11
Kao što su toksični mediji devedesetih proizvodili sopstvene birače, tako i u današnje vreme vrtoglavice, poluistina i neistina, proizvodi novoizgubljene. Oni koji su od kraja devedesetih kupovali diplome, danas su na čelu nekih institucija i omogućavaju pustošenje opšteg dobra, zarad ličnog bogaćenja. Ono što je osamdesetih bilo sramota, devedesetih je bilo poželjno, a danas patriotski. Nasilje je danas kreativna praktična politika“, kazao je danas u Narodnom pozorištu u Beogradu Božidar Prelević, na dodeli godišnjih priznanja „Vitez poziva“.
Princip dodele nagrade Vitez poziva je jasan i beskompromisan: žiri i laureati moraju biti blistavo čisti, naveo je jedan od najcenjenijih intelektualaca Srbije, sudija i advokat.
Citirao je reči mađarskog esejiste i pisca Bele Hamvaša: „Poziv je životni cilj, sudbina, unutrašnja prinuda. To je ono na šta je čovek kao na kocku stavio svoj celokupni život. Poziv je igra i strast. Oblik života u kome je čovek rođen. To nije ni radno mesto mesto ni pozicija ni novac, već mnogo više od toga“.
Prelević koji je jedan od utemeljivača prestižnog priznanja nevladine organizacije Liga eksperata (LEX), kao i član žirija, podsetio je nedavno preminulog profesora Ratka Božovića, još jednog od utemeljitelja principa ove nagrade, pozivajući na minut ćutanja, prenosi KoSSev.
„Profesor koji je izveo 60 generacija studenata na fakultetu. Profesor Orlović ga naziva profesorom sa raskošnom čovečnošću, koji je generacijama studenata bio moralni uzor i svetionik. Plemeniti mislilac duha vedrine. Profesor koji je javno iznetim stavovima uticao na javno mnjenje i način razmišljanja. U vremenima besmislenih ratova, kada su pojedini novinari umakali pero u krv i svojim tekstovima uvlačili mržnju u svaku kuću, on se hrabro borio protiv diskriminacije, mržnje i nacionalizma. Ti jasno izrečeni stavovi, suprotni državnim politikama, ali ne i interesima građana, su ga konfrontirali sa vlastima, ali ne i menjali, u njegovoj beskompromisnosti“.
Detektuje Prelević „izgubljenost“ današnjeg društva Srbije u vremenu i prostoru, i to kao posledicu konzumacije „halucenogenih medija“.
„Mi smo istovremeno i izgubljeni i moćni i skamenjeni. Verujemo da smo bolji od ostalih, žaleći istovremeno što nas rođena deca napuštaju, a Evropska unija ne šalje veću pomoć. Srbija je već suviše dugo puna ozarenih bića, koja su uspela da iznevere i život i potomke, a zatim shvatili svu težinu svojih pogrešnih izbora“, opisuje današnju Srbiju.
Priznaje da je teško razumeti svakog konzumenta „TV fantazije“, koji posle „30 godina iluzija o uspehu“, shvati da se ispred njegove zemlje nalaze skoro sve zemlje Evrope.
„Težak je odgovor na pitanje kako smo i čijom zaslugom došli na začelje Evrope, sve glasajući za progresiju i napredak. Opasna je to iluzija, kao kada kupovinom diplome, mislite da ste postali lekar ili profesor. Opasna je to zemlja koja je sastavljena od takvih stručnjaka“.
„Rugamo se stvarnim istinama, da znamo ono što ne znamo, da se desilo ono što nikad nije bilo, da se neće desiti ono što je neumitno. Ruganje obrazovanju, pravdi, poštenju, istini i profesiji, uvek ima izraženi miris bezumlja“, navodi dalje Prelević.
Objasnio je da su upravo brzina kojom se javni prostor i mediji u Srbiji banalizuju sa dezinformacijama i diskriminacijama „modus operandi zvanične politike“.
„Neophodno je dovesti građane u stanje konzumirane vrtoglavice i naučene bespomoćnosti. Cilj je da građani vide i čuju u ogromnim količinama sve što ili nije tačno ili je nebitno, ali svakako ne ono što je stvarnost. Oni će saznati da su najmoćniji žrtve, kojima treba sažaljenje i pomoć“, kaže.
Na drugoj strani građani u takvoj zemlji neće saznati pravi uvid u stanje i kapacitet institucija, kao ni izvesnost sopstvene budućnosti i budućnost njihove dece.
Svesno napravljena vrtoglavica ima za cilj da konzumenta iluzija izmesti iz stvarnosti i iz realnog vremena, oni žive paralelno sa vremenom, nesvesni njegovog protoka
Upravo je današnji događaj „pomeranje pogleda“ od takve „isfabrikovane vrtoglavice“, smatra Prelević, ka:
„Osobama kojima se, kao društvo, moramo ponositi. Svi oni znaju i upozoravaju da će nacionalni duhovni izleti sa mirisom bezumlja, imati svoja surova buđenja. Danas promovišemo u viteze one koji nisu ćutali i pristajali, već su se borili za profesiju ali i etiku i moral“.
Dobitnici priznanje „Vitez poziva“, su novinari Vesna Mališić, Tatjana Lazarević, Petar Peca Popović, naučnik Aleksandar Kavčić, majoru MUP-a Katarina Petrović i profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić.
Na medalji Viteza poziva nalazi se Aleksandrijski svetionik. „Svi dosadašnji vitezovi poziva i ovogodišnji laureati osvetljavaju, usmeravaju, bude i ne pristaju“, zaključio je Prelević.
Žiri je radio u sastavu prof. dr Vida Ognjenović, prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić, prof. dr Žarko Trebješanin, Božo Prelević i predsednik žirija prof. dr Zoran Radovanović.
BONUS VIDEO: Tatjana Lazarević, Katarina Petrović, Ognjen Radonjić, Božo Prelević: Šta je viteštvo danas?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
