Zatvaramo vrata jednoj burnoj godini. Proteklih 365 dana preživeli smo i još živimo svetsku pandemiju, pune bolnice, redove bolesnih, ljude koji umiru bez respiratora, zdravstvene radnike na ivici, afere vlasti u kojima je iz džepova građana isterano više desetina miliona evra. Odgledali smo izbornu utakmicu bez suštinske opozicije, a videli smo i kako izgleda parlament bez nje. Preko glave smo preturili demonstracije usred epidemije, svedočili neviđenoj brutalnosti policije, ponovo gledali krv na ulicama Beograda i izvrnutu sliku javnosti na javnom servisu. Imali smo razbijene glave novinara, pretnje i uvrede kako medijima, tako i javnim ličnostima koje su se usudile da dignu glas protiv režima. Nismo otvorili nijedno poglavlje za pristup Evropskoj uniji, opet smo položili karte na pogrešnog kandidata na izborima u Americi, u Srbiji je demokratija umrla - bar tako tvrde evroparlamentarci. Ipak, mi smo najbolji u regionu, dobar nam je BDP i najbolje smo u Evropi odgovorili na krizu... Kako ne verujete, kad vam se lepo kaže?
Za one koji su zaboravili, redakcija portala Nova.rs skenira 2020. godinu.
Mesec po mesec…
Januar
Početak godine i dalje je obojen aferom Krušik, koju je otkrio uzbunjivač Aleksandar Obradović iz Valjeva, a u kojoj se kao jedan od glavnih aktera preprodaje oružja spominje otac ministra Nebojše Stefanovića.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je 20. i 21. januara u Davosu, gde je učestovao na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tom prilikom, prisustvovao je ceremoniji zvaničnog otvaranja ovogodišnjeg Foruma i izlaganju predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, kao i skupu na kojem se obratio tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp.
Tokom januara stigle su i prve najave o bojkotu izbora, predsednik Stranke Slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je da Savez za Srbiju neće izaći na predstojeće izbore i da je svima jasno zašto se najavljuje smanjenje senzusa, navodeći da predsednik države Aleksandar Vučić „ne zna gde udara jer mu se sve raspada“.
Februar
Prvog dana februara deo opozicije je skupom u Beogradu počeo kampanju bojkota parlamentarnih izbora. Na skupu je usvojena zajednička Deklaracija o bojkotu, u čijem tekstu je navedeno da „samo izbori na kojima građani imaju mogućnost da budu informisani i na kojima glasaju slobodno i bez pritisaka jesu pravi izbori“. Potpisnici su se deklaracijom obavezali, između ostalog, na to da će „svaki pokušaj formiranja vlasti na osnovu rezultata lažnih izbora smatrati aktom rušenja ustavnog poretka“ i „da će nastaviti borbu za slobodne medije i slobodne i poštene izbore svim raspoloživim legalnim sredstvima“.
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su 8. februara izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i o izmeni Zakona o lokalnim izborima kojima se smanjuje cenzus na tri odsto i propisuje da na listama bude bar 40 odsto žena.
Kraj meseca obeležila je konferencija za novinare, na kojoj su se vlast i struka podsmevali korona virusu koji je, kasnije će se ispostaviti, pokosio oko 1,5 miliona ljudi širom sveta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tog 26. februara je rekao da rakija sve leči, te da je „našao sebi dodatni razlog da popije po jednu čašicu rakije dnevno“, dok je doktor Branimir Nestorović ocenio da je reč o „najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva“ i posavetovao žene da idu u šoping u Milano, dok se Italija uveliko borila sa do tada neviđenom epidemijom.
Mart
Veliki preokret nastupio je tačno 11. marta kada je predsednik Srbije rekao: „Nemojte da lažete, niko nije rekao da je najsmešniji virus“.
Od 14. marta broj respiratora u Srbiji je postao državna tajna, kao i način na koji ih predsednik Srbije nabavlja.
„Za respiratore. . . od danas je državna tajna. Ja sam kriv, pišite to, stavljajte u svojim primedbama, u jednom delu političke oligarhije, kako god hoćete. Mi ćemo da se snalazimo, da nabavljamo što je moguće više aparata“, rekao je Vučić.
Zatim, samo dan kasnije – 15. marta, zbog tog najsmešnijeg virusa „zbog kojeg će nam groblja biti mala“, Vučić je u Srbiji proglasio vanredno stanje, da bi već 21. marta na konferenciji za novinare u Palati Srbija rekao da je taj dan bio najteži dan za Srbiju, jer je utvrđeno da je inficirano još 36 osoba, što je ukupno 171 zaraženih novim virusom. A onda predložio produženje policijskog časa od 17 časova do pet ujutro – „jer je očigledno da ne možemo da budemo dovoljno disciplinovani“.
„Molim ljude da ovo shvate ozbiljno jer nam je to potrebno da bismo mogli da preživimo“, rekao je Vučić govoreći o „najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva“.
April
Lagano opuštanje usledilo je 21. aprila, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio na televiziji Pink da će od narednog utorka policijski čas trajati sat vremena manje, odnosno zabrana kretanja će važiti od 18 do 5 časova, a da će penzioneri u periodu od 18 do jedan sat iza ponoći moći da izaberu svoje vreme za šetnju od pola sata.
Polako počinje da se budi bunt među građanima, pa 26. aprila Inicijativa Ne davimo Beograd predlaže da pet minuta nakon aplauza podrške za lekare, tačno u u 20:05, sa prozora ili balkona pokažemo da građani i građanke Srbije odbijaju da budu podanici u diktaturi u koju nas kriminalna politička elita uvlači.
„Napravite buku puštajući muziku, duvajući u pištaljke ili trube, udarajući u šerpe ili na bilo koji drugi način kojim šaljemo poruku da ćemo se boriti za demokratsku, slobodnu i solidarnu Srbiju“, bila je poruka iz Ne davimo Beograd, koju su građani širom Srbije zdušno prihvatili i pravili buku sa svojih terasa sve do ukidanja vanrednog stanja.
28. aprila održana je prva sednica Skupštine Srbije posle uvođenja vanrednog stanja, a samo dan kasnije „šerpovanje“ građana Srbije dobila je kontrameru – bakljade pristalica SNS sa krovova zgrada.
Maj
To se nastavilo i u maju, a već početkom ovog meseca na udaru SNS pristalica i njihovih pogrdnih uzvika našao se lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, kojem su skandirali „Đilase lopove“ sa krovova zgrada u blizini one u kojoj mu žive deca. Na ivici suza 3. maja Đilas je objavio na svom zvaničnom Tviter nalogu video snimak, u kome vidno potresen govori da su njegova deca plakala i bila uplašena.
Poslanici Skupštine Srbije 6. maja izglasali su ukidanje vanrednog stanja, koje je bilo na stazi od 15. marta. Na početku sednice poslanik Dveri Boško Obradović izrazio je protest zviždanjem u pištaljku, nakon čega ga je obezbeđenje iznelo iz sale.
Nakon konferencije za novinare u Skupštini Srbije na kojoj je saopštio da Dveri neće učestvovati na predstojećim izborima, lider tog pokreta Boško Obradović objavio je na Tviteru da je ispred parlamenta započeo štrajk glađu.
Kao kontarudar počeli su štrajk glađu i poslanici SNS Aleksandar Martinović i Sandra Božić, ali su brzo odustali.
Dva dana kasnije tadašnji lider Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović, odustaje od bojkota i objavljuje da njegova stranka izlazi na izbore.
Srbija je zvanično, bar se takav utisak stekao iz izjava zvaničnika, pobedila koronu i sve je bilo obojeno nastupajućim parlamentarnim izborima. Predizborne kampanje, čuveni derbi i stadion prepun publike…
Jun
Parlamentarni izbori u Srbiji održani su 21. juna i završeni ubedljivom pobedom koalicije „Za našu decu – Aleksandar Vučić“. Rezultati izbora slavljeni su dvojako, SNS kao nezapamćenu pobedu u istoriji, bojkot opozicija kao dokaz da je bojkot uspeo.
Fondacija Fridirih Ebert, u saradnji sa Centrom savremene politike, objavila je analizu izbornog procesa u Srbiji 2020. godine, u kojoj se ocenjuje da su u pitanju najsporniji izbori u Srbiji od demokratskih promena pre dvadeset godina, kao i da je posredovanje Evropskog parlamenta bilo neuspešno.
Međutim, sve do kraja oktobra, uprkos tome što su postojali svi uslovi da se formira Vlada, Srbija nije znala ko će joj biti premijer, niti ministri. Zemljom je vladala tehnička Vlada, a jedina legalna funkcija u gotovo četiri meseca bila je funkcija predsednika države.
Jul
Nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će zbog širenja korona virusa biti zatvoreni svi studentski domovi, 3. jula studenti izlaze na ulice. Prvo su se okupili u Studentskom gradu u Beogradu, a kasnije krenuli u protestnu šetnju uzvikujući „Nećemo kući“. Okupili su se kod kružnog toka nedaleko od zgrade opštine Novi Beograd i najavili da ako se sutra do 18 sati ne donese odluka da studenti ostanu u domovima, oni će iz svih domova krenuti ka Vladi.
Vučić je popustio i upravo ovaj trenutak se ocenjuje kao njegovo prvo povlačenje.
Kupio je mir samo na nekoliko dana, tačnije do 7. jula kada je najavio da će se u glavnom gradu možda uvesti policijski čas tokom vikenda zbog porasta broja obolelih od korone. Tada su krenule demonstracije građana nezadovoljnih ovom najavom.
Bes na ulicama je ubrzo eskalirao, ali mnogo više na strani policije, koja je besomučno batinala protestante i zasipala ih ogromnim količinama suzavca, za koji je kasnije utvrđeno da mu je odavno istekao rok.
Nisu bili pošteđeni ni novinari Bete, N1, Nova S i Nova.rs.
Fotoreporteri Bete Miloš Miškov i Svetlana Dojčinović povređeni su tokom protesta ispred Skupštine Srbije. Miškov je udaren u glavu ciglom koja je doletela iz grupe demonstranata okupljenih u blizini ulaza u zgradu Skupštine. Rana mu je ušivena u Urgentnom centru, gde je pregledan i na skeneru.
Povređen je i novinar portala Nova.rs Vojislav Milovančević, kojem je takođe razbijena glava.
Avgust
Avgust su obeležile konferencije za novinare potpredsednice Stranke slobode i pravde Marinike Tepić koja je 24. avgusta ispred zgrade Telekoma Srbije, pokazala ugovor između Telekoma Srbije i Wireless media, koja je u vlasništvu Igora Žeželja, vlasnika Kurira. Tepić je istakla da ugovor uključuje i drugu njegovu ćerku firmu Mondo INC.
„Ovo je ugovor koji je sklopila SNS uprava Telekoma sa Igorom Žeželjem i isfinansirala ga našim novcem – za 38 miliona evra. Ovo je, gospodo, čist kriminal, organizovani kriminal“, navela je Tepićeva i otvorila Pandorinu kutiju iz koje su tokom narednih meseci isplivavali mnogobrojni ugovori koje su državna preduzeća potpisivala sa kompanijama u kojim arade ljudi bliski režimu.
Septembar
Nakon brojnih „neprospavanih noći“ predsednik Srbije je 3. septembra u Vašingtonu potpisao sporazum sa predstavnicima Prištine, pod nadzorom tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa. Sporazum je sadržao po 16 tačaka za obe strane, od kojih je nekoliko po Srbiju bilo čist auto gol. Pre svega prihvatanje da se ambasada prebaci iz Tel Aviva u Jerusalim, čemu se protivi cela EU, a zatim i saglasnost da u svojoj mrežnoj infrastrukturi zabrani upotrebu 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača, dakle od kineskog Huaveja.
Šabac, koji je dugo uspevao da ostane poslednji bastion u kojoj vlast ne čini SNS, izlazi drugi put na izbore, koji se ponavljaju zbog brojnih nepravilnosti. Bojkot opozicija ne pruža javnu podršku tadašnjem gradonačelniku Nebojši Zelenoviću – jer je prekršio pravila bojkota… Šabac preuzima SNS.
Potpredsednica SSP Marinika Tepić 23. septembra pokazala je dokumenta kojima se, kako je tvrdila, dokazuje da je firma Igora Brnabića, rođenog brata premijerke Srbije, za dve godine od njenog izbora na tu funkciju dobila više od 40 miliona evra novca iz budžeta.
„Firma Aseko Igora Brnabića, dve godine nakon izbora za premijerku njegove sestre Ane Brnabić, dobila je više od 40 miliona evra. Samo od Elektroprivrede Srbije (EPS) dobila je 20 miliona evra, a do tada zarada firme bila je minorna“, rekla je Tepić na konferenciji za novinare ispred Republičkog javnog tužilaštva u Beogradu.
Još jedni izbori održani su u septembru. Otcepljeni deo Demokratske stranke održao je izbore 26. septembra, na kojima je pobedio Branislav Lečić.
Oktobar
Puna tri i po meseca nakon izbora, Aleksandar Vučić baš na 5. oktobar obelodanio je da je Ana Brnabić mandatar za sastav Vlade, a najavio je i formiranje dva nova ministarstva.
Istog dana, 5. oktobra, Branislav Lečić podnosi zahtev Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave da ga upišu kao zastupnika DS u registru političkih stranaka.
U oktobru stiže i prilično negativan izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama.
Tačno 28. oktobra sa 227 glasova „za“ i pet „protiv“, poslanici Skupštine Srbije izglasali su novu Vladu. Nije bilo uzdržanih, a odsutno je bilo 16 poslanika.
Novembar
Republički javni tužilac Zagorka Dolovac sve ovo vreme bila je u ilegali, međutim, 12. novembra, samo dan nakon što je KRIK objavio intervju u kome predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović kaže da u Srbiji nema slučajeva visoke korupcije, a da Dolovac daje izjave kao da živimo u „zemlji skandinavskoj, blagostanja“- ona je posetila zgradu Predsedništva Srbije, krijući lice fasciklom od novinara N1 koji su je snimili.
Kraj novembra obeležio je početak neviđene retorike u parlamentu i napada poslanika vladajuće stranke na glumce, javne ličnosti, redakcije N1 i NovaS.
Počelo je sa izlaganjem Marka Atlagića, 24. novembra, kada je reagujući na intervju glumica Jelisavete Seke Sablić, ocenio da ona u sebi nema trunku patriotizma i izneo čitavu salvu uvreda na njen račun.
Decembar
Nakon što se dobar deo Sekinih kolega i ljudi iz javnog života svrstao na njenu stranu i osudio rečnik Atlagića, „profesor“ se 2. decembra ponovo u Skupštini ustremio na glumca Dragana Bjelogrlića, kojeg je takođe optužio za manjak patriotizma, ali i upitao ga zašto nije otišao iz Srbije.
Stigla je i poražavajuća vest 4. decembra da EU neće otvoriti nova poglavlja u pregovorima o članstvu sa Srbijom zbog pogoršanja stanja demokratije u Srbiji. Ove godine Srbija nije otvorila nijedno poglavlje i opšti je utisak da se odustalo od puta u EU.
Usledila je i čitava serija napada poslanika SNS na predsednika SSP Dragana Đilasa, a zatim i na redakcije N1 i Nova S, koje su nazvane stranim plaćenicima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će svim penzionerima do 19. decembra, pred slavu Sveti Nikola, biti isplaćena pomoć od po 5.000 dinara, a uspeo je da otvori i dve kovid bolnice, jednu u Batajnici, drugu u Kraljevu, što je pratilo čitav niz optužbi Marinike Tepić na račun kvaliteta radova, odnosa prema pacijentima, ali i ugovora koji su za održavanje potpisivani sa vlasti bliskim firmama,
Zatim je 21. decembra ocenila da najavljene promene u organizaciji Elektroprivrede Srbije, prvenstveno izdvajanje distributivnog sistema, predstavljaju uvod u privatizaciju i „rasparčavanje najvrednije kompanije koju Srbija ima“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare