32
Otvoreno protivljenje dela episkopa da se izborni Sabor održi u Hramu Svetog Save, umesto u Patrijaršiji kao što je to oduvek bio slučaj, još jednom je pokrenulo pitanje ko su vladike koje stoje nasuprot onima koji upravljaju Crkvom i gaje bliske odnose s režimom. Iako je država uspela da dobar deo velikodostojnika stavi pod kontrolu, oni koji su uspeli da se odupru pritiscima danas čine veoma jaku grupaciju, koja preti da poremeti planove vlasti.
Među vladikama koji snažno podržavaju aktuelni režim i gaje dobre odnose sa vladajućom partijom, posebno se izdvajaju episkop bački Irinej Bulović i mitropolit Porfirije, koji su ujedno, kako se govori unutar crkvenih krugova, glavni kandidati države za tron Srpske pravoslavne crkve. Bliske odnose sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ne krije ni episkop šumadijski Jovan, takođe jedan od kandidata za patrijarha, a među onima koji su se posebno istakli u svojoj „ljubavi“ prema prvom čoveku države, izdvajaju se episkop bihaćko-petrovački Sergije i osečkopoljski i branjski vladika Heruvim. Podsetimo, njih dvojica su nedavno, jedan za drugim, napisli tekstove u kojima su veličali lik i delo Aleksandra Vučića do te mere da su njegove „predsedničke muke“ poistovetili sa Isusovim mukama.
Pročitajte još...
Grupaciju koja smatra da je prirodno da vlast ima snažan upliv u crkveni život, čine i episkop budimski Lukijan, timočki Ilarion, kruševački David kao i episkop gornjekarlovački Gerasim.
Kometarišući bliskost vladika sa predstavnicima režima, izvor portala Nova.rs iz vrha SPC, koji je insistirao na anonimnosti, za Nova.rs kaže da je to uobičajena praksa i da su u pitanju velikodostojnici koji sa svakom vlašću gaje dobre odnose.
„Ako bismo to tumačili, morali bismo to da činimo iz dva ugla. Prvi, za koji bih ja voleo i da je jedini, odnosi se na njihovu izvesnu zabrinutost za status naše Crkve. Odatle se rađa i potreba da sa svakim režimom imaju dobre odnose. Drugi ugao, koji nažalost najčešće preovladava, sastoji se u tome što deo njih ima i lične simpatije prema pojedincima iz vlasti, ali i poslovne arnažmane zbog kojih misle da su njihove sudbine vezane za političku sudbinu onih sa kojima prave dogovore“, navodi naš sagovornik.
S druge strane, nasuprot vladikama koji gaje dobre odnose sa režimom, nalaze se episkopi koji iz manje-više istih razloga smatraju da odnos države i Crkve mora da bude drugačiji. Među njima se nalaze i vladike koji su pre sedam dana uputili pismo Sinodu sa zahtevom da se Sabor na kojem će se birati poglavar SPC održi u Patrijaršiji, a ne u kripti Hrama Svetog Save. U pitanju su episkop budimljansko-nikšićki Joanikije, raško-prizrenski Teodosije, žički Justin i braničevski Ignjatije.
Ovu grupaciju čine i episkop zapadnoamerički Maksim, istočnomerički Irinej Dobrijević, kanadski Mitrofan i episkop banatski Nikanor. Među onima koji ne gledaju blagonaklono na poteze vlasti je i episkop diseldorfski i cele Nemačke Grigorije Durić, koji je zbog svojih stavova o stanju u srpskom društvu više od mesec dana žrtva tabloidne hajke, sličnoj kakvu su mediji pod kontrolom vlasti sprovodili nad ubijenim političarem s Kosova, Oliverom Ivanovićem.
Pored Grigorija, prorežimski tabloidi su u prethodnom periodu vodili kampanju i protiv vladike Joanikija, a javnosti je još uvek u svežem sećanju i priča iz 2019. godine, kad je Vučić tokom svog obraćanja vladikama na majskom Saboru SPC vikao na episkopa Tedosija.
Da pojedini episkopi nisu ljubitelji Vučićevog lika i dela, pokazuje i događaj s početka novembra prošle godine, kad su uoči sahrane mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, vladike osujetile Vučićevu nameru da održi govor na odru upkojenog mitropolita.
“Amfilohija za života nije mogao da smisli. O njemu su njegovi ljudi sve najgore pisali. A drugi i jednako važan razlog je priča oko Kosova. Nije slučajno vladika Atanasije nad odrom svog najboljeg prijatelja podsetio u prisustvu Vučića na kosovski zavet i poručio da nema izdaje”, rekli su tada za Nova.rs izvori iz SPC.
Tema Kosova upravo je jedan od glavnih razloga zbog čega su pomenute vladike snažno protiv aktuelnog režima i zbog čega, s vremena na vreme, od njih stižu poruke koje ne prijaju ušima predsednika Srbije. Tome smo svedočili i kad je predsedniku Srbije dodeljen Orden Svetog Save (2019. godina), nakon čega je grupa episkopa zatražila od pokojnog patrjarha Irineja da zakaže senicu Sabora kako bi se raspravila odluka o dodeli priznanja Vučiću, ali i da bi izneli svoju zabrinutost zbog eventualnog priznanja Kosova i Metohije.
Pročitajte još...
Govoreći o vladikama koji se nalaze nasuprot režimu, izvor Nova.rs kaže da se glavna zamerka odnosi na Vučićev stav prema Kosovu, ali da to nije jedini razlog zbog čega ga pojedini episkopi ne poštuju.
„Predsednik najpre mora da shvati da njega niko od nas ne mrzi. Vladike su ljudi koje imaju pravo na svoj stav i mišljenje. Istina je da je se glavna zamerka tiče njegovog odnosa prema Kosovu, ali moram da kažem mi iz Crkve ni ne znamo šta on dogovara i pregovora, ali nam sve to liči na put čiji će kraj podrazumevati priznanje Kosova kao nezavisne države. I to nisu jedine zamerke – dobar deo episkopa smatra da država ne bi smela da se meša u svaki segment crkvenog života. Naravno da je neophodno da postoji dobar odnos države i Crkve, ali ne tako što će država njome da upravlja“, navodi naš sagovornik.
Na pitanje kako vidi trenutni odnos snaga unutar SPC, naš sagovornik kaže da je to teško odrediti i da bi najbolje bilo da svi pokažu jedinstvo prilikom izbora novog patrijarha i da samostalno donesu najbolju odluku za Crkvu.
„Mi smo i u prošlosti imali slične situacije, ali smo uvek pronalazili način da iz njih izađemo snažniji i bolji. Nadam se da će tako i ovog puta biti. Osnovni preduslov za to jeste da Crkva sama odluči šta je za nju najbolje, a ne da nas snimaju i slušaju dok govorimo na Saboru. Mi znamo da je kripta pod najmodernijim kamerama, a tu je i ozvučenje koje se koristi radi prenosa liturgija. Sve je povezano sa Parohijskim domom, a odatle singal može da se šalje na bilo koje mesto. Ako se to zaista i dogodi, episkopi neće moći slobodno da glasaju“, zaključuje naš izvor.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
