67
Kako se studentske blokade u Srbiji sve više zahuktavaju, a škole zaključavaju, tako i predsednik vlast Srpske napredne stranke donosi brze i, čini se, nepromišljene odluke. Jedna od njih jeste i hapšenje i proterivanje hrvatskih državljanki koje su, kao i prethodnih godina, došle na radionicu u Beogradu. Režim je, međutim, njihov dolazak ocenio kao "ugrožavanje bezbednosti" i hitno ih deportovao. Ovakvo postupanje se nije svidelo Hrvatskoj koja je uputila protestnu notu Srbiji, zbog čega se sada dovodi u pitanje boravak oko 10.000 naših radnika koji rade na hrvatskom primorju kao sezonci. Imaju li oni razloga da strahuju za svoju bezbednost?
Pet hrvatskih državljanki, predstavnica nevladinih organizacija koje su u Beogradu učestvovale na radionicama organizovanim od strane Erste Stiftunga, provele su dobar deo noći u beogradskoj policiji. Na kraju su proterane iz Srbije, zabranivši im ulazak u zemlju na godinu dana.
U Rešenju koje su im uručili kao razlog deportacije navodi se „zaštita bezbednosti Republike Srbije i njenih građana“.
Zbog ovakvog odnosa i postupanja prema hrvatskim građanima, Hrvatska je Srbiji uputila protestnu notu. U noti se, kako navodi Večernji list, iskazuje oštar protest i Hrvatska od Srbije traži obrazloženje za njihovo ponašanje prema hrvatskim državljanima.
Sve ovo povlači za sobom jedno važno pitanje – da li građani Srbije kojih oko 10.000 godišnje ode na hrvatsko primorje „trbuhom za kruhom“, treba da strahuje za svoj boravak?
PROČITAJTE JOŠ:
67
5
0
Advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ističe za Nova.rs da nastavak ovakve prakse izvesno može dovesti u pitanje interese i Srbije i njenih građana.
„Može ugroziti i diplomatske odnose, ali i druge pravne i ekonomske poslove ako se Hrvatska odluči na retorzivne reakcije. To bi izvesno doveli u pitanje ekonomske interese više hiljada naših građana koje pominjete, a čija egzistencija u mnogom zavisi od sezonskog rada u Hrvatskoj. Ovakve navodno ‘bezbednosne’ akcije protiv hrvatskih građana rizične su i po interese naših građana i po interese Srba u Hrvatskoj“, navodi Šabić i dodaje:
„To pogotovo u kombinaciji sa tabloidnom harangom poput one prilikom novogodišnjeg gostovanja grupe studenata u KST ili one sa objavljivanjem hrvatskih ličnih isprava naših studenata sa dvojnim državljanstvom. Za mnoge je motiv ovakvih aktivnosti prepoznatljiv kao nacionalistički, zapravo šovinistički što ne može ostati bez uticaja na atmosferu u Hrvatskoj i to sigurno ne u skladu sa interesima Srba u Hrvatskoj“, kaže on.
Sagovornik Nova.rs smatra da mu postupak Srbije miriše na „politikantsku paranoju“.
„Doživljaj suseda kao stalnog izvora opasnosti, kao nekog ko stalno ugrožava, pretstavlja pretnju, uz prepoznatljiv evidentan osećaj tegobe, zapravo straha u ponašanju vlasti, to su simptomi nečeg što bi mogli nazvati ‘politikantskom paranojom’. Kad vlast neke zemlje podlegne tome onda vuče poteze poput ove groteksne noćne akcije. Ne vidim da uopšte ima smisla tražiti nekakvo pravno prihvatljivo objašnjenje za ovo noćno maltretiranje, za to da se učesnice višegodišnje kulturne manifestacije identifikuju kao nekakvi ‘neprijatelji’ i izbacuju iz zemlje“.
Hrvatska je odmah reagovala zbog odnosa Srbije prema njenim državljanima, na šta je upozorio i Šabić.
„Hrvatska svakako ima mogućnost da reaguje. Hoće li i kako će to izgledati je za sad u sferi spekulacija, videćemo. Ali gotovo sigurno će biti reakcija, to je ministar spoljnih poslova Hrvatske već najavio. Da li će reakcije ostati na deklarativnom nivou, nekakve protestne note ili demarša ili će biti i rigidnije, retorzivne, to će u mnogome zavisiti od toga da li će ova bizarna noćna akcija ostati na nivo ekscesa kreiranog za dnevnopolotičke potrebe vladajućeg režima ili će režim tome pribegavati češće, što je nažalost moguće, čak verovatno“, zaključuje Šabić.
Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman istakao je juče da će Hrvatska preduzeti nekoliko mera protiv Srbije.
„Uputićemo protestnu notu, upoznaćemo delegaciju Evropske unije u Beogradu o postupanju srbijanskih vlasti i njihovom ponašanju kojim su doveli u ponižavajući položaj hrvatske državljane. Sistematski ćemo prikupiti sve slučajeve maltretiranja hrvatskih državljana i o tome ćemo upoznati Evropsku komisiju i poljsko predsedanje (EU-om) i naravno, revidiraćemo preporuku o putovanju hrvatskih državljana u Srbiju“, rekao je Grlić Radman.
Grlić Radman je pojasnio da će se preporuka MVEP-a o putovanju u susednu zemlju menjati radi zaštite i sigurnosti Hrvata.
„Koliko vidim, sigurnost je upitna“, rekao je šef hrvatske diplomatije.
Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), čiji je član jedna od uhapšenih hrvatskih državljanki, oštro je osudio deportaciju stranih kulturnih radnika.
„Mi, dole potpisani, pozivamo javnost da ovaj događaj shvati kao znak da više ne sme biti tolerantna prema ovakvom delovanju vlastodržaca i da u ovom činu vidi dokaz njihove panike pod pritiskom opšte društvene pobune. Kukavički, protivzakoniti i podli tretman kolega iz civilnog sektora iz zemalja u našem susedstvu opasan je pokušaj jačanja narativa o stranim agentima, plaćenicima i tajnim službama čija je namera zastrašivanje građana i građanki Srbije. Tražimo od države Srbije da se izvini svim privedenim kolegama i njihovim zemljama i da pod hitno poništi sramna rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova RS“, naveli su iz Centra.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i evroparlamentarac iz Hrvatske, Tonino Picula, rekao je da je Srbija na „dobru volju“ Hrvatske da garantuje dotok nafte posle sankcija NIS-u reagovala progonom hrvatskih državljana.
Picula je za agenciju Hina rekao da smatra da je hrvatska vlada „pokazala dobru volju kad je reč o transformaciji vlasništva NIS-a, dajući garancije da Srbiji neće biti zaustavljen tok nafte” putem hrvatskog naftovoda.
„Kako srpska vlast reaguje? Tako da nastavlja progon hrvatskih državljana”, rekao je. Smatra da je hrvatska vlast trebalo da igra proaktivniju ulogu posle ranijih slučajeva, praćenja studenata zagrebačkog FER-a od strane srpske obaveštajne službe i emisije Informera u kojoj je Vojislav Šešelj objavio dokumenta i lokaciju hrvatskog novinara i hrvatskih državljanki u Srbiji.
Evropska komisija je u sredu osudila objavljivanje dokumenata hrvatskih državljana u srpskim medijima, ističući da je to neprihvatljivo i da to treba da ispitaju nadležna državna tela.
“Bilo kakav nezakonit pristup ličnim podacima građana, uključujući i novinare, kao i objavljivanje takvih podataka nisu prihvatljivi i to treba da prate nadležna državna tela. EU će s pažnjom pratiti taj slučaj”, rekli su iz kabineta Komisije za odnose s javnošću.
BONUS VIDEO: Milanović ponavlja: Hrvati neće u tuđe ratove
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare