INTERVJU Ponoš: Ne bih bio kandidat bez podrške Jeremića, pobedićemo Vučića

Šta kaže Zdravko Ponoš, bilo je jedno od glavnih pitanja javnosti prethodnih nedelja, dok se u ovom delu opozicije lomila odluka da li će general u bitku za predsednika.U intervjuu za portal Nova.rs Ponoš odgovara na sva ona pitanja koja su se dosad nagomilala.Praktično tri meseca traje priča o vašoj eventualnoj kandidaturi, koja se na kraju ostvarila. Zašto je to bilo toliko komplikovano?Stranke i pokreti imaju specifične mahnizme odlučivanja, nisu ni na isti način strukturirane, nemaju iste organe, naravno, imaju i različite programe. Bilo je važno da se postigne to jedinstvo, a ja u njihove razgovore nisam ulazio. Moj jedini uslov je bio da oni postignu jedinstvo i uključio sam se onog momenta kad su oni rekli da su se dogovorili. Istina, potrošeno je određeno vreme, ali je važno da je sve uspešno završeno. Bilo bi dobro da je trajalo kraće, ali se na kraju meri samo uspeh.Jeste li od prvog momenta kad se pojavila mogućnost da budete kandidat opozicije za predsednika verovali da ćete to zaista i biti?Ja se nisam kandidovao uopšte. Moje ime se pominjalo proletos. Neki novinari, pojedinci i neki ugledni članovi iz moje stranke su to pominjali, ali to nije meni bilo u fokusu, niti sam na taj način na to gledao. Ako pominjete period od pre dva meseca - nisam ja tada otišao iz nečega što se zvala moja kandidatura, jer se unutar opozicije o tome nije razgovaralo na taj način.  Sklonio sam se iz političkog života, a to je posle aktuelizovano i ja sam se vratio pošto je formirano ono što se može nazvati jedinstveno opozicionom kolonom. Nisam menjao stavove i raspoloženje vezano za ovu temu.

Neka istraživanja kažu da dobar deo građana uopšte ne zna ko ste vi. Da li mislite da ćete imati dovoljno vremena da im se predstavite?Verujem da je tako. Možda sam bio u izvesnom fokusu javnosti dok sam bio načelnik Generalštaba. Posao u Ministarstvu spoljnih poslova nije bio toliko izložen javnosti i medijskim nastupima i sve ove godine posle toga nisam bio među najvidljivijim ljudima u srpskoj politici. Vrlo verovatno da me mnogi ljudi u Srbiji ne poznaju i nadam se da će imati priliku za to u ova dva meseca. U svakom slučaju, ja ću dati svoj maksimu, proputovaću Srbiju uzduž i popreko. Nadam se da će i ovi otvoreni mediji, kao što je vaš, pomoći da me ljudi upoznaju bolje. Ja Srbiju poznajem dobro.A kako mislite da to učinite, s obzirom da nemate prolaznost u medijima sa nacionalnim frekvencijima? Očekujete li da se otvore za vas?Ne računam na očekivanja i na to šta će drugi da urade. Razmišljam o tome šta bih ja trebalo da uradim i šta će da uradi ova opoziciona kolona koja me je kandidovala. Tu su moja očekivanja. Trudićemo se da se probijemo gde možemo i imaćemo alternativne kanale komunikacije, nezavisne medije, kao što je vaš… Nije ovo vreme da se kuka, plače i govori o tome šta bi bilo kad bi bilo. Moramo da radimo sa onim što nam je na raspolaganju.Imate li vi luksuz, kao predsednički kandidat, da odbijete gostovanja na TV Pink i Hepi?Nikad neću pristati na to da moja kandidatura bude zloupotrebljena od strane onih koji nisu mediji, već propagandna glasila režima. To se podrazumeva, nema šta da se gostuje i razgovara sa onima koji posle toliko godina nisu bili u stanju da odgovore na pitanje ko je finansirao i napravio spot posle kog je ubijen Oliver Ivanović.Mnogi su skloni oceni da je predsednička trka sa Vučićem unapred izgubljena.Šta vi kažete na to?Ne bih nikad ulazio u trku koju bih smatram unapred izgubljenom. To ne bi bilo u skladu sa mojim karakterom, profesijom i uverenjima.Dakle, verujete u mogućnost ulaska u drugi krug?Ne verujem u mogućnost, već verujem u pobedu, koja će imate neke međufaze, a jedna od njih je i ulazak u drugi krug.Koliko tome može da doprinese učešće drugih ljudi na predsedničkim izborima? Mislite li da više kandidata obezbeđuje drugi krug?Ne želim da se bavim analizom ko učestvuje na izborima. Izbori bi trebalo da budu slobodna stvar za sve koji žele da učestvuju na njima – kao glasači i kao političkitakmaci. Zato takve stvari nisu u mom fokusu i ne želim da se bavim njima.

Da li mislite da će se u tom slučaju dogoditi TV duel sa Vučićem?Ne bavim se nagađanjima. Ja sam na to spreman. Ako on hoće, tu sam i biće mi zadovoljstvo.Šta je ono što biste vi radili drugačije od Vučića da ste predsednik Srbije?Sve. Ova vlast je uspela da razjedini Srbiju i da raskopa neke rovove posred ovog društva i da nas podeli. To ne sme da se radi. Sam vrh te vlasti i sadašnji predsednikSrbije je dao veoma veliki doprinos tome, iako je njegova ustavna uloga da reprezentuje državno jedinstvo. Sve je rađeno naopako. Veoma je jasno precizirano šta bipredsednik trebao da radi i ja ću poštovati Ustav. Naravno, predsednik ima pravo i mogućnost da se izjašnjava o stvarima koja nisu direktno u njegovoj nadležnosti, alinema prava da naređuje i ne treba da očekuje da ga svi nazivaju šefom. Predsednik nije šef, već sluga građana ove zemlje.Dakle, to je vaš plan i ono što ćete raditi na poziciji predsednika?Nije to plan. Plan je značajno obimnija stvar i ja sam danas na konferenciji za novinare naznačio šta mislim da je važno i kako bi trebala da izgleda Srbija. Predsdnik državemože da da doprinos tome, pre svega poštujući Ustav i doprinoseći pozitivnoj klimi u društvu. Tome, naravno, doprinos bi trebala da da i skupštinska većina i manjina i sama Vlada.

Od kad ste pomenuti kao mogući predsednički kandidat, počeli su medijski napadi na vas. Kažu da ste NATO general. Jeste li?Školovao sam se i u našoj zemlji i van nje. Neke od zemalja u kojima sam se školovao su bile NATO zemlje. Dosta sam radio na uspostavljanju međunarodne vojne saradnje. Ne samo kroz program Partnerstva za mir i multilateralnom planu, već i bilateralno sa mnogim zemljama. Neke od njih su bile u NATO, neke u Partnerstvu za mir, kao i mi, ali sam dosta uradio na uspostavljanju vojne saradnje i sa Rusijom i sa Kinom i ponosan sam na to. Ako neko misli da me to gde sam školovan kvalifikuje ili određuje kao NATO generala, onda prilično maši temu. Na kraju krajeva, načelnik Generalštaba, po prirodi svog posla, sledi državnu politiku, on je ne kreira politiku u oblasti odbrane. Politika odbrane, koju sam ja sprovodio, definisala je da se ide ka programu Partnerstvo za mir. Mi smo sprovodili aktivnosti u okviru toga i to je bila državna politika. Danas je ta saradnja mnogo dinamičnija i intezivnija nego što je to bilo u moje vreme.A da li vas boli kad to čujete u medijima te ocene samo zato što ste protivnik Aleksandra Vučića. Poznato je gde je on bio u vreme NATO bombardovanja, a gde ste vi bili?Ne boli me ništa, nisam osetljiv na laži koje dolaze od strane nekoga koga ne poštujem. Upravo takav odnos imam prema tim medijima. Ja nemam čega da se sramim, jer sam uvek bio tamo gde bi trebalo da budem, u skladu sa svojom profesijom i svojim uverenjima. Neki ljudi su imali neke druge profesije i neka druga uverenja, njihova stvar. Svako nosi svoj krst.Ujedno tvrde da imate hrvatski pasoš i to vam. zameraju. Šta je tu sporno?Ja sam Srbin iz Krajine, rođen sam u Kninu. Proveo sam detinjstvo i odrastao sam u selu Golubić pored Knina. U tom selu je pravoslavna crkva, Svetog Stevana, sagrađena1462. godine. Pored te crkve su sahranjeni moji roditelji, dedovi, pradedovi. Dakle, mi tamo nismo od juče. Sad nas je, nažalost, malo i tamo više nemam nikoga od bliskerodbine ko je živ. To je selo u kojem je Dositej Obradović nekad podučavao decu, selo u kojem kojem smo i mi, kao đaci, najpre učili ćirilicu. To je selo čiji nekadašnji meštani imaju državljanstvo Republike Hrvatske. Za sve nas, nekoliko stotina hiljada koji smo rođeni u Hrvatskoj, hrvatsko državljanstvo nije nešto što smo mi trebali da tražimo, već nešto šta jednostavno imamo po svom rođenju. Takvo državljanstvo je imao i patrijarh Pavle i svi Srbi rođeni na teritoriji današnje Hrvatske koji sada su živeli I žive u Srbiji, od kojih su mnogi ostavili trag vredan poštovanja u kulturi, u nauci, u razvoju Srbije . Ako je to nekome sporno, pogotovo ovim ljudima koji su gurali narod u ratove, prebrojavali krvna zrnca, proterivali iz Srbije one koji nisu Srbi, bez obzira što su bili građani i državljani Srbije, onda je to tužno i nečasno.

Sreli ste se sa Vukom Jeremićem. Kakav je vaš odnos posle svega i kako je protekao taj susret?Naš odnos je sasvim korektan. Ne vidim nikakav razlog da ne bude takav.Tokom gostovanja kod koleginice Danice Vučenić rekli ste Jeremić može da vas pozove ukoliko mu je potrebna pomoć “u ubacivanju uglja”, ali da ste se razišli politički. Kakva je sad situacija?To sa ugljem – uvek sam tu da pomognem. Na temu politike, zahvalan sam mojoj Narodnoj stranci, ali i lično Vuku Jeremiću, što su pokazali ozbiljnost i odgovornost iomogućili da se napravi jedinstvena opoziciona kolona. Bez toga, ja ne bih ni prihvatio da budem kandidat u ovoj izbornoj trci.Hoćete li ostati član Narodne stranke posle izbora?Kad pobedim, naravno da ću da izađem iz stranke. Poštovaću Ustav i zakon za razliku od sadašnjeg predsednika.A u suprotnom slučaju?Opciju da ne pobedim ne razmatram.Veliki broj Srba iz Hrvatske tradicionalno glasaju za SNS. Mislite li da možete da doprete do njih i dobijete njihov glas, imajući u vidu da ste iz Knina?  Ja sam deo tih ljudi. Mnogi od njih su došli u Srbiju i pre ratova. Oduvek se dolazilo ovde - što zbog školovanja, što zbog posla. Ne moram njima da se približavam, jer samdeo tog korupusa i osećam se kao svoj među svojima. Razumem i osećam taj sistem vrednosti. To je to što mi jesmo, dobro se razumemo međusobno. Naravno da računam na njihovu podršku.BONUS VIDEO: Zdravko Ponoš: Rado ću razgovarati sa svima, ali nemam nameru nikoga da molim

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ponosorazgovorimasaostatkomopozicijegp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3072648"]