Tri poruke patrijarha Porfirija Putinu od Vučića

Verovatno ne očekujući da njegovi domaćini u javnost puste snimak razgovora, a vrlo brzo i njegov transkript, patrijarh Porfirije je u prisustvu predsednika Rusije Vladimira Putina, patrijarha Ruske pravoslavne crkve Kirila i uz podršku Irineja Bulovića, izgovorio zaista nverovatne stvari.

Spisak vrlo problematičnih rečenica je dug, ali su tri poruke glavne.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve prvo je predsedniku Rusije potvrdio da će Aleksandar Vučić, uprkos tome, a možda upravo zbog oštrih reakcija Evrope, doći na obeležavanje Dana pobede nad fašizmom, koji će se u Moskvi održati 9. maja.

Vučić dolazi

“Imamo veoma dobre odnose sa predsednikom, i on vam je poslao pozdrav i rekao mi je da će 9. maja biti ovde nezavisno od okolnosti u Evropi i tako dalje”, poručio je između ostalog Porfirije.

Vrlo interesantno, s obzirom na to da su evropska komesarka za proširenje Marta Kos i šefica diplomatije EU Kaja Kalas, najavile odvojene posete Beogradu u naredniih mesec dana. One pred Vučića donose čitav paket tema, od onih uobičajenih kao što su dijalog Beograda i Prištine, evropski put Srbije i zahtevajuće reforme, do onih za Vučića manje prijatnih, kao što su studentski protesti, upotreba soničnog oružja nad građanima 15. marta i konačno njegov odlazak u Moskvu 9. Maja.

Poruka za Evropu

To bi bila ujedno i druga poruka, ali je ona upućena Evropi i nastavak je Vučićeve dugogodišnje politike igranja na dve stolice, gde balansira tako što malo igra po pravilima EU, a onda ih malo krši i priđe Putinu. Kad je potrebno da pritisak Evrope na njegov režim popusti. Nije škodilo ni to što je patrijarh Kiril rekao da je sve što dolazi sa Zapada demonsko, s čime se Porfirije saglasio.

Treća je Porfirijeva poruka upravo laskanje Putinu i njegovo odobrovoljavanje pred dolazak predsednika Srbije, kojim se ujedno šalje i “umirujuća” poruka Vučićevom proruskom biračkom telu.

Podilaženje Putinu i Vučićevim biračima

Ono što je patrijarh srpski izgovorio vrlo je neprijatno i za slušati i za čitati.

Krenimo od ove rečenice:

“Pre dve nedelje bio sam u Jerusalimu i razgovarao sa patrijarhom jerusalimskim, mnogo smo razgovarali. Nije znao da ću biti u Moskvi. I kada smo govorili o pravoslavlju globalno, rekao mi je: mi pravoslavni imamo jedan adut. Pitao sam: koji? Vladimir Putin, rekao mi je. Te reči govore sve”, rekao je Porfirije.

Zatim je usledio red zahvalnosti za Putinovu podršku i stavove u vezi Kosova i Metohije i Republike Srpske. Proturio je tu Porfirije i Crnu Goru, jer je tamo kako je rekao “naš narod, naša crkva”.

A onda je, ničim izazvan, pomenuo novo geopolitičko razgraničenje.

“Naš stav, što se tiče Kosova, Republike Srpske i Crne Gore, mislim i osećam da zavisi i od stava Ruske Federacije na globalnom nivou. Moja želja i želja većine u našoj crkvi je da u perspektivi, ako bude novog geopolitičkog razgraničenja, budemo blizu u tom ruskom okruženju”, rekao je Porfirije, na šta je mitropolit Irinej dodao:

“U ruskom svetu”.

Idealan šlagvort za Porfirija, da poentira i pomene “obojenu revoluciju”.

“O pravoslavlju smo razgovarali sa Njegovom Svetosti patrijarhom, to je onako, pojednostavljeno. I kod nas ovih dana imamo revoluciju. Kako se zove”, pitao je Porfirije, a Irinej uigrano odgovorio:
“Obojena”.

“Obojena revolucija, vi to znate”, nastavio je dalje srpski patrijarh i zaključio:

“Nadam se da ćemo to iskušenje pobediti, kao što bi rekli. Jer znamo i osećamo da centri moći žele da sa Zapada razvijaju identitet srpskog naroda i kulturu”.

“Talac ili član kartela?”

Komentarišući sve ono što je patrijarh Porfirije rekao na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Vukašin Milićević, teolog i direktor fondacije Demokratske stranke - Ljuba Davidović, za Novu kaže:

“Do sada nije bilo baš sasvim jasno da li je patrijarh Porfirije talac ili član kartela koji je uzurpirao srpski javni prostor, ekonomske resurse i kulturu, ali mislim da od njegovog kremaljskog nastupa ne postoji više nikakav prostor za sumnju. Ne postoje veći neprijatelji srpskih nacionalnih interesa od srpskih nacionalista ili, kako je neko to umesno precizirao nedavno, “kleptonacionalista”. Ono što smo juče videli je jedna provincijalna manifestacija autokolonijalizma koja je sa tačke gledišta srpske nacionalne časti, koju su nam studenti povratili, uvredljiva i ponižavajuća”, kaže Milićević i dodaje:

“Podsetimo se: moderne evropske nacije nastale su iz stremljena da se suprotstavi autoritarnosti, a ono što od početka studentske pobune vidimo u tom smislu se s pravom može nazvati rekonstituisanjem srpske nacije”.

Kako dalje navodi, na tom sastanku se moglo videti i da Porfirije nije pravi patrijarh SPC.

“ Treba reći još i ovo, naime, da smo se juče iz prve ruke mogli uveriti u još nešto što smo podozrevali, a što je sada dokumentovano: istinski patrijarh Srpske pravoslavne crkve je Irinej Bulović, a Porfirije Perić je njegov ne baš uspeli avatar koji pristaje na svaki zahtev i na svako poniženje, na svaku “korekciju” koja dolazi od strane njegovog duhovnog oca, kao juče, kada je trebalo eksplicitno reći “Ruski svet” i “obojena revolucija”. No, da se razumemo, to nije nikakvo opravdanje”, zaključuje Milićević.