Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Alesandar Vulin Foto:Dragan Mujan/Nova.rs, TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC, EPA-EFE/RUSSIAN FOREIGN AFFAIRS MINISTRY, SAVO PRELEVIC / AFP / Profimedia, Shutterstock

Šetnja u okviru Evroprajda bi trebalo da se dogodi 17. septembra. Ovogodišnja zemlja domaćin je Srbija. Organizatori navode da sve teče po planu, a predstavnici vlasti, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem tvrde da Prajda "neće biti i tačka". Dok jedni tvrde jedno, a drugi drugo, postavlja se pitanje - može li i na koji način država da zabrani šetnju za Evroprajd?

Zakon o javnom okupljanju je jasan. Mirno okupljanje je slobodno. Svako ima pravo da organizuje okupljanje i da u njemu učestvuje, u skladu sa ovim zakonom.

Okupljanjem, u smislu ovog zakona, smatra se okupljanje više od 20 lica radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijalnih i nacionalnih uverenja i ciljeva, drugih sloboda i prava u demokratskom društvu. Okupljanjem, u smislu ovog zakona, smatraju se i drugi oblici okupljanja kojima je svrha ostvarivanje verskih, kulturnih, humanitarnih, sportskih, zabavnih i drugih interesa.

PROČITAJTE JOŠ

Mesto okupljanja, u smislu ovog zakona, jeste svaki prostor koji je bez uslova ili pod istim uslovima, dostupan individualno neodređenom broju lica. Zatvoreni prostor, u smislu ovog zakona, jeste prostor, objekat ili prostorija ograđena ili označena, u kojoj se vrši okupljanje i u koju se može ući ili iz nje izaći samo na za to određenom mestu.

Okupljanje se može prijaviti i odvijati i kao kretanje učesnika okupljanja na određenom prostoru (u daljem tekstu: okupljanje u pokretu). Okupljanje u pokretu može se odvijati kretanjem i zaustavljanjem kretanja na određenim mestima između mesta polaska i mesta završetka kretanja.

Član šest ovog zakona je posebno interesantan i onaj je na koji se pozivaju protivnici EuroPrajda. 

Okupljanje nije dozvoljeno na mestu na kojem, zbog karakteristika samog mesta ili njegove posebne namene, preti opasnost od nastupanja ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije. Pod mestom, u smislu ovog zakona, smatra se prostor ispred zdravstvene ustanove, škole, predškolske ustanove, kao i prostor ispred objekata od strateškog i posebnog značaja za odbranu i bezbednost Republike Srbije.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Okupljanje nije dozvoljeno na mestima na kojima se održavanjem okupljanja krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih, ugrožava moral ili na mestima koja su zatvorena za javnost.

Javna okupljanja mogu se održavati, po pravilu, u vremenu između 6 i 24 časa.

Kada okupljanje nije dozvoljeno?

1) kada postoji ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije;

2) kada su ciljevi okupljanja usmereni na pozivanje i podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja, na kršenje ljudskih i manjinskih sloboda i prava drugih, odnosno na izazivanje ili podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti;

3) kada nastupi opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda u većem obimu;

4) ako je održavanje okupljanja suprotno odredbama ovog zakona.

Kada se okupljanje prijavljuje?

Okupljanja na otvorenom prostoru prijavljuju se Ministarstvu unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: nadležni organ) – organizacionoj jedinici nadležnoj po mestu okupljanja, odnosno po mestu početka okupljanja u pokretu.

Održavanje okupljanja prijavljuje se podnošenjem pisane prijave od strane organizatora okupljanja, lično, preporučenom pošiljkom ili elektronskim putem.

Prijava se podnosi najkasnije pet dana pre vremena određenog za početak održavanja okupljanja.

Gde nastaje problem? 

Kako objašnjavaju organizatori EuroPrajda za Nova.rs, prijava okupljanja za EuroPrajd je podneta još pre nekoliko meseci. Ministarstvo unutrašnjih poslova ne mora da odobi okupljanje. Okupljanje se samo prijavljuje, a ne čeka se nikakva potvrda. Jedino kada bi Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo da da neku informaciju nazad, bilo bi u slučaju zabrane.

Zabrana Prajda bi, s druge strane, bilo jasno kršenje Ustava kao i presude ustavnog suda koje zabrane Prajda iz 2011., 2012. i 2013. godine proglašavaju neustavnim.

Kako za Nova.rs kaže Goran Miletić, organizator EuroPrajda, poslednji rok u kojem bi Ministarstvo unutrašnjih poslova moglo da izda zabranu za održavanje EuroPrajda bi bio utorak u 16 sati, tačno 96 sati pre zakazane šetnje. Šetnja je zakazana za 16 sati, 17. septembra ove godine, ispred Narodne Skupštine.

U tom slučaju, organizatori bi podneli žalbu Ustavnom Sudu, koji bi imao 48 sati da odgovori na žalbu.

BONUS VIDEO:  Sećate li se Gordane Čomić? Ovo je njen stav o EuroPrajdu

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare