1
Razgovori između Stranke slobode i pravde, Demokratske i Narodne stranke oko zajedničkog izlaska na izbore doživeli su paralizu. Tako makar kaže članica Skupštine slobodne Srbije Biljana Stojković. Ovaj zastoj u pregovorima izazvale su dve stavke - kvote, odnosno raspodela potencijalnih mandata po strankama nakon izbora i kandidovanje generala Zdravka Ponoša za zajedničkog predsedničkog kandidata.
Da li je u pitanju “paraliza” ili nešto drugo znaju učesnici pregovora, među njima i predstavnici Skupštine slobodne Srbije, prema čijem mišljenju se sklapanje konačnog dogovora stalno odlaže, a vremena nema. Zato su pomenutim strankama poslali svoj predlog saradnje.
U tom predlogu raspoređene su kvote za grad Beograd, ali i za parlamentarne izbore.
“To je bilo, čini nam se nužno, zato što se to ujedinjavanje i taj razgovor našao u nekakvoj vrsti paralize i znamo da brojevi mesta, kvote kako se to kaže, jesu izazvale probleme i da se već duže vreme kasni sa tim dogovorima. Dakle, ovo je bio naš pokušaj da mi na osnovu dubokih analiza predložimo kako bi to moglo da izgleda. Ovo je draft, ovo nije konačni dokument, ali hteli smo da damo dodatnu injekciju kako bi se ponovo krenulo“, rekla je članica Skupštine slobodne Srbije Biljana Stojković za Nova S.
Šta je predlog SSS opoziciji
Kad je reč o beogradskim izborima, njihov predlog je da kandidat za gradonačelnika i nosilac liste bude nestranačka ličnost koju predlaže SSS, da predsednici stranaka ne mogu biti na listi za odbornike, a da na prvih 28 osvojenih mesta, podela mandata ide ovako: SSS (7), SSP (11), DS (5), NS (5).
Što se republičkih izbora tiče, predlog je da se prvih 50 osvojenih mandata raspodeli na sledeći način: SSP (20), DS(6), NS (6) i SSS (6). Po pitanju predsedničkih izbora, Skupština slobodne Srbije predlaže da sve četiri strane predlože po dva nestranačka ili stranačka kandidata. Od ukupno osam kandidata izabraće se četiri, za koja će se zatim uraditi istraživanja, a onda će se na osnovu toga glasati za najboljeg kandidata za predsedničke izbore.
Da su kvote problem, poznato je već izvesno vreme.
Kako je list Nova već pisao, u pregovorima SSP, DS i NS došlo je do prvih zastoja upravo onda kad se postavilo pitanje raspodele potencijalnih mandata.
Iako se na stolu najpre našla ponuda da se kvote podele na ravne časti – svakoj stranci po 30 odsto, Stranka slobode i pravde se tome usprotivila, jer i po starim, ali i najnovijim istraživanjima Demostata ima gotovo sedam puta veći rejting od druge dve stranke. S tim u vezi tražili su da broj njihovih mandata bude veći.
Na kvote i dalje nije stavljena tačka, iako je prema našim saznanjima na poslednjem sastanku načelno sklopljen dogovor da SSP, DS, Narodna stranka i nestranačke ličnosti dobiju podjednak broj mandata, po 10. Pokretu slobodnih građana bi u tom slučaju trebalo da pripadne pet mesta, a na SSP-ovom delu liste mesto će dobiti i kandidati iz sindikata “Sloga” i Pokreta za preokret.
Drugi problem u konačnom dogovoru napravilo je spominjanje generala Zdravka Ponoša, inače potpredsednika Narodne stranke, kao jednog od mogućih imena za zajedničkog predsedničkog kandidata.
Svi predstavnici opozicije iz ovog bloka imali su samo reči hvale za Ponoša, ali su se i ogradili od toga da je po pitanju njegove kandidature sklopljen ikakav dogovor.
Najveći šok doživele su, ipak, njegove stranačke kolege.
Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je da je pominjanje Zdravka Ponoša kao potencijalnog zajedničkog predsedničkog kandidata opozicije iznenadilo sve u stranci.
“To je bila jedna vrsta iznenađenja za sve nas u Narodnoj stranci. Mi o tome nismo razgovarali niti postavljamo naše uslove na bilo kakav ultimativan način. Narodna stranka želi da se postigne sporazum svih i tu nemamo ni ultimatume ni kvote niti baratamo sa imenama… Narodna stranka ima puno kvalitetnih ljudi i general Ponoš je svakako jedan od najkvalitetnijih“, rekao je Jeremić.
Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović za list Nova kaže da je normalno da ovakvi pregovori budu dugi i teški, te da je sa njegove strane upitna uloga Skupštine slobodne Srbije i njihova odluka da sa ovakvim informacijama izađu u javnost.
“Mi možemo da nagađamo da je problem u kvotama , a iskustvo nas uči da kad god stranke sednu za sto to bude ključni problem. To su pregovori političkih subjekata, da imaju iste stavove oni bi bili u istoj stranci, ali pošto nisu normalno je da ti razgovori budu dugi, teški i naporni. Ja više imam problem sa tim što se to sve nije završilo u tajnosti i zašto se dozvolilo da sve te stvari izađu u javnost. A pogotovu mi nije jasna uloga posrednika koju je na sebe preuzela Skupština slobodne Srbije. Uopšte mi nije jasno, ako uopšte učestvuju u tim pregovorima, zašto izlaze u javnost sa ovakvim informacijama. To pokazuje ozbiljnu dozu neozbiljnosti SSS i ja uopšte ne razumem u kom su oni tamo svojstvu”.
Popović kao besmislicu ocenjuje i predlog SSS da lideri stranaka ne budu na listama za odbornike, niti za poslanike.
“Činjenica je da treba osvežiti opozicione liste, jer ozbiljni ljudi beže iz politike. Ali da tražite od lidera da ne budu na listama, to je besmislica. Ako su tako loši zašto onda SSS ne napravi svoju listu i kandiduje se sama na izborima? Zašto onda tražite podršku od ljudi za koje mislite da nisu dovoljno dobri? To stvara dodatnu konfuziju i oduzima vreme. Ovo je primer ozbiljnog nerazumevanja kako se posluje u politici”.
BONUS VIDEO: Demostat istraživanje javnog mnjenja
Pratite nas i na društvenim mrežama:
