Do izbora novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve ostalo je četiri dana, a kako se taj termin sve više bliži, tako se i kampanja vlasti pojačava. U tu svrhu, šef srpske države Aleksandar Vučić, kao i njegovi najbliži saradnici, održali su niz sastanaka sa episkopima SPC, a na agendi je bilo samo jedno pitanje - hoće li 18. februara na čelo Crkve doći podoban arhijerej.
Pročitajte još...
Kao čovek koji obožava kampanje, Aleksandar Vučić nije odoleo ni ovog puta da se uključi u borbu za izbor prvog čoveka Srpske pravoslavne crkve. Iako on sam nema mogućnost da se kandiduje, njegova podrška, kao čoveka koji je personifikacija vlasti u Srbiji, dala je vetar u leđa pojedinim vladikama da pokušaju da naprave od Crkve mesni odbor Srpske napredne stranke.
Ipak, da bismo mogli da razumemo razloge zbog čega se Vučić lično uključio u kampanju za izbor patrijarha i zbog čega vlast vodi rat sa pojedinim vladikama kao da su u pitanju najžešči politički protivinici, najpre moramo ukazati na probleme s kojima se prvi čovek države suočava, kad su u pitanju odnosi sa institucijom u koju narod u Srbiji ima najviše poverenja.
Za razliku od prethodnih kampanja koje je vodio po dolasku na vlast, nakon što je prethodno pregazio i preuzeo medije i institucije, trka za novog patrijarha je neizvesna i Vučić ovog puta ne računa na ubedljivu pobedu. Štaviše, sada se plaši da će da izgubi.
U tom svetlu treba tumačiti njegovu “terensku inicijativu“ i sve ozbiljnije uključivanje u crkvena pitanja, odnosno druženje i sastančenje sa episkopima. Da neće sedeti skrštenih ruku, videli smo u prethodnih mesec i po dana, još i pre odlaska na Hilandar, gde je predsednik proveo najradosniji hrišćanski praznik.
Početak kampanje za patrijarha obeležile su vladike koje su u svojim spevovima uzdigli lik i delo predsednika do nebeskih visina. Neki su u tom liričkom zanosu otišli toliko daleko da su ga čak predstavili kao srpsku verziju Isusa Hrista, odnosno kao (bogo)čoveka koji prima udarce za sve nas, jer mu je interes srpskog naroda ispred svega na svetu.
Bilo je i onih koji su se zahvaljivali zbog njegove široke ruke i spremnosti da pomogne više nego iko u “novijoj srpskoj istoriji”(gde li su samo pokupili ovaj termin?), svesni da je ruka koja daje uvek iznad one koja prima i da ljubljenje iste može da donese višestruku korist za onog ko je poslušan.
A biti poslušan u prvom redu znači glasati po naredbi, a ne po savesti, jer samo podoban patrijarh garantuje harmoničan odnos sa državom i finansijsku potporu za ćutanje vladika.
Imajući u vidu da je Srpska pravoslavna crkva jedna od retkih institucija koju Vučić nije uspeo do kraja da preuzme i slomi, te da iz iste s vremena na vreme dopiru glasovi koji ne prijaju njegovim ušima, susreti sa episkopima(što javni, što tajni) pokazuju da je za njega trenutno pitanje svih pitanja – ko će biti novi poglavar.
Pročitajte još...
Ukoliko bi na tron došao neko ko neće bespogovorno klimati glavom na svaki njegov potez i ko bi umeo da kanališe nezadovoljstvo naroda, kao što je to bio slučaj u Crnoj Gori kad je to učino tamošnji duhovni vođa Amfilohije Radović, onda bi Vučić zaista imao problem. Da li do mere da bi mu i sama vlast bila ugorožena? To bi vreme pokazalo.
I baš zbog toga, kako sebe i svoju poziciju ne bi doveo u opasnost, predsednik se, zajedno sa svojim saradnicima iz državnih i crkvenih struktura, dao u izbornu kampanju. To je i razlog zbog čega se Sabor ovog puta održava u kripti Hrama Svetog Save (ko je rekao video nadzor?) i zbog čega se insistira na zajedničkom kolektivnom smeštaju za sve episkope, jer karantin pre glasanja je jedini način da šef srpske države dobije ono što želi.
Vučić je jasno pokazao šta želi, a sad je na vladikama da odgovore da li će svetovna vlast i definitivno progutati duhovnu ili su ipak spremni da upravo oni budu ti koji će, uprkos mešanju države, uspeti da sačuvaju samostalnost i dostojanstvo Srpske pravoslavne crkve.
Javni i tajni sastanci
Za manje od dva meseca, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov tim su orgnizovali niz sastanaka sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve. Šef države je u prethodnom periodu razgovarao episkopom timočkim Ilarionom, gornjokarlovačkim Gerasimom, kao i sa vladikom šumadijskim Jovanom.
Sastanak sa episkopom šumadijskim, koji do izbora novog patrijarha vodi i Arhiepiskopiju beogradsko-karlovačku, obeležio jedan interesantan detalj kad je vladika, tokom zahvaljivanja Vučiću na pomoći, izjavio da ga najviše plaši “da ljudi ne izgube zaborav”.
Naime, Vučić je u Kragujevcu boravio kako bi obišao radove na crkvi posvećenoj Svetim velikomučenicima kragujevačkim u Šumaricama, a vladika Jovan je tada rekao da je veoma srećan što ga je dočekao i da je njegova poseta “veliki dar i blagoslov”.
„Najavio je da će pomoći da se ovo zdanje dovrši. Narod koji nije svestan prošlosti, nije dostojan ni sadašnjosti ni budućnosti. Ovo je blagosloven dan i ući će u istoriju eparhije Šumadijske i Šumadije da je jedan predsednik iz ljubavi došao da pomogne da ovo dovršimo. Tim sve čuvamo od zaborava i najviše što me plaši kao čoveka i kao episkopa je da ljudi ne izgube zaborav”, rekao je vladika Jovan.
U poslednjem broju nedeljnika “Vreme”, novinarka koja se takođe osvrnula na ovaj susret je istakla da, iako je jasno da se radi o lapsusu, upečatljivo to što je vladika to izgovorio dok pored njega stoji čovek koji mahom vlada zahvaljujući tome što ljudi previše zaboravljaju.
Pored Vučića, sa episkopima redovno razgovara i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, koji je nedavno obišao episkopa budimskog Lukijana, dok je sin predsednika Danilo Vučić, zajedno sa delegacijom iz Srbije, obišao Eparhiju bihaćko-petrovačku na čijem čelu se nalazi vladika Sergije.
Ova poseta usledila je svega četiri dana pošto je ovaj vladika objavio da je “Vučićevo raspeće naše vaskrsenje”.
Pored pomenutih sastanaka, upućeni iz Srpske pravoslavne crkve ističu da je organizovan niz razgovora o kojima javnost nije obaveštena, a na kojima se dogovarao nastup episkopa na predstojećem Saboru.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar