„Izjava Sava Manojlovića nije tačna“: Sudija Ivošević objasnio kako se može pokrenuti postupak kod Ustavnog suda

Osvrnuo se na jučerašnja dešavanja u Loznici i rekao za N1 da se to „može tumačiti na dva načina“.

„Mislim da oni to rade zbog toga što su i oni u strahu, da ne kažem u panici. Nešto mora da se čini kako bi se to nekako ublažilo, tome u prilog ide i leto, leto je vreme za proteste, oni ogromni protesti su baš počeli da opadaju preko leta, to je velika greška onih koji su organizovali te proteste. Treba tragati za nekim drugim načinima, ali i taj način je aktuelan. Ako ovo što je redovno ne da nikakav rezultat, onda nema ništa drugo nego upravo to, ali građani su takođe zbunjeni, jer šteta je što ovi izbori nisu bili nego su na neki način razgrađeni time što su se podelili ljudi iz opozicije, sve to negativno utiče na građane, zaista ovo leto treba da se iskoristi da se nađe pravi način, prvi korak bi morao da bude ponovno objedinjavanje opozicije, bez toga nema nikakvih šansi“, kaže on.

Komentarišući izjavu Sava Manojlovića, kaže da „Ustavni sud ne može da ukine odredbu na zahtev Rio Tinta“.

„Ta izjava nije dobra i nije tačna i mene malo zbunjuje. Ja mislim da on tu izjavu nije trebalo ni da da, to što je izjavio nije tačno“, kaže.

Objasnio je da se postupak kod Ustavnog suda može pokrenuti na dva načina.

„Da bi se ocenila validnost, ustavnost, zakonitost nekog propisa ili podzakonskog akta, prvi način je da organi države ili lokalne samouprave podnesu zahtev, a on se zove predlog, posle toga najmanje 20 narodnih poslanika to može uraditi, ni oni to nisu uradili, ali može uraditi i sam Ustavni sud, to je ušlo u nedavne izmene, u početku nisu mogli, ali su sada dobili to ovlašćenje, pošto je taj Ustavni sud u kolokvijalnom govoru dobio neke nazive ‘zaustavni sud’ ili ‘zauzdani sud'“, kaže on.

Mišljenja je da je prvi način moguć.

„Drugi način je da se pokrene ne zahtevom, nego inicijativom, a to nije akt pokretanja postupka, to je inicijativa, pa bi sad o tome trebalo prvo Ustavni sud da se izjasni da li je prihvata ili ne. Meni je najverovatnije, ako je zahtev, da je to Ustavni sud sam uradio, jer osluškuje šapate dnedne politike. Treći način je ustavna žalba, samo ovde je teško da može da bude upotrebljena. Zato mi je čudno da je tu izjavu dao čovek koji je bavi ustavnim pravom“, kaže.

Ističe da „mnogi pravnici ne shvataju da postoji pravni sistem i pravi poredak“.

„U sistemu su norme, propisi, u ovoj oblasti su propisi sasvim solidni, ali pravni poredak ne čine samo propisi, nego ponašanja ljudi u primeni tih propisa. Ako je doneta naopaka presuda, a onda nije bilo žalbe, ili je odbijena, onda je ta presuda postala pravosnažna i ta presuda je postala deo pravnog poretka, iako je naopaka. Ako nije iskorišćena mogućnost da se pobiju te greške u vreme, onda to više nisu greške koje su van pravnog poretka“, kaže Ivošević.

Dodao je da „ne bi tako lako i olako davao neke izjave dok se to ne pogleda“.

„Ustavni sud je mogao da učestvuje i u zaštiti prava, postoje dva razloga – prvi je u pravu na život, pravo na život je neograničeno, a time je ugroženo i pravo na život, a drugi razlog je pravo na zaštitu prirode. To je ustavno pravo, ako ono bude potvrđeno, mogu se pokrenuti postupci kod Ustavnog suda, ali u zakonu o Ustavnom sudu postoje i neki posebni postupci osim ovih koje smo pomenuli sad“, kaže Ivošević.

BONUS VIDEO: