Putin pušta saveznika niz vodu: Iran naoružavao Rusiju u Ukrajini, a sada je ostao bez pomoći Moskve

Nedugo nakon što su američke i izraelske bombe počele da padaju na Teheran, Rusija je reagovala oštrom diplomatskom izjavom. Stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja napad je nazvao „neizazvanim činom oružane agresije protiv suverene i nezavisne države članice UN“.

Iako Moskva spada među najbliže saveznike Irana, ona za sada nije ponudila vojnu pomoć Teheranu, što je izazvalo razočaranje u iranskom rukovodstvu.

Partnerstvo zasnovano na interesima

Rusija i Iran već godinama sarađuju u više oblasti, pre svega u ekonomiji i bezbednosti. Jedan od najvažnijih zajedničkih projekata je međunarodni transportni koridor Sever–Jug, koji povezuje Rusiju sa Indijom preko Irana i Azerbejdžana.

Kako objašnjava stručnjak za Rusiju i Bliski istok Nikita Smagin, ovaj projekat je postao posebno važan za Moskvu nakon početka rata u Ukrajini i prekida mnogih tradicionalnih trgovinskih ruta.

„Sever–Jug transportni koridor je jedan od ključnih projekata, posebno nakon što je Rusija zbog invazije na Ukrajinu ostala bez mnogih tranzitnih puteva“, rekao je Smagin za Dojče vele.

Iran je bio važan i za ruske vojne operacije u Ukrajini. Teheran je Moskvi isporučivao takozvane „šahed“ dronove, koji su značajno promenili način vođenja rata.

Analitičar američkog Centra za pomorske analize Džulijan Voler kaže da su ti dronovi imali veliki uticaj na sukob.

„Iran je bio veoma koristan za ruske ratne napore, čak iako je Rusija u međuvremenu razvila sopstvenu proizvodnju i unapredila dizajn tih dronova“, objasnio je Voler.

Pored toga, navodi se da Rusija sa Iranom deli obaveštajne podatke i da je Teheranu slala rakete i municiju.

Ipak, Smagin naglašava da ovo partnerstvo nije zasnovano na ideologiji.

„Ruski političari zapravo ne vole Iran, ali ga vide kao pouzdanog strateškog partnera jer su obe zemlje pod međunarodnim sankcijama“, rekao je on.

Iran očekivao više od Moskve

Iako je saradnja intenzivna, analitičari smatraju da Rusija verovatno neće direktno intervenisati u sukobu sa SAD i Izraelom.

„Ove dve zemlje nisu formalni vojni saveznici“, rekao je Voler.

Neki stručnjaci smatraju da Rusija ne želi da ugrozi ni neformalni dogovor o izbegavanju sukoba sa Izraelom.

Ipak, prema rečima analitičara međunarodnih odnosa Mođtabe Hašemija, Teheran je očekivao mnogo konkretniju podršku.

„Iran je očekivao opipljivu političku i vojnu pomoć iz Moskve – širu vojno-tehničku saradnju, razmenu obaveštajnih podataka i jasnu poruku odvraćanja protivnika, a ne samo verbalnu podršku“, rekao je Hašemi.

On smatra da je iransko rukovodstvo pogrešno procenilo situaciju.

„Rusija i Kina imaju veće probleme o kojima moraju da brinu“, dodao je.

Skepticizam u samom Iranu

Neki analitičari tvrde da iranski lideri ipak nisu potpuno iznenađeni ruskim ponašanjem.

Predavač sa Univerziteta Džordž Vašington Mohamed Gaedi podseća da u Iranu već dugo postoji nepoverenje prema Moskvi.

„Skepticizam prema oslanjanju na Rusiju dugo postoji u Teheranu“, rekao je on.

Podsetio je i na reči bivšeg predsednika Mahmuda Ahmadinedžada koji je jednom izjavio:
„Rusija stralno izdaje iranski narod.“

Sličnu poruku poslao je i sadašnji predsednik Masud Pezeškijan nakon kratkog rata u junu 2025.

„Države koje smo smatrali prijateljima nisu nam pomogle tokom rata“, rekao je tada Pezeškijan.

Rat u Iranu ima i koristi za Moskvu

Iako Rusija ne interveniše, dugotrajan rat na Bliskom istoku mogao bi joj indirektno koristiti.

Direktor programa za Evropu i Rusiju u londonskom Četam Hausu Gregoar Rus smatra da bi sukob mogao da skrene pažnju sveta sa Ukrajine.

„Medijski prostor za Volodimira Zelenskog bio bi znatno manji jer bi fokus bio na Iranu i opasnosti od šireg sukoba“, rekao je Rus.

On dodaje da bi SAD teško mogle da održavaju dva velika geopolitička fronta istovremeno.

„Vašington ne može dugoročno da podržava dva velika konflikta istovremeno, a prioritet bi verovatno dobio Bliski istok“, kaže Rus.

Rat bi mogao da donese i ekonomske koristi Moskvi. Zbog zatvaranja Hormuškog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom i gasom, cene energenata su naglo porasle.

„Ako bi visoke cene nafte i gasa potrajale mesecima ili čak godinu dana, to bi bilo veoma povoljno za Rusiju kao velikog izvoznika energije“, rekao je Voler.

Pad iranskog režima bio bi loša vest za Moskvu

Ipak, eventualni pad iranskog režima bio bi ozbiljan geopolitički udarac za Rusiju.

Moskva već godinama pokušava da izgradi blok država koji bi predstavljao alternativu zapadnom poretku.

„Rusija je deo grupe zemalja – zajedno sa Iranom, Sirijom i Kinom – koje žele da zamene zapadni svetski poredak multipolarnim sistemom“, rekao je Rus.

On upozorava da bi slabljenje tog saveza značilo i gubitak ruskog uticaja.

„Ova grupa nikada se nije tako brzo smanjivala kao sada, što bi značilo veliki pad ruskog uticaja u evroazijskom prostoru“, dodao je.

Budućnost savezništva neizvesna

Analitičar Hašemi smatra da bi nedostatak ruske pomoći mogao ozbiljno da naruši odnose dve zemlje.

„Rusija i Kina su Iran često koristile kao geopolitički adut u pregovorima sa Zapadom“, rekao je on.

Prema njegovom mišljenju, ako režim u Teheranu oslabi, Moskva će pokušati da uspostavi odnose sa novim vlastima umesto da ulaže u savez koji propada.

Ipak, drugi stručnjaci veruju da će Iran i dalje nastojati da zadrži bliske veze sa Rusijom.

„Teheran verovatno neće rizikovati da izgubi ovo partnerstvo, posebno zato što Rusija ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN“, rekao je Gaedi.