudskih procesa za političku brutalnost. U takvoj situaciji, prirodno je da nezadovoljstvo i frustracija građana počne da se izliva, najpre u njihove međusobne odnose, a zatim i na ulice, najpre kroz patološke oblike ponašanja, a sada već i u političku borbu“, kaže on za Nova.rs.

Dario Hajrić / Foto: Printscreen N1

Iako je i deo demonstranata, odnosno huligana, izazivao nasilje i bez ikakve zadrške napadao policiju, Hajrić smatra da se sada njima ne bi trebalo baviti, te da je nasilje bilo neminovno kada su ljudi shvatili da su mirni protesti beskorisni.

„Treba se baviti nosiocima moći u društvu, jer sa većom moći mora da ide i veća odgovornost. Moramo najpre pričati o policijskoj brutalnosti u protekla dva dana, o premlaćivanju demonstranata, uletanju konjima u masu ljudi, ispaljivanju hemijskih sredstava u količini koja nije viđena od rušenja Miloševića. Institucije su one koje su primarni generator nasilja, bilo svojim postupcima, bilo svojim nečinjenjem ili selektivnim reagovanjem. Ljudi to više ne mogu da trpe“, ističe on i dodaje da policija reaguje brutalno pre svega zato što im je tako nešto bilo komandovano, a zatim i zato što znaju da su nekažnjivi.

„Doslovno jedini meni poznat slučaj policajaca koji su završili na sudu je onaj kada je pendrek pao na čoveka bliskog predsedniku države. Šta je sa svim ostalim slučajevima? Mi unapred znamo da za brutalnost u prethodna dva dana neće odgovarati niko, a to je posledica nefunkcionalnih institucija“, kaže on.

Godinama unazad brojni stručnjaci su upozoravali da primećeni porast nasilja u društvu može da eskalira, a socijalni psiholog Dragan Popadić kaže da se uvek govorilo i o tome ko je za to kriv.

„Stav je da je pre svega odgovorna vlast ili vrh vlasti. Prvo, jer neke oblike nasilja dozvoljava i podstiče, a sa druge strane jer pruža model za to – počev od nepristojnih razgovara do vređanja, dakle verbalnog nasilja, koje je postalo normalno i više niko ne obraća pažnju na to. Nije isto kada običan čovek nekom kaže da je lopov i kada to kaže neko na vlasti. U ovom drugom slučaju, to je stvar odnosa moći i direktna pretnja”, ističe Popadić.

Foto: N1; Dragan Popadić

On kaže da je taj nivo agresije prisutan dugo godina i da je činjenica da se nasilje toleriše i prolazi nekažnjeno i ističe kao jedan od primera rušenje objekata u Savamali.

Popadić navodi da ga nasilje na beogradskim ulicama koje je primenjivala policija podseća na ono iz 1996. i 1997. godine, kao i da su i tada ljudi bili ozbiljno povređivani.

„Videli smo takve scene i u svetu. To im je prećutno dozvoljeno ili čak prećutno naređeno. Ako ih posmatramo videćemo da se nalaze u situacijama koje proizvode adrenalin i teško im je da se kontrolišu. Upravo zato i postoje zahtevi za kontrolom policije. Ne znato što se smatra da su policajci agresivni ljudi , već zbog sile kojom raspolažu i situacija u kojima se nalaze“, zaključuje on.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar