Aleksandar Vučić i Vladimir Putin Foto: EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

Srbija bi uskoro mogla da se pridruži državama koje su uvele sankcije Rusiji i na taj način prekine sa praksom “sedenja na dve stolice”. I dok su sve oči uperene u jednog čoveka, koji bi trebalo da prelomi kojim će putem naša zemlja da se kreće, pravnici upozoravaju da bi konačnu odluku trebale da donesu jedine dve institucije koje za to imaju stvarnu nadležnost - Vlada i Skupština Srbije.

Ako Srbija prihvati da uskladi svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom, pitanje procedura biće ključno, odnosno ko ima pravni legitimitet za takvu odluku.

Advokat Rodoljub Šabić kaže da, iako u tehničkom mandatu, aktuelna vlada može da uvede sankcije.

Medju nama Rodoljub Sabic
Rodoljub Šabić Foto:Ivan Dinić/Nova S

“Danas imamo vladu koja je u tehničkom mandatu. Njoj je mandat istekao, a prema Ustavu, takva vlada može da obavlja samo tekuće poslove – one za koje izričito ovlašećena zakonom. S druge strane, prema Zakonu u vladi, ti poslovi podrazumevaju da takva vlada ne može predlagati Skupštini nikakve zakone ili druge mere i predviđa dva izuzetka od toga: Vlada to može samo ako je to bilo neophodno, s obzirom na ranije utvrđen rok, odnosno da je nekim dokumentom utvrđen rok u kome nešto mora biti predloženo. To bi vlada mogla predložiti Skupštini, kada bi parlament uopšte i postojao. Međutim, ova situacija sa sankcijama nije takva”, poručuje Šabić.

Druga opcija: Postoji li šansa da Skupština pita za sankcije

Sagovornik našeg portala ističe da se drugi izuzetak javlja kad Vlada predlaže neke mere Skupštini u situaciji kad to nalažu hitni interesi države, odbrane ili posledice nekih katastrofa.

“Jasno je da je potpuno sužena mogućnost da se Skupštini predloži bilo šta. Prema tome, ako se govori nekom relevantnom brzom reagovanju na te zahteve da sankcije budu uvede, onda bi to morala da uradi ova vlada. Naravno, tu se sad otvara pitanje da li uvođenje sankcija predstavlja tekuće poslove, ali i to je stvar tumačenja. Vlada može da obrazloži to kao državni interes i slično”, podvlači on.

Pročitajte još...

Treća opcija: Referendum

Advokat Šabić ističe da je i referendum takođe način na koji Srbija može da bira da li će uvesti sankcije.

“Mislim da je ta solucija malo verovatna, a i to bi bilo krajnje nekorektno, imajući u vidu da je ovde godinama vođena politika kojom se stvarala pogrešna predstava o EU i njenoj pomoći Srbiji, dok se maksimalno ulepšavala uloga druge strane”, tvrdi Šabić.

Voditi politiku koja godinama stvara pogrešnu predstavu o našim odnosima sa EU i minimizovati svu pomoć s te strane, a da s druge strane maksimalno uvećavate ulogu Rusije,

Najrealnija opcija: Odluku će doneti onaj koji za to nema nadležnost

Šabić napominje da je potpuno jasno da će prave, suštinske odluke o sankcijama donositi onaj ko za to nema ustavna ovlašćena – predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

“Kod nas u mnogo manje bitnim stvarima odlučuje predsednik”, ističe on.

Obraćanje Aleksandra Vučića povodom Ukrajine Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Bivši poverenik za informacije od javnog značaja da događaji iza nas, razgovori sa predstavnicima Nemačke i SAD, ukazuju da vlast ide u pravcu uvođenja sankcija.

“Ali to još uvek nije izvesno. Predsednik o svemu odlučuje i on često traži neku šansu u odlaganju da se donese odluka. S druge strane, moguće je da će teret jedne neprijatne odluke pokušati da prebaci na druge. Naša aktuelna vlast je do sada ignorisala bilo kakav drugi stav, osim sopstvenog, a sad odjednom imamo nagoveštaj da će biti konsultovane sve političke stranke, uključujući opoziciju. To je za naše prilike prilično neobično i ukazuje da postoji namera da se podeli odgovornost”, zaključuje Šabić.

BONUS VIDEO: Čupić o Vučićevom obraćanju naciji

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare