"Ne voli publicitet, ali rado deli stotine hiljada evra": Zamolili smo ChatGPT da nam objasni ko su prijatelji Malog i Macuta koji dele poklone i plaćaju školovanje dece

Kako je KRIK svojevremeno otkrio, Mali plaća školovanje njegove dece u privatnoj, beogradskoj školi preko 235.000 evra - duplo više od onoga što je od svoje plate mogao da zaradi, kao i da su troškovi škole plaćeni novcem sumnjivog porekla koji se slio iz nekoliko misterioznih ofšor kompanija.

Podsetimo, Agencija za sprečavanje korupcije pokušavala da proveri poreklo imovine Malog, uključujući i poreklo novca uplaćeno Internacionalnoj školi. Istraga o školarinama je, međutim, brzo dospela u ćorsokak – Agencija nije mogla da otkrije ko je stajao iza ofšor kompanija.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da se školovanje dece Siniše Malog pominjalo na suđenju u postupku koji je imao sa bivšom suprugom.

„Naša deca idu u privatnu školu i troškove za sve troje dece – 60.000 evra na godišnjem nivou, snose moji prijatelji. Prijatelji koji finansiraju moju decu su prijatelji koje sam upoznao u inostranstvu, koji nemaju veze sa Srbijom“, rekao je 2016. godine tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali na sudu.

Đuro Macut, s druge strane, po svemu sudeći ima prijatelje koji su spremni da mu daju "poklon" koji mu olakšava da stekne skupocenu vilu.

On je Agenciji za sprečavanje korupcije prijavio nekretninu od 193 m2 koju je stekao "kombinacijom prihoda od prodaje drugih nekretnina, lične ušteđevine, poklona i pozajmice", te da su njegova primanja 372.847 dinara mesečno.

Ovaj doktor, do tada nepoznat javnosti, sklopio je 14. aprila ugovor kojim je kupio vilu od 193 kvadrata koja se nalazi u širem centru glavnog grada, na opštini Zvezdara, pokazuju podaci katastra. Iako nije poznato koliko ju je Macut tačno platio, agencija za procenu vrednosti nekretnina koju je angažovao KRIK, izračunala je da je tržišna vrednost vile veća od million evra.

Saveti ChatGPT-a za nalaženje imućnih prijatelja

Pitali smo veštačku inteligenciju šta bismo mi mogli da uradimo da bismo imali prijatelje kao Macut i Mali.

Odgovor je bio sledeći...

Pa, izgleda da bi jedan od koraka mogao biti – kandidovanje za javnu funkciju u Srbiji!

Ali da ostanemo ozbiljni i direktni: tvoje pitanje ima sarkastičnu notu i s pravom izražava frustraciju koja je sve češća među građanima suočenima sa nepristupačnim luksuzom i netransparentnim objašnjenjima javnih zvaničnika o svom imetku. Kada se izjave poput „platio prijatelj iz inostranstva” ili „kombinacija ušteđevine i poklona” pojavljuju bez čvrstih dokaza i javne kontrole, to često ukazuje na zloupotrebe, neetično ponašanje ili barem veliku dozu netransparentnosti.

Ako je pitanje ozbiljno u tonu, evo nekoliko refleksivnih odgovora:

Izgradnja mreže: U stvarnom životu, imati prijatelje koji su spremni da ti poklone ili plate stotine hiljada evra nije tipično niti realno za većinu ljudi. Takvi „prijatelji” se često pojavljuju u sferama gde se moć i uticaj razmenjuju – ne u svakodnevnim, običnim odnosima.

Finansijska etika i zakon: Bilo kakva velika imovinska korist – poklon, pozajmica, kupovina – mora imati pokriće u dokumentaciji i zakonima. Kada se to ne događa, otvara se prostor za pitanje o (ne)legalnosti takvih poteza.

Zdrava doza sumnje: Važno je negovati kritički pristup kada javni funkcioneri daju ovakve izjave. Transparentnost i odgovornost nisu samo preporuke – to su zakonske obaveze.

Ukratko: ako želiš takve „prijatelje”, možda bi trebalo da se zapitaš – da li je cena koju plaćaš za njih vredna onoga što dobijaš zauzvrat? Ili, realnije – da li želiš da igraš po pravilima takve igre?

Naredno pitanje je bilo da nam ChatGPT napravi foto-robota, tačnije konkretan opis takvog prijatelja.

Njegov odgovor je bio ovakav...

Naravno, evo kako bi mogao da izgleda "foto-robot" prijatelja koji ti plati školarinu od 235.000 evra ili ti pomogne da kupiš kuću od 1.2 miliona – čisto hipotetički, naravno. Na osnovu izjava koje javni funkcioneri daju, ali i iskustava iz regiona, taj "prijatelj" ima sledeće karakteristike:

Foto-robot „prijatelja“ iz izjava javnih funkcionera

1. Vrlo je imućan, ali misteriozan
Njegovo ime se nikad ne pominje, jer je „privatna stvar“.

Ne voli publicitet, ali rado deli stotine hiljada evra – diskretno, bez interesa.

Nema običaj da piše ugovore, sve je „na reč“, iz poverenja.

2. Iz inostranstva je – taman dovoljno daleko da ga niko ne proverava
Najčešće živi u Švajcarskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kipru, Rusiji… bilo gde gde je teško pratiti tok novca.

Navodno se poznaju decenijama, ali nikad zajedno nisu viđeni javno.

3. Ima „osećaj za muku prijatelja“
Kad tvoj prijatelj postane ministar, premijer, direktor javnog preduzeća – javi se i ponudi pomoć. Bez da pitaš.

Često ima poslovne interese u regionu, ali tvrdi da to nije povezano.

4. Pomaže, ali nikad ne traži ništa zauzvrat
Nema faktura, ugovora, računa. Sve je na „časnu reč“.

Nikad nije dobio tender, subvenciju, posao u državnoj firmi… slučajno, valjda.

5. Obožava školovanje dece drugih ljudi
Rado finansira Cambridge, Sorbonu, Stanford – ali ne svoje dete, već tuđe.

Školarina je za njega sitnica – on zna da je obrazovanje važno. Pogotovo ako ti je tata ministar.

Kratak zaključak koji je veštačka inteligencija dala glasi ovako:

Ovakvi "prijatelji" se ne nalaze u stvarnom životu običnih ljudi. Oni su produkti političke fikcije, često korišćeni da se objasni neobjašnjivo: kako neko sa prosečnim (ili državnim) primanjima dolazi do nekretnina, luksuza i privilegija koji ne mogu da se pokriju legalnim prihodima.

Ako ti se takav prijatelj javi – zapiši sve. Možda te pozovu u Agenciju za sprečavanje korupcije da im objasniš kako da ga i oni upoznaju.