0
"Zahtevi opozicije koji su izneti u platformi za pregovore sa vlastima su opravdani, ali u značajnoj meri nisu realistični, jer je vlast Srpske napredne stranke do sada pokazala da nije spremna na velike ustupke", naveli su sagovornici Nova.rs, komentarišući 10 osnovnih zahteva koje su opozicione partije unele u dokument koji su zajedno izrađivale sa Skupštinom slobodne Srbije. Prema ovim analizama, tri zahteva su najspornija.
Podsetimo, zahtevi koje su opozicione partije(Dveri, Narodna stranka) unele u zajedničku platformu, izrađenu u saradnji sa Skupštinom slobodne Srbije, odnose se na promenu sastava REM-a, uredništva RTS, besplatno reklamiranje na javnom medijskom servisu za sve učesnike izbora, kao i zahtev da se pre održavanja izbora rugulišu pravila na osnovu kojih će se sprečiti funkcionerska kampanja i pritisak na birače zaposlene u javnom sektoru.
Pročitajte još...
Platforma predviđa i pooštravanje kazni za krivična dela u vezi sa izbornom krađom i regulisanje izbornih pravila. Zahteva se između ostalog da sastav Republičke izborne komisije(RIK) bude formiran tako da predstavnici vlasti u tom telu ne mogu da čine više od 50 odsto članova, da se novac predviđen za izbornu kampanju isplati u celosti odmah.
Potpisnici platforme smatraju da bi trebalo zaustaviti sve ustavne promene dok se ne formira novi saziv Skupštine Srbije, da se lokalni, predsednički i parlamentarni izbori moraju razdvojiti u tri različita termina, te da je za primenu dogovorenog, nakon završetka dijaloga, neophodno da prođe najmanje šest do devet meseci. Tek posle pomenutog roka, kako se navodi, mogu se održati izbori.
Komentarišući zahteve koje je opozicija iznela, politikolog i stručnjak za komunikacije Nikola Parun za Nova.rs kaže da je deo zahteva realističan, ali da postoje i oni koji su, kako kaže, nerealni.
„Novo uredništvo RTS-a i rasformiravanje REM-a definitivno ne spadaju u domen realnog. Ipak, dodatni prostor u prajm tajmu RTS-a jeste nešto što bi opozicija trebalo da zahteva jer je u pitanju medij kojeg prisilno finansiraju svi građani Srbije. Zahtev za egaliranje broja opozicionih članova RIK-a sa brojem onih iz vlasti je odličan, stoga smatram da je šteta što je opozicija bojkotovala izbore, pa nema kako da ga u praksi izvede, s obzirom na to da poslanici biraju članove ovog tela“, naveo je Parun, dodajući da ne veruje da će vlast prihvatiti da razdvoji izbore u tri različita termina.
„Razdvajanje termina izbora je u interesu opozicije, ali ne i vlasti i građana. Čini mi se da to teško može da prođe“, naveo je on.
S druge strane, profesor na Fakultetu političkih nauka Dušan Vučićević je za naš portal istakao da su zahtevi opozicije suštinski opravdani i da postoji potreba u društvu da oni budu prihvaćeni. On, međutim, sumnja da će vlast bilo šta prihvatiti od onoga što opozicija traži.
“Deluje da je većina zahteva neprihvatljiva za vlast i da ne postoji dovoljno veliki pritisak, iznutra od građana, a ni spolja od EU, da vlast te zahteve mora da prihvati. Ne verujem da će vlast želeti promenu sastava REM-a u trenutku kad su ponovo izabrali Oliveru Zekić za predsednicu Saveta”, naveo je Vučićević.
Kao najspornija, Vučićević je naveo tri zahteva iz platforme, a među prvima je apostrofirao onaj koji se odnosi na razdvajanje izbora u tri termina.
“U potpunosti razumem potrebu za tim, ali bih voleo da vidim na koji način se to sprovodi kroz propise. To je zahtev koji može da bude zasnovan isključivo na osnovu nekog džentlmenskog sporazuma, jer ne vidim uopšte rešenje kako ono može da bude prevedeno u zakone. Vi možete da organizujete izbore tako da se ne održe u istom danu, ali ako se vladi izglasa nepoverenje u parlamentu 2022. godine, ili predsednik podnese ostavku, mi imamo Ustavom propisane rokove kad ti izbori moraju da budu održani. Ne znam kako to pravno može da se uobiliči, a da se ne krši Ustav”, naveo je Vučićević.
Prema njegovim rečima, drugi zahtev koji je sporan, tiče se raspodele sredstava iz budžeta, odnosno ideje da 100 odsto novca, namenjenih za izbore, bude podeljeno ravnopravno svim učesnicima, odnosno da se prekine sa praksom koja podrazumeva da stranke na početku kampanje dobiju 20 odsto sredstava, a ostalih 80 odsto samo oni koji uđu u Skupštinu.
“Kad je donet Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, kontekst je bio značajno drugačiji. Tada nijedna partija nije bila dominantna, pa se tih 80 odsto sredstava delilo ravnomerno. Verovatno postoji opravdanje da ta raspodela bude drugačija, ali ne znam koliko je opravdano da se svih 100 odsto raspodeljuje svim akterima izbora ravnomerno. To bi značilo da istu svotu novca dobijaju i one partije koje dobiju jedan odsto podrške i one koje imaju preko 20 procenata”, objašnjava on.
Vučićević dodaje da postoji opravdanje i za zahtev opozicije da nosilac liste ne bude osoba koja se ne kandiduje na izborima i nema prebivalište u izbornoj jedinici, ali da on ne vidi zašto opozicione partije ne traže rešenje koje bi bilo sistematičnije.
“To rešenje podrazumeva zahtev da se menja izborni sistem tako da se biračima konačno omogući da glasaju za kandidate po imenu i prezimenu. To ne mora da bude većinski sistem, već proporcionalni u kome bismo ukinuli zatvorene izborne liste i konačno omogućili biračima da biraju narodne poslanike i lokalne odbornike na osnovu toga ko su oni lično. Taj potez bi bio bolje prihvaćen od zahteva da nosilac liste ne sme biti Aleksandar Vučić u praksi”, poručuje Vučićević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
