28
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski u svojoj biografiji ističe da je na Fakultetu političkih nauka stekla zvanje diplomiranog politikologa. Međutim, CINS otkriva da tamo nikada nije diplomirala.
Prvi put otkad se bavi politikom, Milica Đurđević Stamenkovski se početkom maja u Narodnoj skupštini nije pojavila kao opoziciona poslanica. Na republičkim izborima u decembru 2023. godine, u koaliciji sa pokretom Dveri, njena stranka Zavetnici nije prešla cenzus. I pored toga, Đurđević Stamenkovski je u Skupštinu došla, ali ovoga puta kao kandidatkinja za novu ministarku za brigu o porodici i demografiju.
U njenoj biografiji koja je zajedno sa biografijama ostalih predloženih ministara i ministarki dostavljena poslanicima, navodi se da je posle Prve beogradske gimnazije upisala Fakultet političkih nauka na kome je stekla zvanje diplomiranog politikologa, piše CINS.
Ovo se godinama navodi i na njenom ličnom sajtu, a nakon što je izabrana za ministarku, isto je navedeno i na sajtu Ministarstva koje vodi.
Ipak, iako je posle gimnazije upisala Fakultet političkih nauka u Beogradu (FPN), Đurđević Stamenkovski ga nikada nije završila, otkriva Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Status studenta je na tom Fakultetu izgubila još 2020. godine.
I pored toga, te i narednih godina se na izbornim listama uz njeno ime navodi diplomirani politikolog.
Nekadašnji ministar prosvete Srđan Verbić za CINS kaže da u Vladi niko ne proverava biografiju i da se ne traži dokaz o stečenom obrazovanju kada postajete ministar.
„Ja jesam doneo, jer sam smatrao da treba da se donesu neka dokumenta, ali meni to niko nije tražio.“
Međutim Zoran Stojiljković, sociolog i profesor FPN-a u penziji, smatra da je bi članovi izvršne vlasti morali da pri dolasku na funkciju prilože i neki dokaz o stečenom obrazovanju.
„U normalnim društvima oni (ministri, prim. aut.) moraju biti odgovorni javnosti i zato bi građanima morali biti dostavljeni podaci, između ostalog, o tome šta su završili.“
U izjavi za CINS ministarka Đurđević Stamenkovski kaže da je diplomu stekla tek ove godine na ruskom Institutu za dijasporu i integracije. Za to nam nije pružila dokaz jer je, prema njenim rečima, predala dokumentaciju za upis na magistarske studije na Ruskom državnom socijalnom univerzitetu.
Takođe, ona nije želela da odgovori na druga pitanja CINS-a, između ostalog zašto je izabrala ovaj Institut, kako se tamo upisala i koji je studijski program završila, već nam je rekla da se za ta pitanja obratimo direktno Institutu.
Institut za dijasporu i integracije je, prema podacima sa njihovog sajta, osnovan 1996. godine, a licencu za pružanje dodatnog obrazovanja dece i odraslih, kao i dodatnog stručnog obrazovanja su dobili 2019. godine od Moskovskog odeljenja za obrazovanje.
Prema podacima sa sajta Institut nudi kurseve i iz političkih nauka, koji traju od 36 do 72 sata.
U odgovoru za CINS Institut za dijasporu i integracije kaže da je „Milica Đurđević Stamenkovski od 2020. do 2024. prošla obuku na Institutu država SNG (Institut za dijasporu i integracije), specijalnost politikologija. Program je trajao 260 akademskih sati. Pomenuti program realizuje se na ruskom jeziku, uzimajući u obzir posebnosti za strane studente“.
Međutim, sa Instituta nisu odgovorili na pitanja da li je diploma stečena na ovaj način ekvivalenta diplomi osnovnih akademskih studija, kao ni da li su joj priznali ispite koje je položila na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Agencija za kvalifikacije nije odgovorila na pitanje CINS-a da li bi diploma stečena na ovom Institutu bila priznata u Srbiji.
Inicijativa za osnivanje ovog Instituta je potekla od Konstantina Fedoroviča Zatulina, političara i člana Putinove Jedinstvene Rusije. On se u državnoj Dumi nalazi na mestu specijalnog predstavnika za pitanja migracije i državljanstva, a bavi se i poslovima vezanim za pitanja bivših država Sovjetskog Saveza i evroazijske integracije.
Među osnivačima Instituta se, između ostalih, navode Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije, akcionarsko društvo Sputnjik, instituti Ruske akademije nauka i Moskovski državni univerzitet Lomonosov.
Njegov cilj je, između ostalog, da prati i proučava stanja bivših država Sovjetskog Saveza, kao i da prikuplja informacije o položaju Rusa koji su van zemlje i radi na jačanju veza sa ruskom dijasporom.
Mediji u Srbiji su u više navrata pisali o Zatulinu tokom njegovih poseta Beogradu. Dolazio je na sahranu i obeležavanje petogodišnjice smrti Slobodana Miloševića, kao i na događaj u organizaciji Srpske radikalne stranke u periodu dok je Vojislav Šešelj još uvek bio u Hagu. Tom prilikom poručio je da Tribunal mora biti ukinut jer predstavlja „sramotu međunarodnog prava“.
Institut je 2021. godine otvorio i svoje predstavništvo u Beogradu, u hotelu Moskva, sa nazivom Ruski balkanski centar. Otvaranju su prisustvovali Konstantin Zatulin, tadašnji predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić i i bivši ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić, koji je i direktor ovog Centra.
Kako je izvestila Radio televizija Vojvodine Zatulin je tom prilikom ukazao da Rusija i Srbija nemaju zajedničku granicu, da narodi dve zemlje nikada nisu živeli u jednoj državi, ali da ih vekovima povezuje ista vera, slični pogledi na svet i „uzajamna, ponekad mistična ljubav“.
U izjavi za CINS Slavenko Terzić kaže da ne zna ništa o mogućnostima za dodatno obrazovanje na Institutu, da se saradnja Ruskog balkanskog centra i Instituta odvija na naučno-kulturnom planu.
„Organizujemo okrugle stolove ili zajedničke skupove, to je uglavnom to.“
Dodaje i da je trenutna saradnja slaba jer nemaju sredstava, kao ni, pretpostavlja, sam Institut.
Na sajtu Instituta se inače redovno objavljuju vesti, među kojima i one o novim zakonima o proterivanju migranata, o aktuelnom ratu u Ukrajini i odnosima sa drugim zemljama. Institut i Rusko balkanski centar izdali su 2023. i zajedničko saopštenje kojim se osuđuju protesti „Srbija protiv nasilja“, uz ocenu da su te akcije imale za cilj rušenje Aleksandra Vučića i destabilizaciju Srbije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
