Vulgarnosti, podmetanja i jezik ulice koriste oni koji, umesto rasprava u institucijama demokratskog društva izazivaju da se one vode na ulici, kaže u intervjuu za novine “Nova” novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula, reagujući na uvrede koje su mu uputili predstavnici srpskih vlasti.
Govori o razlozima za bujanje evroskepticizma u Srbiji, rudniku litijuma, ali i o izborima…
“Nisu nestale sumnje vezane za te izbore uz sprovođenje preporuka. Sve će to ostati teme prisutne i u idućim izveštajima Evropskog parlamenta”.
Vlast u Srbiji burno je reagovala na vaš izbor, u prvom redu predsednik Vučić i šefica parlamenta Ana Brnabić, a potom i Aleksandar Vulin. Kakvu saradnju očekujete, s obzirom na to da ste dobili ovakve “čestitke”?
Dugo sam u politici pa sam se naslušao i nagledao zaista svega i svačega tokom godina. Ostavljajući po strani irelevantnu verbalnu pirotehniku pojedinaca, od političkog vođstva Srbije očekujem da kontinuirano radi na javno propagiranom cilju, a to je ulazak Srbije u EU. Da bi to bilo moguće treba odgovorno voditi politiku u skladu s pravilima pregovaračkog procesa i omogućiti saradnju s institucijama EU koju zastupaju njeni predstavnici. Vulgarnosti, podmetanja i jezik ulice koriste oni koji, umesto rasprava u institucijama demokratskog društva, izazivaju da se one vode na ulici.
Kako ste razumeli izjavu predsednika Vučića “nama su dali Hrvata, baš im hvala”?
Čini mi se da je to zapravo potraga za alibijem za unapred najavljen neuspeh izlaska iz stagnacije srpskog pristupnog procesa. Višegodišnji zastoj pregovora o članstvu Srbije u EU nema nikakve veze s nacionalnošću stalnog izvestitelja Evropskog parlamenta za odnose sa Srbijom u ovom mandatu. Ja sam tražio ovu dužnost jer smatram da je napredak Beograda u pregovorima o članstvu u strateškom interesu EU, Srbije, njenih suseda pa tako i Hrvatske.
Šta će biti vaš osnovni cilj na mestu izvestioca za Srbiju?
Uloga izvestitelja je jasno definisana pravilnicima o radu Evropskog parlamenta, a može se ukratko opisati kao saradnja s političkim akterima (pogotovo predstavnicima u nacionalnom parlamentu), evidentiranje rezultata u rešavanju dugotrajnijih ili novijih otvorenih pitanja, doprinos ispunjenju merila i približavanju EU. U sledećih pet godina biću zadužen za izveštavanje tela Europske Unije o stanju u Srbiji i njenom usklađivanju s evropskim pravnim tvorevinama, temeljnim vrednostima i specifičnim politikama. Reč je, dakle, o dužnosti koja me obavezuje da pokrivam sve relevantne teme koje se tiču odnosa Evropske unije i Srbije.
Šta vidite kao ključne probleme Srbije u ovom trenutku i koliko je ona daleko od EU?
Pre svega, imam utisak da se u Srbiji ne ističe koliko je EU već sada njen najvažniji partner. Pritom mislim na obilnu i povoljnu finansijsku pomoć Brisela, kao i na spoljnotrgovinsku razmenu s državama članicama EU. Još manje se komuniciraju temeljne vrednosti na kojima se razvijala EU. U poslednjoj Rezoluciji Evropskog parlamenta o stanju u Srbiji traže se garancije za sprovođenje rešenja kojima se uklanja svaki neprimeren utjecaj na sudstvo, a vlast podseća da će biti potreban ozbiljan i konkretan napredak, meren u odnosu na rezultate i stvarnu primenu reformi vladavine prava, pravosudne prakse, poštovanja temeljnih prava i rada Kabineta republičkog javnog tužioca. Izražava se i žaljenje zbog daljeg pogoršanja u području slobode izražavanja, slučajeva govora mržnje i klevetničkih kampanja. Pored ovoga, ključni izazovi postoje i na spoljnopolitičkom planu. Srbija i Kosovo treba da normalizuju svoje odnose, što je sadržaj Briselskog procesa. Treba svakako dodati da je nedavno Visoki predstavnik Borelj jasno istakao da Srbija odbijanjem uvođenja sankcija Rusiji ugrožava svoj put prema EU, jer se očekuje veća usklađenost s zajedničkom spoljnom i sigurnosnom politikom EU. To su teme na kojima će tela EU, te mnoge države članice, i dalje insistirati.
Da li izbori koji se održavaju u Srbiji odražavaju stvarnu volju građana?
U demokratijama se volja građana utvrđuje na poštenim i fer izborima. Na izborima u Srbiji međunarodni promatrači su evidentirali razne manjkavosti u odnosu na opštepriznate kriterijume. Svoju ocenu su dali i evroparlamentarci nakon poslednjih izbora. Javno su komunicirane preporuke koje bi Srbija trebalo da ispuni. Evropski parlament ima dugu tradiciju promatranja nacionalnih izbora, jer se radi o jednom od prioriteta kojim se ocenjuje stanje demokratije i vladavine prava. Te ocene su važne pri izradi stava EP o napretku u zemljama kandidatkinjama.
Vaš prethodnik na mestu izvestioca Vladimir Bilčik bio je često kritikovan od strane opozicije zbog veza sa vladajućom partijom, da je “ulepšavao izveštaje”, a u jednom momentu je lobirao i za interese državnog Telekoma Srbije. Kako ste vi videli njegovu ulogu?
S kolegom Vladimirom Bilčikom sam imao korektnu saradnju u prošlom mandatu. On je bio kopredsedavajući zajedničke delegacije EP-a i skupštine Crne Gore, a ja sam bio izvestitelj za Crnu Goru. Što se tiče Srbije, s nekim njegovim ocenama se nisam slagao, što je razumljivo budući da je on dolazio i iz političke grupacije EPP-a.
Koliko će vam biti važna saradnja sa opozicijom i koga tu vidite kao sagovornike?
Budući da sam izvestilac u ime Evropskog parlamenta, moji primarni sagovornici su srpski parlamentarci, ali zbog celovitije slike stanja u zemlji nastojaću da razgovaram sa svima koji imaju uticaj na kvalitet pristupnog procesa. A takvih sagovornika je zaista mnogo. Razgovaraću svakako i s predstavnicima političke opozicije, lokalnih zajednica, sindikata, nevladinog sektora, medija, poslovne i akademske zajednice. Međutim, za transformaciju društva koja je potrebna za prolazak preko ciljne linije i članstvo u EU, najodgovornija je vlast u zemlji, pogotovo izvršna vlast.
Iza Bilčika ostali su neuspešni pregovori vlasti i opozicije. Planirate li ubuduće da inicirate ovakve vrste razgovora?
Dijalog je najvažniji instrument u politici. Stvarni, a ne fingirani, jer nema koristi od beskonačnog sučeljavanja monologa. Naravno, za takav dijalog se moraju stvoriti kakvi takvi uslovi. Kao izvestilac EP, ali i kao političar s ozbiljnim pregovaračkim iskustvom, uvek sam spreman pomoći da do njega dođe.
Kakav je vaš stav o iskopavanju litijuma? Da li bi odluka Srbije da krene u eksploataciju ubrzala njen put u EU?
Odluka o tome se može doneti samo u Srbiji, ali smatram da takve, očito osetljive, odluke treba donositi u otvorenom dijalogu s javnim akterima, pogotovo s onima koji su posebno, životno zainteresovani za temu. Verujem i da odluka, kakva god donesena, ne bi trebalo presudno da utiče na ubrzanje puta prema EU, jer prirodni resursi neke zemlje kandidata mogu jedino biti dopuna onom ključnom doprinosu Uniji od strane nove članice, a to je društvo razvijenih demokratskih institucija.
Vidite li ljude koji se protive iskopavanju litijuma kao “ruske elemente”?
Bez čvrstih dokaza, svaka takva i slična optužba predstavlja etiketiranje i pokušaj manipulacije.
Da li vas brine da bi ovoliko insistiranje na iskopavanju litijuma i priča da “to od nas traži EU” mogla da utiče na porast evroskepticizma u Srbiji?
Primetan evroskepticizam je već duže vreme, nažalost, stvarnost u Srbiji. On je ponajpre posledica ambivalentnosti vlasti prema EU, ali ni EU nije u potpunosti nevina. Vlast bi s jedne strane povlačila sredstva iz EU fondova, a istovremeno je iritiraju insistiranja na povlačenju vrednosti na kojima se temelji blok. Kada govorimo o odgovornosti EU za njenu slabiju percepciju u Srbiji, treba uzeti u obzir i ponašanje pojedinih država članica koje bilateralne, uglavnom ekonomske, interese stavljaju u prvi plan odnosa s Beogradom. Trenutno stanje nije dobra osnova za izlazak iz stagnacije, budući da će se Srbija tek suočiti sa zaista zahtevnim setom obaveza u nastavku pristupnih pregovora. Pad podrške članstvu u EU je, uglavnom, bio karakterističan za kasnije, završne faze pregovora u gotovo svim zemljama kandidatima.
Iz vaše grupacije najviše se insistiralo da se priča o izbornoj krađi iz decembra prošle godine ispita do kraja u okviru institucija EU, ali je u međuvremenu sve utihnulo. Zbog čega?
Ne bih se složio da je sve utihnulo, jer nisu nestale sumnje vezane za te izbore uz sprovođenje preporuka. Sve će to ostati teme prisutne i u idućim izveštajima. Ono ćemu se ja nadam je znatno bolja saradnja s novom Komisijom i poverenicom za proširenje.
BONUS VIDEO: