Em nije vrhovni komandant, em nema nadležnosti: Vraćanje vojnog roka kao Vučićev loš pokušaj da prikrije kapitulaciju na Kosovu

Petak i subota, 13. i 14. septembar, bili su dani za pamćenje. U petak se predsednik Srbije oglasio o situaciji na Kosovu i Metohiji, punih dve nedelje nakon što su pripadnici takozvane specijalne kosovske policije upali u zgrade Privremenih organa, i saopštio niz, kako upućeni kažu, besmislenih i neodrživih mera.

Dan kasnije, u subotu, Vučić je obavestio građane da je potpisao saglasnost za obavljanje redovnog vojnog roka u trajanju od 75 dana.

“Želim da vas obavestim da sam kao vrhovni komandant i predsednik Republike Srbije potpisao saglasnost za obavljanje obaveznog vojnog roka u trajanju od 75 dana. Želim da verujem da će Vlada Srbije da usvoji tu odluku”, rekao je Vučić na ceremonij promovisanja u oficirske činove 177 kadeta Vojne akademije i Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije.

Objasnio je i da želja nije da bilo koga napadnemo.

“Niti ćemo to da činimo. Ali naša želja je da odvratimo sve one koji nam svakoga dana besomučno prete“, rekao je Vučić.

Nekoliko sati kasnije, Vlada Srbije je usvojila zaključak kojim se nalaže Ministarstvu odbrane da pokrene proceduru za vraćanje obaveznog vojnog roka, a premijer Miloš Vučević sinoć je u najblaže rečeno sramotnom saopštenju, objavio da će Vlada zasedati u petak i usvojiti ovaj predlog.

“Opet će se čuti pesma”

“Pozvali smo predsednika države Aleksandra Vučića kao vrhovnog komandanta da prisustvuje, jer je tema iz njegove ustavne nadležnosti“, rekao je Vučević na TV Pink i dodao da će roditelji biti zahvalni što će im vojska pripremiti sinove za život.

“Opet ćemo imati ispraćaje i dopraćaje, opet će se čuti pesma”, rekao je Vučević, a roditelji će u narednom perodu verovatno sami reći šta misle o tome.

Kad se podvuče linija, prema onome što do sada znamo, obavezno služenje vojnog roka trajaće 75 dana, a trebalo bi da zaživi sredinom sledeće godine.

Vučević je rekao i da će mladići koji su završili elektrotehniku i mašinstvo, biti angažovani da služe vojni rok, na primer, u Vojno tehničkom institutu, remontnim zavodima…

“Imaćemo i ne mali broj mladića koji su majstori u vožnji dronova da nam tu pomognu. Oni su ubojitiji sa tim nego sa puškom. Vojska će dobiti mnogo različitog potencijala za jačanje svojih sposobnosti“, istakao je Vučević.

Mnogo je problematičnih stvari u vezi svega što su povodom vraćanja obaveznog vojnog roka izgovorili predsednik i premijer Srbije.

“Vrhovni komandant” u Zakonu ne postoji

Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije i predsednik SRCE Zdravko Ponoš smatra da Vučiću zakon ne daje nikakve nadležnosti za tako nešto.

“Vučić reče da je potpisao nešto na temu vraćanja vojnog roka pozivajući se na svoje ingerencije kao ‘vrhovni komandant’ i kao predsednik. Prvo, Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi nije sreo ni u prolazu nikakvog ‘vrhovnog komandanta’. Nema, ne postoji“, napisao je Ponoš na društvenoj mreži X.

On je naveo i da navedeni zakon ne daje predsedniku ama baš nikakvu nadležnost na temu vraćanja vojnog roka u miru.

„Zakon jasno kaže da predsednik ima nadležnosti na tu temu samo u ratu i u vanrednom stanju. (član 135.)“, objasnio je Ponoš.

Istog je stava i advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. U izjavi za novine “Nova”, on kaže da Ustav Srbije, uređujući nadležnosti Predsednika Republike, koristi formulaciju da on ‘u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom’.

“Formulaciju ‘komanduje vojskom’ koristi i Zakon o vojsci Srbije. Zakon o Predsedniku Republike ne bavi se uopšte tom predsednikovom funkcijom, ali napominje da su nadležnosti predsednika Republike određene Ustavom a da se mogu razraditi zakonom ili drugim propisom samo „ako to Ustav izričito dopušta ili ako nalaže njihova priroda“. Imajući u vidu sve navedeno jasno je da termin „vrhovni komandant“ ne postoji u pravnom sistemu a da je uveden u praksu iz političkih razloga”, kaže Šabić i dodaje:

“Mnogo je nejasnije, zapravo sasvim je nejasno o čemu se zapravo radi u vezi sa tim da je Vučić navodno ‘doneo odluku’ o ponovnom uspostavljanju obaveznog vojnog roka,ili po drugim izvorima ‘potpisao saglasnost’ za to. Naime, vraćanje obaveznog vojnog roka može podrazumevati intervenciju u razne pravne akte npr. stavljanje van snage Odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka ili izmene Zakona o vojsci lii Zakona o vojnoj, radnoj ili materijalnojj obavezi. Ali iza izmenu bilo kog od tih akata, po Ustavu se ne traži, ni odluka ni saglasnost, nikakav formalni akt Predsednika. Pretpostavljam da je njegov stav iz faktičkih konsultacija o inicijativi, predstavljen kao bitan pravni akt, opet iz političkih razloga”.

Na pitanje šta misli zašto se u ovom trenutku govori o vraćanju vojnog roka i da li je to tema koja treba da pokrije situaciju na Kosovu i proteste protiv rudnika litijuma, Šabić odgovara:

“Ja ne mislim da je reč o temi koja ima potencijal da pokrije situacije koje pominjete. Verujem da je to jasno i ljudima iz vlasti koji je lansiraju. Zato sam pre sklon da verujem nekim ekspertima iz ove oblasti koji misle da je tema lansirana da bi se izbegla temeljna analiza i ozbiljan razgovor o problemima i nezadovoljavajućem stanju u profesionalnoj vojsci i sistemu odbrane uopšte”, kaže Šabić i nastavlja:

A s tim u vezi mislim da izvesno nije dobro što u realizaciji ideje o vraćanju obaveznog vojnog roka, kad se već opredelila za nju, vlast ignoriše i neka ranija upozorenja Vojnog sindikata i aktuelna upozorenja eksperata za oblast odbrane, uključujući i neke eksperte koji je inače politički podržavaju”.

Na mnogo veći problem upozorio je vojni analitičar Aleksandar Radić. On kaže da je nije siguran da je Vojska Srbije pripremljena za ovaj poduhvat, te ocenio da zbog ove odluke može biti velikih problema.

Pravili dekor za političare, a sad treba da organizuju kasarne

Radić je za FoNet podsetio da je obavezni vojni rok ukinut 2011. godine i da je od tada prošlo dosta vremena i puno toga se promenilo.

“Organizacija koju vode ljudi koji sada uglavnom vode računa o tome kako da se napravi dekor za proslave i političare, da se oni lepo osećaju, sada treba da preuzme težak zadatak. Treba sve kupiti, sve srediti – krevete i mokre čvorove, treba definisati novi pristup ishrani, obezbediti sve ljude koji su u logistici tog projekta. Zatim učiniti i mnogo toga na pridobijanju javnog mnjenja“, ocenio je Radić za Fonet.

Kao potencijalne probleme vidi i kratko služenje vojnog roka, ali i moguće zloupotrebe.

„Mi smo na ovim našim prostorima jako skloni tome da se to razvodni i da se stvori jedan jako veliki broj privilegovanih na koje se obaveza neće odnositi. A tu su i oni drugi na koje će se odnositi zato što nisu u poziciji da njihovi tata i mama mogu da srede, da se ta obaveza izvršava“, naveo je Radić i ukazao da je potrebno „dobro regulisati“ civilno služenje vojnog roka.

Na pitanje da li je odluka o ponovnom uvođenju vojnog roka na bilo koji način povezana sa navodima o mogućem proglašenju Kosova za okupiranu teritoriju, Radić je konstatovao da „od okupacije neće biti ništa“ i da je ta priča služila „samo za podizanje tenzija“.

BONUS VIDEO: