Prošlo je skoro 30 godina, a Srbija se nije pomerila: Da li nam se zbog Vučića sprema nova "Gonzalesova komisija" za istragu krađe izbora kao u vreme Miloševića

On je u Srbiju došao kao specijalni predstavnik OEBS-a usred krize izazvane višemesečnim demonstracijama opozicije, zbog manipulacija vladajuće partije na lokalnim izborima 1996. godine. Gonzales je saopštio krajem decembra 1996. da je Komisija OEBS-a utvrdila da je koalicija Zajedno pobedila na lokalnim izborima u 13 gradova u Srbiji i devet beogradskih opština, što je vladajuća SPS priznala izglasavši specijalni zakon „leks specijalis“ u februaru 1997. godine.Da li je to jedino rešenje za aktuelnu postizbornu krizu u Srbiji?

Sve realnija mogućnost

Advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže za novine “Nova” da ta opcija postaje realnija u onoj meri u kojoj se povećava nezadovoljstvo građana.

“Činjenica je da je kompletan izborni proces, najblaže rečeno, pod senkom teških sumnji, zapravo i očiglednog mnoštva krivičnih dela. Na to ukazuju i izveštaji međunarodnih posmatrača, čak je i Vladimir Bilčik koji je u početku video samo manje probleme promenio stav. Ali iako su izbori potpuno kompromitovani nije realno očekivati, pogotovo imajući u vidu i izjave predstavnika vlasti i nadležnosti i odnose snaga u RIK i GIK Beograda, da komisije na valjan način reše taj problem. Hipotetički, rešenje bi se moglo tražiti zahtevom za ocenu izbornog postupka pred Ustavnim sudom koji je jedini sud Zakonom ovlašćen da poništi ceo izborni postupak. Ali i to je imajući u vidu pomenute okolnosti nerealno”, kaže Šabić i dalje navodi:“Zato se sve čeśće pominje i sve je realnija mogućnost ponavljanja neke opcije u kojoj bi ključnu ulogu imala međunarodna zajednica, kao pre četvrt veka u situaciji kada je posle dugih demonstracija građana i intervencije međunarodne zajednice, lex specialisom anulirana izborna krađa koju je sproveo Miloševićev režim. U meri u kojoj nezadovoljstvo građana bude raslo i bude praćeno protestima ta opcija dobija na realnosti”, navodi Šabić.Sličnog mišljenja je i bivši diplomata Ivan Vujačić.

I Milošević je odbijao posredovanje

On smatra da će međunarodna zajednica morati da bude deo razrešenja problema vezanih za izborne malverzacije u Srbiji.

“Prema dosadašnjim izjavama evropskih i američkih zvaničnika, može se zaključiti da Sjedinjene Američke Države i Evropska unija neće odustati od zahteva da se utvrde sve činjenice vezane za izborne nepravilnosti koje su se dogodile u nedelju 17. decembra. Očekujem da će SAD i EU biti involvirani u istrazi koja bi trebalo da započne odmah posle božićnih i novogodišnjih praznika“, kazao je Vujačić.Na pitanje da li će predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatiti međunarodnu istragu, Vujačić je rekao da se to u ovom trenutku ne zna.“I (Slobodan) Milošević je, nakon izborne krađe 1996. godine, u početku odbijao međunarodno posredovanje, a onda je prihvatio dolazak Felipea Gonzalesa. Ako Vučić odbije međunarodno posredovanje u utvrđivanju izbornih nepravilnosti, to će biti jasan znak da je ova vlast definitivno odustala od Evropske unije“, zaključio je Vujačić.

Pismo opozicije EU

Izborna lista „Srbija protiv nasilja“ juče je zatražila od evropskih institucija da ne priznaju rezultate parlamentarnih, pokrajinskih, a posebno lokalnih izbora u Srbiji, dok se ne završi potpuna međunarodna istraga o izbornim nepravilnostima.U pismu koje su poslali EU se navodi da „Srbija protiv nasilja“ ne prihvata i neće prihvatiti rezultate izbora održanih 17. decembra.

Od predstavnika evropskih demokratija traži se da pokrenu „punu međunarodnu istragu o izbornim nepravilnostima, pod pokroviteljstvom OEBS-a, Saveta Evrope i Evropske komisije, s posebnim akcentom na izbore za Skupštinu grada Beograda“.Rok za podnošenje nezavisnog izveštaja trebalo bi da bude 15. februar, navodi SPN.Iako smatra da je jaka i snažna međunarodna posmatračka misija koja bi nadzirala izbore u Srbiji u dosta velikom opsegu moguće rešenje, šef posmatračke misije EP na izborima u Srbiji Klemen Grošelj smatra da ne postoje uslovi za to.

“Biću sasvim otvoren, jer takva misija bi bila moguća jedino ako bismo imali neki jak politički dogovor u Srbiji, između opozicije i vladajućih stranaka. A mislim da u ovom trenutku takve političke volje u Srbiji nema”, rekao je Grošelj za Novu.BONUS VIDEO: Vladimir Bilčik promenio mišljenje u izborima u Srbiji