Kako smeniti režim u roku od odmah: Šta je to građanska neposlušnost i kad stupa na snagu

Tokom vikenda građani i studenti su se okupili u 34 grada u Srbiji i održali protesti pod nazivom "Vostani Serbie", a studenti u blokadi i građani koji podržavaju njihov zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora poručili su da od svoje borbe ne odustaju. Ukoliko ovaj režim ne raspiše izbore, pobunjeni građani su poručili da će biti građanske neposlušnosti, tamo gde najviše boli.

„Bićemo ispred institucija, ispred ministarstava, ispred televizija koje nas ućutkuju, pokrenućemo građansku neposlušnost u svakom gradu. Nećemo ometati građane, ometaćemo laž, nepradu i korupciju“, saopštili su studenti.

Studenti i građani su naveli da se zalažu za obnavljanje demokratske odgovornosti putem jedinog legitimnog kanala koji je dostupan – voljom naroda, te poručili da demokratija ne sme ostati puko obećanje. Takođe smatraju da su koreni korupcije vlasti „suviše duboko u državnom aparatu“, te da, kako su ponovili u istom govoru na protestima i blokadama u tridesetak gradova, „zato njihovi zahtevi u vezi sa odgovornošću za smrt 16 osoba u padu novosadske nadrešnice nisu i ne mogu biti ispunjeni“.

Ipak, sve ove oblike građanske neposlušnosti smo u ovom ili onom obliku već videli, a pitanje uspešnosti varira, od slučaja do slučaja. Već smo šest meseci svedoci blokade fakulteta, koji je očito naširoko probudio građansku svest, ali još uvek nije stigao do svog cilja. Takođe, sudovi u Novom Sadu su bili pod blokadom, a to se može navesti kao relativno uspešna akcija, jer su politički zatvorenici pušteni da se brani u humanijim uslovima. Pre toga smo bili svedoci i višednevne blokade Radio televizija Srbije, uz zahtev za raspisivanje novog konkursa za Savet Regulatornog tela za elektronske medije, kao i za smenom upravnog odbora RTS-a. Jedan od ta dva zahteva su ispunjena, međutim, i dalje pod uslovima Srpske napredne stranke.

Snaga građanskog otpora

Da je građanska neposlušnost prešlo u nužnost protiv ovakvog režima, ističe istoričar Milivoj Bešlin, sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, koji tvrdi da je to legitiman vid političke borbe u svim demokratskim, ali i nedemokratskim sistemima. On navodi da u režimu koji je po svojoj prirodi represivan i autoritaran, najbolje sredstvo otpora je upravo građanska neposlušnost koja se dešava već mesecima unazad.

“To je demokratski i legitiman vid političke borbe, u situaciji gde vi nemate institucionalnih demokratskih mogućnosti da gradite svoju političku borbu. Pošto imamo sistem gde su razorene institucije, gde pravni poredak maltene ne postoji, gde je uništen poredak fer i pravednih izbora. Kada te tri stvari ukinete, što je Vučić uradio, vama onda ništa drugo ne preostaje, osim borbe u javnom prostoru, odnosno ostaje vam taj vid legitimne građanske neposlušnosti, taj vid mirnog otpora”, kaže Bešlin.

Ipak, bez obzira na dosadašnja iskustva u Srbiji, Bešlin tvrdi da je građanska neposlušnost izuzetno moćno oružje protiv autoritarnih režima. On kaže da ima mnogo primera gde je građanska neposlušnost toliko uzdrmala režim da ga je srušila, a da su skoro sve građanske neposlušnosti sličnog karaktera. Sagovornik Nove kaže da autorirarni režimi vrlo često nemaju politički legitimitet, odnosno da vladaju prevashodno na sili, ali i na pokradeni, odnosno lažiranim izborima.

“Građanski legitimitet, kada se suvereni narod izađe na ulicu, onda on postaje politička činjenica. Samo veliki broj ljudi u javnom prostoru je sam po sebi politička činjenica, odnosno broj ljudi koji bi participirao u građanskoj neposlušnosti na koje su studenti pozvali. Vrlo nam je sada potreba najšira podrška društva, po onome što je studentska ideja u vidu građanske neposlušnosti. Društvo zaista mora da prati studente u tom otporu režimu”, kaže Bešlin.

Kako srušiti režim za nedelju dana

Koliko je građanski otpor protiv autoritarnih režima moćno sredstvo, govori sagovornik Nove koji kao paralelu trenutnim studentskim protestima povlači i Plišanu revoluciju, koja se desila krajem 1989. godine u Čehoslovačkoj. Šibica koja je upalila ove demonstracije desila se na nasilnim gušenjem studentskih demonstracija 17. novembra te godine, gde je 1.200 njih uhapšeno, a 9 ubijeno. Vrlo ubrzo je građanska neposlušnost uzela maha, kada je 20. novembra, dakle tri dana kasnije, broj demonstranata okupljenih u Pragu skočio sa 200.000 prethodnog dana na procenjenih 500.000 ljudi. Nakon nastavka pritiska kroz masovni generalni štrajk, komunistička vlast Čehoslovačke se “predala” samo osam dana kasnije, a naredne godine su održani prvi demokratski izbori u toj zemlji.

Bešlin navodi da ima takvih primera kroz celu Evropu, ali da se kroz sve provlači ista nit. Međutim, kada je u pitanju Srbijja, Bešlin tvrdi da bi ovi oblici građanske neposlušnosti bili uspešni, neophodno je izaći iz univerzitetskih okvira i povući sa sobom šire slojeve društva. Ipak, Bešlin navodi da se jedna ključna nit provlači kroz sve uspešne građanske neposlušnosti, a to je da kvalitet građanske neposlušnosti leži u njegovom kvanitetu, odnosno brojnosti.

“Zaista možemo puno primera da navodimo, posebno u 20. veku gde je najšira neposlušnost društva u stvari dovela do kraha autoritarnih režima. Ključna je ta najšira podrška svih društvenih slojeva takvoj ideji. Vrlo je važno da se to ne održi samo u okvirima univerziteta i obrazovnog sistema, što smo videli prvih nekoliko meseci kroz nastavnike u školama. Puno je takvih primera gde su režimi padali pod teretom odnosno nemogućnosti da se bore protiv masovne građanske neposlušnosti”, zaključuje Bešlin.