Doktor Zoran Radovanović ispred Skupštine Srbije, a u ime Skupštine slobodnih građana, rekao je da su vazduh, voda i zemljište u Srbiji plen nezajažljivih moćnika, da se ne poštuju zakoni, niti sud kažnjava kršenje ekoloških propisa, zbog čega imamo životnu sredinu koja spada među najzagađenije u svetu.
Vazduh u Beogradu, ali i u mnogim drugim gradovima u Srbiji, u prethodnih nekoliko meseci se često nalazi na listi najzagađenijih u svetu. Uprkos tome, Ministarstvo ekologije i regulatorna tela ne rade mnogo na tome da se situacija promeni.
„Vazduh, zemljišta i voda postaju plen nezajažljivih moćnika, a to nam se odražava na javno zdravlje. U Srbiji oko 101.000 ljudi godišnje umre, to je jedna od najvećih smrtnosti u svetu. Preko pola, oko 52 odsto umrlih, žrtve su šloga i infarkta, nešto više od jedne petine umire zbog raka. Te dve grupe bolesti čine 73 bolesti ukupnog umiranja. Sve to je podložno uticajima zagađenja životne sredine. Između osam i devet odsto globalnog opeterćenja bolešću posledica je zagađenja životne sredine. U Srbiji nemamo tačne podatke, a u svetu oko dva miliona ljudi godišnje umre od zagađenja vazduha, a 1,8 miliona zbog zagađenja vode. Zna se da zagađen vazduh nije dobar od početka industrijske revolucije, ali tamo gde postoji umereno zagađenje vazduha umiranje bude za 20 odsto veće, od bolesti srca i pluća“, rekao je Radovanović i dodao da grad kao što je Bor i zagađenost u njemu ne može ni da se poredi sa svetskim gradovima koji su uzeti kao parametri, jer je tu zagađenost neuporedivo veća.
„I zemljište je sve više zagađeno, tu je i pitanje seče šuma. Vlast kad vidi neki parkić mahnito pojuri da ga skloni, ne bi li neki moćnik tu podigao vilu. Deca su izložena, to dovedi do posledica po mentalni razvoj. Mi sad podižemo dve elektrane na lignit, gorivo koje dovodi do teškog zagađenja životne sredine. Zagađujemo gotovo više nego cela Zapadna Evropa. Poglavlje 27 je vezano za ekologiju, tu treba doneti više od 200 propisa, a tu imate i nekih koji nama deluju smešno, jer tu imate i zaštitu od buke, recimo. Što se ekologije tiče, mi čak i kad bi hteli, to bi bilo daleko najskuplje poglavlje, trebalo bi da uložimo više nego u sva ostala poglavlja, što je za nas nedostižno“, zaključio je Radovanović.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare