1
Nakon diplomatske ofanzive Zapada i učestalih razgovora šefa srpske države Aleksandra Vučića sa, pre svega, predstavnicima Nemačke i SAD, crveni alarm je upaljen u Moskvi. Iz Rusije u poslednje vreme sve učestalije stižu upozoravajuće poruke predstavnicima vlasti u Srbiji i opomene šta bi moglo da se dogodi ukoliko bi naša zemlja odlučila da krene put Evrope.
Prva poruka iz Moskve bila je i veoma bolna za režim u Beogradu. Praveći alibi za napad na Ukrajinu, predsednik Rusije, Vladimir Putin je rekao, tokom razgovora sa generalnim sekretarom UN, Antonijom Guterešom, da su samoproglašene Donjecka i Luganska Narodna Republika (DNR i LNR) postale nezavisne po analogiji sa odlukom Međunarodnog suda pravde o situaciji na Kosovu, koju su, kako je naveo , svi podržali.
“Lično sam pročitao sva dokumenta Međunarodnog suda pravde o situaciji na Kosovu. Dobro se sećam odluke Međunarodnog suda, koja kaže da u ostvarivanju prava na samoopredeljenje određena teritorija bilo koje države nije u obavezi da traži dozvolu centralnim vlastima zemlje da proglasi suverenitet. To je rečeno za Kosovo, a ovo je odluka Međunarodnog suda. I ovu odluku su svi podržali“, rekao je Putin, a prenele su RIA Novosti.
Neočekivana poruka iz Moskve izazvala je ogromno razočarenje u Beogradu, koji je razloge za neuvođenje sankcija Rusiji obrazlagao uglavnom time da je upravo Putin “najveći zaštitinik Kosova kao srpske teritorije” u međunarodnim institucijama.
Citirajući odluku Međunarodnog suda pravde i Putinovu izjavu, Vučić je rekao da je Putin, braneći svoje političko pravne poteze povukao argument koji nije lak. On je dodao da je ruski predsednik svojim nastupom doprineo većim pritiscima na Srbijnu.
Pročitajte još...
„I bez obriza što na Zapadu, ili bismo i mi rekli da to nije isto, Putin će reći – imali smo referedum na Krimu, sporvešćemo i u drugim oblastima… I sada, pošto na Zapadu znaju, koliko god govorili da su sprečavali genocid ili humaniterno katastrofu, to isto i Putin može da radi u Ukrajini“, rekao je Vučić i dodao da će „ceo Zapad, da bi uskratio taj argument Putinu, tražiti od Srbije da brzo ide ka priznanju nezavnosti Kosova“.
“To će raditi da bi mogli Putinu da kažu da to nije isti slučaj“, rekao je šef srpske države.
Da li zbog Vučićeve reakcije na njegovu izjavu ili nečeg drugog, Putin i dalje nije siguran da li će podići slušalicu kad ga predsednik Srbije pozove da razgovaraju o novom gasnom aranžmanu.
Danima je Vučić najavljivao da će razgovarati sa svojim ruskim kolegom oko isporuke energenata našoj zemlji, a ti pregovori su trebali, prema njegovom planu, da se održe telefonski.
Međutim, u međuvremenu je usledio hladan tuš iz Moskve – Putinov portparol, Dimitrij Peskov, rekao je da razgovor sa šefom srpske države uopšte nije u planu.
„Zasad nema planiranih razgovora u rasporedu u narednim danima, ali to ne znači da takav razgovor ne može biti organizovan veoma brzo. Znate da su kontakti sa Beogradom naš prioritet, oni su naš saveznik i prijateljska zemlja, pa će razgovor biti održan ako bude potrebe“, rekao je Peskov.
Svojom izjavom da nije planiran razgovor Putina i Vučića Peskov je uneo pravu pometnju, pa je tako predsednik Srbije, nakon nekoliko najava da će sigurno razgovarati sa kolegom iz Rusije, promenio pristup rekavši da “misli da hoće”.
“Videćemo da li ću se videti sa Putinom. Sačekamo koji dan. Možda čovek neće da razgovara sa mnom, videćemo”, rekao je Vučić.
Odluka Putina da razmisli da li će da podigne slušalicu u trenutku kad Vučić pozove možda ne bi bila toliko dramatična da uskoro ne ističe pomenuti ugovor o gasnom aranžmanu između Rusije i Srbije. Nakon poruke da razgovor nije u na agendi glavnokomandujećeg u Kremlju, otvoreno je i pitanje da li će Srbija ponovo moći da računa na “prijateljsku cenu gasa”.
Uz dva ključna razloga zbog kojih Srbija ne uvodi sankcije Rusiji, Kosovo i energetska zavisnost, treći koji se često spominje je istorija, odnosno istorijske veze dva naroda.
Međutim i na tom polju je došlo do sporenja sa ruskim predstavnicima.
Nakon što je premijerka Ana Brnabić izjavila je da se Srbija u političkom smislu „jasno odredila“ prema sukobu u Ukrajini, u skladu s principima međunarodnog prava, dodajući da je Srbija zauzela „najhrabriji pristup i najprincipijelniji stav“ po pitanju rata u Ukrajini, kao i da Rusija danas radi ono što su neke druge zemlje uradile Srbiji 1999. i 2008. godine, oglasila se portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova.
„Takve ocene su neumesne i čini mi se da je time sve rečeno“, kazala je Zaharova, a preneo Sputnjik.
Nešto ranije Zaharova je objasnila kako ona doživljava istorijsko prijateljstvo Rusije i Srbije.
“Rusija računa na doslednu poziciju Srbije prema Rusiji u okviru međunarodnih organizacija. Beležimo izjave srpskih političara o pritiscima koji se na njih vrše. Beležimo i izjave srpske strane da im je Rusija prijatelj. Možda imamo različite poglede na prijateljstvo. Mi svoje prijatelje u teškim trenucima uvek podržavamo”, navela je ona, a zatim naglasila da je “nemoguće razumeti da oni koji se proglašavaju prijateljima Rusije rade nešto protiv nje”.
Pročitajte još...
“Polazimo od toga da će se naši tradicionalni partneri u svom delovanju u okviru međunarodnih organizacija na raznim multilateralnim platformama dosledno držati stavova koji odražavaju njihove istinske nacionalne interese i istinski prijateljski odnos prema nama”, zaključila je Zaharova.
Do kraja nedelje, a možda i do kraja dana, trebalo bi da saznamo da li će Putin razgovarati sa Vučićem i kakav je epilog njihovih pregovora. Poruke iz Moskve ukazuju da ruski predsednik, iako se javi, neće biti kao ranije blagonaklon prema čoveku koji je u prošlosti priređivao u njegovu čast priređviao vojne parade i doček ispred Hrama Svetog Save.
BONUS VIDEO: Zašto je Putin „odjavio“ Vučića
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
