U očima EU i njenih najvažnijih članica mnogo više je sporan blizak odnos predsednika Aleksandra Vučića sa Viktorom Orbanom, Redžepom Tajipom Erdoganom i uvođenje kineskih tehnologija u Srbiji nego nepriznavanje Kosova.
Piše Željko Pantelić
Štaviše, od specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka stižu informacije da je Beograd, u poslednjem periodu, mnogo više kooperativan u dijalogu nego Priština. Delom i zbog ocena slovačkog diplomate nemačko predsedavanje EU želi da isposluje otvaranje barem jedno pregovaračko poglavlje sa Srbijom do kraja godine, uprkos izveštaju EK o napretku naše zemlje koji, eufemistički rečeno, nije bio pozitivan.
PROČITAJTE JOŠ
Prema rečima naših sagovornika u institucijama EU i njenih država članica nije bilo i neće biti pritisaka na predsednika Vučića da Srbija prizna direktno ili indirektno Kosovo u dogledno vreme. “Nijedan funkcioner EU ne može da vrši pritisak na Srbiju da prizna Kosovo jer bi na taj način prekršio statusno neutralni odnos Unije, s obzirom na to da pet članica nije priznalo nezavisnost Kosova. Drugo, u poslednje vreme Srbija i Kosovo nisu bili u fokusu pažnje EU, odnosno Srbija se spominjala usputno uglavnom kroz prizmu tesnih relacija Beograda sa Budimpeštom, Ankarom, Pekingom i Moskvom. Orbanova Mađarska je u EU percipirana kao veliki unutrašnji problem, Turska kao regionalni, a Kina kao globalni. Ako tome dodamo da je Rusija bezbednosni problem za EU, onda možete da zaključite zašto je spoljna politika Srbije pod lupom”, kaže za “Novu” dobro upućen izvor u srpski dosije u institucijama EU.
Vučić nije prvi, a neće biti ni poslednji, vlastodržac u Srbiji koji manipuliše sa pitanjem Kosova i kreira veštačko, prevashodno za unutrašnju upotrebu, uverenje da je pod neviđenim pritiscima da prizna nezavisnost nekadašnje južne srpske pokrajine. EU, kao i njene članice, pogotovo sa izlaskom Velike Britanije sa scene, insistiraju na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Reč je o dugotrajnom procesu, a ne o hamletovskom izboru: priznati ili ne priznati Kosovo. Jednostavno, brzina normalizacije odnosa Srbije sa Kosovom je istovetna njenom približavanju članstvu u EU.
Iskusni evropski diplomata Lajčak je usvojio strategiju malih koraka u dijalogu Beograda i Prištine koja savršeno oslikava stav Unije prema Srbiji i Kosovu, čitavom regionu i proširenju Unije. Srbija još dugo neće moći da uđe u EU, govorimo o decenijama a ne godinama, Kosovo ne može da isposluje ni posle 12 godina viznu liberalizaciju, a kamoli šta drugo na evropskom putu. Srbija ne može ništa ni da dobije ni da izgubi, od (ne)priznavanja Kosova a u procesu normalizacije relacija sa Prištinom može dosta da uradi za Srbe koji žive južno od Kopaonika.
Ako su u EU sa nekim frustrirani u ovom periodu – dodaje naš izvor – onda je to kosovska strana a ne beogradska. Priština se trenutno nalazi u nekoj vrsti interregnuma i krajnje je neizvesno ko će iz ovog prelaznog turbolentnog perioda izaći kao pobednik. “Priče o pritiscima na Srbiju da mora da prihvati neko rešenje oko pitanja Kosova su neosnovana iz prostog razloga što čak i da Beograd pristane na neku soluciju, ma kakva ona bila, u Prištini ne postoji političar ili politička snaga koja bi adekvatno odgovorila i dogovoreno implementirala. EU, i njene najvažnije članice, ne mogu sebi da dozvole luksuz da postignu dogovor sa Beogradom a da onda bude oboren u Prištini.Takođe, dok ne budu završeni procesi protiv visokih funkcionera Kosova i nekadašnjih komandanata OVK, uključujući Tačija i Veseljija, neće biti moguće početi ozbiljne pregovore o tzv. sveobuhvatnom pravno-obavezujućem sporazumu. Zato se Lajčak i posvetio pronalaženju rešenja za, uslovno rečeno, svakodnevne probleme koji ometaju život ljudi i funkcionisanje sistema”, precizira naš dobro pozicionirani kontakt u EU.
Kratkoročno gledano za Srbiju i njen evropski put je mnogo problematičnije zbližavanje Vučića sa Orbanom nego pitanje Kosova. Štaviše, u diplomatskim kuluarima u Briselu se apsotrofira kao “crna regionalna trojka” Orban-Vučić- Janša. Evropska služba za suzbijanje prevara (OLAF) je uključila reflektore na mađarsko nenamensko trošenje sredstava iz EU fondova. Sumnja se da je Orbanova vlada koristila novac EU za investicije u Srbiji i drugim okolnim zemljama s ciljem da učvsti svoj uticaj i obezbedi podršku Mađara u komšijskim državama budući da oni imaju pravo glasa na izborima za Orsaghaz (mađarski parlament). Najveća kolateralna žrtva političkog delovanje Orbana unutar EU je upravo politika proširenja i sama činjenica da komesar za proširenje Varhelji dolazi iz Budimpešte je jedan od velikih hendikepa za države aspirante za članstvo u EU.
Prvobitna ambicija Nemačke, kao predsedavjuće članice EU, bila je da u decembru otvori dva pregovaračka poglavlja sa Srbijom. Kako sada stvari stoje, najverovatnije će biti otvoreno samo jedno i to poglavlje broj 2 o slobodi kretanja radnika. Prema informacijama naših sagovornika u insitucijama EU, Berlinu nedostaje još samo par odobrenja država članica za otvranja drugog poglavlja. Situacija sa 11. poglavljem o poljoprivredi i ruralnom razvoju je malo komplikovanija i za to poglavlje nema zelenog svetla trećine država članica. Što se tiče poglavlja 3 o pravu poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga. kao i poglavlja 22 o regionalnoj politici, još uvek smo daleko od konsenzusa za njihovo otvaranje.
Tvrdi stav Bugarske oko Severne Makedonije je primorao nemačko predsedavanje EU da radi sa, slikovito rečeno, ugašenim farovima na paketu odluka za proširenje na decembarskom Savetu ministara. Prvi cilj je da se omekša stav Sofije i da se dozvoli operativni početak pregovora sa Skopljem, a paralelno da se stigne i do konsenzusa za otvaranje drugog poglavlja sa Srbijom.
Holandija u prvoj liniji i Francuska u pozadini su ostale čvrste na pozicijama da Albanija ne može da počne pregovore dok ne ispuni postavljene uslove iz oblasti vladavine prava. Na taj način su Hag i Pariz praktično realizovali svoju nameru od prošle godine da razdvoje pregovarački put Severne Makedonije i Albanije. Do kraja godine Crna Gora neće zatvoriti nijedno poglavlje pošto nisu napravljeni pozitivni pomaci u poglavljima o pravosuđu i vladavini prava a oni su “conditio sine qua non” za zatvaranje ostalih poglavlja.
Francuska nastavlja da blokira pokušaje vizne liberalizacije sa Kosovom, koji su istini za volju sve više mlaki i neubedljivi od strane Evropske komisije i pojedinih država članica. Pariz brani svoj stav statistikom o broju ilegalnih migranata sa Kosova i porastom krivičnih dela kosovskih Albanaca na tlu Eksagona. Međutim, rigidna vizna politika – samo Kosovo uz Belorusiju, ne računajući dvokontinentalne zemlje Rusiju i Tursku, ima vizni režim sa EU na Starom kontinentu – je proizvela nuspojavu da Kosovari traže i dobijaju albansko državljanstvo i pasoš, sa svim posledicama koje mogu da isplivaju iz tog trenda.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare