Vranje ne propada preko noći, ono tone godinama

Tri fabrike – Jumko, Simpo i Koštana – nisu bile samo preduzeća. One su bile kičma grada. Kada su one počele da propadaju, propadala je i čitava zajednica. Nije nestajao samo posao, nestajalo je dostojanstvo.

Danas svedočimo nastavku tog procesa. Nekadašnji gigant „Simpo“ rasprodaje imovinu širom Srbije – od Vojvodine, preko Bora, do Beograda. Poslovni prostori koji su građeni decenijama rada i znanja danas se nude kao puka nekretnina. To nije strategija oporavka, to je rasprodaja poslednjih ostataka sistema.

Rukovodstvo se godinama poziva na UPPR i navodni oporavak, ali realnost je surova: problemi se ne rešavaju, već se guraju pod tepih. Zastarela oprema, nedostatak kvalifikovane radne snage i pritisak jeftine uvozne konkurencije nisu novost – to su posledice dugogodišnjeg odsustva jasne industrijske politike.

Posebno zabrinjava potpuna tišina oko obustavljenog opremanja hotela u Vranjskoj Banji, posla vrednog oko 8,5 miliona evra. Projekta na koji se „Simpo“ oslonio, rezervisao kapacitete i zbog kojeg su prekinuti pregovori sa drugim investitorima.

Radovi su, prema dostupnim informacijama, zaustavljeni nakon povlačenja investitora koji je sredstva i operativu preusmerio na „prioritetnije“ državne projekte.

Postavljamo jasno pitanje:

Ko je doneo tu odluku i zašto Vranje ponovo nije bilo prioritet? Šta su gradske vlasti i opština Vranjska Banja učinile da se taj investitor zadrži?

Ćutanje nije odgovor.

Prebacivanje odgovornosti nije politika. A ceh uvek plaćaju isti, radnici i njihove porodice.

Pokret Juga Srbije stoji uz radnike Simpa, Jumka i svih preostalih industrijskih pogona juga Srbije.

Smatramo da država mora da štiti domaću proizvodnju, a ne da je gasi. Da ulaže u modernizaciju, znanje i ljude, a ne da se zadovoljava kratkoročnim političkim poenima.

Vranje ne traži milostinju.

Vranje traži šansu da radi.

Bez industrije nema juga a bez juga nema jake Srbije, kažu u Pokretu juga Srbije.