0
Medijska kampanja protiv predsedničkog kandidata opozicione koalicije Ujedinjena Srbija, Zdravka Ponoša, intezivirana je od momenta kad je postalo jasno da će upravo on biti taj koji će izaći na crtu aktuelnom šefu države Aleksandru Vučiću. Pored uobičajenih optužbi da je "NATO general" i da je "topio tenkove", prorežimska glasila su mu zamerila i posedovanje hrvatskog pasoša, iako isti poseduje veliki broj građana Srbije koji su rođeni u Hrvatskoj, kao i oni koji su zbog rata tokom devedesetih godina bili prinuđeni da napuste svoje domove.
U intervju za Nova.rs, Ponoš je odgovorio i na pitanje gde je bio tokom ratnog sukoba sa NATO, 1999. godine, u periodu kad je bivši ministar informisanja Aleksandar Vučić dobio na poklon državni stan i da li ga pogađaju navodi medija naklonjenih režimu.
„Ne boli me ništa, nisam osetljiv na laži koje dolaze od strane nekoga koga ne poštujem. Upravo takav odnos imam prema tim medijima. Ja nemam čega da se sramim, jer sam uvek bio tamo gde bi trebalo da budem, u skladu sa svojom profesijom i svojim uverenjima. Neki ljudi su imali neke druge profesije i neka druga uverenja, njihova stvar. Svako nosi svoj krst“, rekao je on.
Pročitajte još...
Ponoš je rekao i da je posedovanje hrvatskog pasoša sporno onima koji su gurali narod u ratove, prebrojavali krvna zrnca i proterivali iz Srbije one koji nisu Srbi.
„Ja sam Srbin iz Krajine, rođen sam u Kninu. Proveo sam detinjstvo i odrastao sam u selu Golubić pored Knina. U tom selu je pravoslavna crkva, Svetog Stevana, sagrađena 1462. godine. Pored te crkve su sahranjeni moji roditelji, dedovi, pradedovi. Dakle, mi tamo nismo od juče. Sad nas je, nažalost, malo i tamo više nemam nikoga od bliske rodbine ko je živ. To je selo u kojem je Dositej Obradović nekad podučavao decu, selo u kojem kojem smo i mi, kao đaci, najpre učili ćirilicu. To je selo čiji nekadašnji meštani imaju državljanstvo Republike Hrvatske. Za sve nas, nekoliko stotina hiljada koji smo rođeni u Hrvatskoj, hrvatsko državljanstvo nije nešto što smo mi trebali da tražimo, već nešto šta jednostavno imamo po svom rođenju. Takvo državljanstvo je imao i patrijarh Pavle i svi Srbi rođeni na teritoriji današnje Hrvatske koji sada su živeli I žive u Srbiji, od kojih su mnogi ostavili trag vredan poštovanja u kulturi, u nauci, u razvoju Srbije . Ako je to nekome sporno, pogotovo ovim ljudima koji su gurali narod u ratove, prebrojavali krvna zrnca, proterivali iz Srbije one koji nisu Srbi, bez obzira što su bili građani i državljani Srbije, onda je to tužno i nečasno“, opisao je on.
Podsetimo, aktuelni šef države Aleksandar Vučić je neposredno pred početak bombardovanja, krajem 1998. godine dobio rešenje o dodeli stana. Prema pisanju nedeljnika „Vreme“ iz januara 2004. i taj stan u Novom Beogradu od 117,48 kvadrata je kasnije otkupljen. Sam Vučić je, gostujući na B92, septembra 2004. rekao da je od države dobio 61 kvadrat, a da je ostatak otkupio sa ocem.
Draža Petrović: Vučić me zvao da prijavi da je Toma dobio veći stan
Svojvremeno u intervjuu za Nova.rs, urednik dnevnog lista “Danas”, Dragoljub Draža Petrović, rekao je da je jednom prilikom Vučić pokušao da ga kontaktira baš zbog toga što je pisao o pomenutim stanovima koje su on i Nikolić dobili od države.
“Jednom sam napisao kako su on i Toma Nikolić dobili uoči bombardovanja ’99. godine dva četvorosobna stana. Vučić je zvao tadašnjeg glavnog urednika “Kurira” i tražio moj broj, a kad sam to saznao ja sam ga pozvao da bi mi on rekao: “Gospodine Petroviću, ja sam dobio trosoban stan, a Toma je dobio četvorosoban”. Znači, njega je zabolela ta jedna soba više u tekstu. Tu se video njegov odnos prema pisanju o sebi, jer on se nije bunio zbog suštine tog čina – da je uoči bombardovanja od Vlade Srbije dobio stan, nego mu je bitno što je on dobio jednu sobu manje i misli da je zbog toga u čitavoj priči neviniji”, objasnio je Petrović.
BONUS VIDEO Ponoš o predsedničkoj kandidaturi
Pratite nas i na društvenim mrežama:
