Veći izborni cenzus ako Vučić proceni da će mu koristiti: Za opoziciju u tom slučaju postoji samo jedno rešenje

Gotovo svakog drugog meseca na naslovnim stranama dnevnih novina pojavljuju se tekstovi u kojima se traži vraćanje izbornog praga za ulazak u parlament. Od 2020. godine, on iznosi tri odsto, dok je godinama unazad bio pet odsto.Zahvaljujući smanjenju izbornog cenzusa mnoge partije su ušle u parlament, pre svega desnice.Poslednji u nizu tekstova koji najavljuje izmenu cenzusa objavljen je u 04.09.2023. u „Politici“, gde se tvrdi da će viši cenzus doprineti ozbiljnijem parlamentu. Upravo ta teza provejava već nedeljama i kroz reči poslanika vladajućeg režima.Svi oni navode da je situacija u parlamentu loša, da su ušli poslanici koji su "politički diletanti", čime se ruši ugled Narodne skupštine, a da je lek za to vraćanje cenzusa sa tri na pet odsto.

„Pitanje cenzusa bacanje peska u oči jer se ne priča o pritiscima i ucenama“Programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Raša Nedeljkov napominje da je pitanje cenzusa „bacanje peska o oči“, odnosno zanemarivanje ključnih problema koji postoje u javnom prostoru.„Postoji preporuka Venencijanske komisije da se ključni izborni elementi koji utiču na izborni sistem ne menjaju u godini izbora, odnosno godinu dana pred izbore. Dakle, to nije u skladu sa demokratskim tekovinama. Dakle, ovako menjati ključna pravila nije u skladu sa demokratskih standardima“, objašnjava sagovornik Nove.

Na naše pitanje kome ide u prilog podizanje cenzusa sa tri na pet odsto, Nedeljkov odgovara da to ide u prilog onome ko je to pitanje otvorio – vlasti.„Niti međunarodna javnost, domaći ili strani posmatrači, ni u jednom trenutku nikada kao problem nisu isticali pitanje cenzusa. Mi vidimo pitanje cenzusa kao bacanje peska ili prašine u oči, jer se ne priča o pritiscima, ucenama i zastrašivanju birača. Ne priča se o nedemokratskim tekovinama, da ljudi slobodno izraze svoju volju i ne priča se o sistematskom nedostatku pluralizma u javnom prostoru. Tu pre svega mislim na televizije, odnosno medije koje imaju nacionalnu pokrivenost“, objašnjava Nedeljkov za Novu.Tu se postavlja i pitanje šta to znači za opoziciju.Ono što je izvesno jeste da će morati da ide u koalicije/blokove, jer pojedinačno pojedine stranke neće moći da dostignu cenzus od pet odsto.SNS generator priče o promeni cenzusa, SPS ćuti, opozicija protiv promena nekoliko meseci pred izboreZbog činjenice da bi promena bila previše blizu u odnosu na održavanje izbora, ali i zbog visokog praga, opozicija nije za ove izmene. s druge strane, poslanici SNS-a bukvalno agituju za to.Osim poslanika SNS Vladimira Đukanovića, ideju da bi trebalo povećati izborni prag propagiraju i naprednjačke perjanice u Narodnoj skupštini, Milenko Jovanov i Sandra Božić.

Jovanov je čak imao objašnjenje da zapravo građani traže povećanje izbornog cenzusa."Ipak, upravo je cenzus od tri odsto omogućio da građani vide o kakvim se diletantima radi. Da su ostali van parlamenta, možda bi nekome i dalje delovali ozbiljno. Ovako sve se pokazalo“, rekao je Jovanov za Politiku.

Prema rečima programskog direktora CRTE, sličan manir oko izmene izbornog cenzusa bio je primenjen i pre tri godine. Najpre je kroz medije predstavljeno da će cenzus biti smanjen, a onda je pomenuta odluka usvojena bez javne rasprave."Javnu raspravu nismo imali ni onda kada je smanjen sa pet na tri odsto. I tada i sada imali ste komentar jednog narodnog poslanika u Politici gde je rekao da bi bilo zgodno da promeni cenzus. Nedelju dana kasnije to je na dnevnom redu, mesec dana kasnije to je usvojeno. Tu se završava cela priča o demokratskoj kulturi i javnom sučeljavanju mišljenja. Ja postavljam javno pitanje na osnovu kog istraživanja i analize se sprema vladajuća većina da promeni izborni cenzus. Na osnovu kojih parametara se to donosi“, zaključuje Nedeljkov.Dok naprednjaci sve češće govore o povećanju cenzusa, njihov partner u vlasti SPS mudro ćuti. Do sada se nisu izjašnjavali o ovoj temi. Kada je reč o opoziciji, ona govori da je to besmisleno i da nije demokratski menjati izborne uslove neposredno pred izbore.Upravo to je izjavio lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas koji je poručio da bi izborni cenzus trebalo definisati u okviru reformi izbornog sistema, ali da se to ne radi nekoliko meseci uoči izbora.„U okviru takvih reformi izbornog sistema trebalo bi definisati i cenzus. Ali sve to se ne može raditi nekoliko meseci pred izbore, jer to jednostavno nije demokratska praksa“, poručio je Đilas.