Penzionisani srpski general u autorskom tekstu za Nova.rs razmontirao Vučićevu autokratsku vlast

Autorski tekst Petra Radojčića, generala-potpukovnika u penziji

Odgovorna vlast u državi iz koje mladi i srednjovečni (stručni) ljudi odlaze, a stariji se pitaju zašto nisu (kada su mogli), zauvek, otišli iz zemlje gde im je sve postalo strano, pa i sopstveni životi, imala bi razloga da se preispita. No, u ‘demontiranoj’ Srbiji to nije slučaj – vladajaća ‘elita’ posvećena je jedino sopstvenim, ne i interesima građana. Doduše, odgovornost za ono što nam se dešava i kroz šta prolazimo ne snosi samo vlast, već i deo tih istih građana kojima nedostaje odlučnost za promene koje bi dovele do toga da se za važne položaje izaberu ljudi koji, pored kvalifikacija, imaju kontrolu nad sopstvenom pohlepom i ambicijom, ali i iskreno htenje da se pronađe izlaz iz aktuelne situacije.

Da nije lako optimistično promišljati o budućnosti države u kojoj se krši (Ustavom zagarantovano) načelo podele vlasti i gde je politička scena pretvorena u arenu, uverava nas i poslanička većina u novom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, na čelu sa donedavnom predsednicom Vlade. Sada već predsedavajuća najvišeg predstavničkog tela i nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti, prema sopstvenom priznanju, autoritet nije zaslužila – ‘dao’ joj je “šef” kojem je, bespogovorno, prepustila (ne i jedina) svoje ingerencije. Manjak kapaciteta nadomešćuje, a ukazano poverenje i dodelu funkcija opravdava lojalnošću, osornim nastupima, izvrtanjem činjenica i drugim posebnostima naprednjačkog korpusa.

Reprezenti vladajuće koalicije ne odustaju od već ustaljenog pristupa ophođenja sa onima koji imaju drugačiju vrednosnu orijentaciju. Umesto atmosfere pristojnosti, kompromisa i tolerancije različitih mišljenja i stavova, neretko emotivnim ispadima, podstiču stare razlike i nove podele, olako iskazujući (neprimerenim rečima) uvredljive kvalifikacije i komentare. Takvo i toliko kršenje kodeksa ponašanja i eksponiranje negativne energije posledica je nepotpunih demokratskih promena, a kontinuirano obesmišljavanje parlamentarne demokratije ukazuje da srljamo u situaciju koja je neodrživa.

Nakon trodnevne burne rasprave, izbor predsednice Narodne skupštine je korak bliže imenovanju nove Vlade. To je kašnjenje u odnosu na, u januaru, izraženu nadu(?) predsednika Republike Srbije da će ista biti formirana do 15. marta. No, čemu žurba. Broj resora i kadrovske promene u Vladi su nebitni, jer nemaju nikakav (suštinski) značaj za funkcionisanje organa državne uprave, velikih tehničkih sistema i javnih preduzeća. U to smo se uverili 2022. godine, kada je Srbija bila šest i po meseci bez nosioca izvršne vlasti. Odgovori na spoljnopolitičke, unutarpolitičke, bezbednosne, ekonomske, demografske, socijalne,… izazove i ‘rešenja’ problema (od raspleta kosovskog ‘čvora’, preko projekta ‘Jadar’, do opstanka na evropskom putu) stižu sa druge adrese.

Formalna, ne i suštinska, podela vlasti politički sistem čini nedemokratskim. I u Srbiji, kao i u nekim drugim (vlasti bliskim) državama, u kojima su uzurpirane sve poluge moći, ona služi za predstavljanje autokratskog poretka kao demokratskog. Nazadovanje u sprovođenju reformi i političku represiju (oličenu i u raspisivanju izbora, izbornim uslovima, sprovođenju izbora,…) uviđa svako ko, iole nepristrasno, sagledava okolnosti u kojima se država i društvo nalaze. Ovakvo stanje nije održivo, jer vlast otuđenu od naroda svrgava sam narod, pre ili kasnije.

Konsolidacija političke orijentacije i izlazak iz grupacije hibridnih režima podrazumeva promenu metoda vladavine, što je od vitalnog značaja za oporavak zemlje i potonji njen napredak. No, stečena iskustva, nedavna i aktuelna dešavanja izazivaju sumnju u pogledu prosperiteta, jer obnovitelji ne mogu biti oni koji nisu reformisali sebe. To se očekuje od kopetentnih ljudi koji percipiraju ključne probleme i imaju viziju, volju i iskrenu nameru da od Srbije stvore bolje mesto za život. Njih, treba verovati, ima i među članovima stranaka koje čine parlamentarnu većinu.

Zarad opšteg dobra, nužno je shvatiti da nam vreme nije saveznik, da je izgubljen svaki dan koji se koristi za isticanje sopstvenih važnosti i razlika. Pred svima, koji misle da može i treba bolje, nalaze se važni zadaci, velike obaveze i uporan rad. Zajednički planovi i akcije su nužnost i ne smemo dozvoliti da se pogubimo u bespuću politike. Izazovi su veliki i od nacionalnog je značaja, ne samo stranačkog, da izađemo iz konflikta! Ko to ne shvata, ne razume gde i kako živimo i kuda klizimo.