“Od trenutka kada sam javno progovorila da je Oliveru Ivanoviću pretila opasnost od kriminalne grupe sa severa Kosova počinje sve ono što komplikuj moj život. Pretili su mi i preko SMS poruka i preko poziva i indirektno, preko drugih ljudi. Sve sam ignorisala dok nisam shvatila da sam ugrožena i da bi nešto moglo da se desi”, kaže u intervjuu za “Novu” Rada Trajković, sprska političarka sa Kosova.
Trajković u razgovoru za naš list navodi da je sve počelo od konferencija koje su održali Marko Đurić, a potom i Aleksandar Vučić, a posle davanja iskaza u Prištini, u procesu koji se vodi zbog ubistva Olivera Ivanovića.
Kada su počele pretnje?
To je počelo kada je bila uhapšena neka grupa Srba pod sumnjom da su učestvovali u organizaciji ubistva Olivera. Uhapšen je Rosić i neki Spasojević. S obzirom na sve izjave koje prenose mediji Specijalno tužilaštvo iz Prištine sistematično je sakupljalo i zvalo na razgovor sve građane Kosova za koje su utvrdili da su imali komunikaciju sa Oliverom. Mnogi Srbi su odlazili, ali su to krili. Ja nisam mislila da to treba da bude neka tajna. Oni su čitali medije i pozvali su me da dam izjavu.
Nakon te izjave Marko Đurić, tada šef Kancelarije za KiM, je održao konferenciju za štampu i tada me žestoko napao. Sutradan je gospodin Vučić održao konferenciju i pročitao delove mog svedočenja koje sam dala u istrazi Specijalnom tužilaštvu u Prištini. Iako su bile u pitanju predistražne radnje, ono je dospelo u ruke Vučića, što je inače nešto za šta bi trebalo da bude zagarantovana tajnost. On me na konferenciji bukvalno označio kao ženu koja je jedna lažljivica i zbog koje su uhapšeni Rosić i još neki ljudi, koje ja nikad u životu nisam videla. Moja jedina percepcija i sumnja je bila usmerena prema Radoičiću kao lideru te kriminogene grupe na Severu. Njegovo javno obraćanje kao da je nekako ohrabrilo ostale da počnu da me napadaju. Ja sam to potpuno ignorisala, dok nisam shvatila da sam ugrožena i da bi moglo nešto da se desi.
Kad ste to shvatili?
Tamo gde sam se kretala videla sam da se čudni ljudi nalaze ispred ulaza, da prate… Isto tako da je u Gračanici gde sam živela bukvalno preko noći rukovodstvo Opštine postavilo video kamere, a rukovodstvo je iz Srpske liste. Vlasnik kuće u kojoj sam živela mi je rekao da se boji. Videla sam, bilo mu je neprijatno, da ja budem tu, plašeći se i za svoju decu, a bogami i da se ne desi baš ispred njegove kuće. Jer, bilo je neobično da se kamere postavljaju. Oni su hteli da me na taj način da me izvuku suštinski sa Kosova i da se osetim nebezbedno.
Odmah nakon Vučićeve konferencije, nakon moje izjave moj sin je dobio otkaz. Radio je u državnoj firmi. Nakon toga počeli su ljudi da mi prete.
Kakve pretnje dobijate? Da li SMS porukama, putem telefonskih poziva…?
I jedno i drugo i treće i indirektno preko ljudi.
Rada Trajković navodi da je protiv nje podneo dve tužbe Bojan Dimić, direktor BIA za borbu protiv kriminala i mafije, i još dve Milan Radoičić dve. “Moji izlasci su već duže vreme na tim sudskim ročištima. Sud me oslobodi, oni se žale, pa opet proces, pa opet, opet… I nikada kraja. Jedan proces koji je poveo Dimić je završen, a da me uopšte nisu pozvali. Nije prošao proceduru da sučelim svoje stavove sa Dimićem i tu sam osuđena - 600.000 treba da platim za odštetu za uvredu časti ili ugleda. Ja to nisam znala, samo je došlo rešenje izvršioca da počinje oduzimanje trećine mojih primanja”, kaže Trajković.
Kako vam prete? Da li ubistvom?
Da, najdirektnije. Ne bih sada govorila. To je tako prljavo da će nestati ovo, ono…
Sada živite u Beogradu?
Ja sam trenutno u Beogradu, jer na Kosovu nijedan Srbin više ne može da me primi na stan. S obzirom na to da sam živela u Prištini i da sam uvek iznajmljivala stanove u Gračanici, sada prosto imate jedan tihi bojkot ljudi, ne zato što ne vole da stanujem, nego zato što ne smeju da me prime na stan.
Da li ste prijavili pretnje policiji i imate li obezbeđenje?
Ja sam odmah nakon izjava Vučića i Đurića podnela krivičnu prijavu. Međutim, tužilaštvo je odmah to odbilo. S obzirom na to da sam bila pod presijom, policija u Beogradu, a tada je ministar bio Nebojša Stefanović, nazvala me i došla je da me obavesti da sam ugrožena i da su određeni da mi odrede pratnju. Ja sam pitala od koga, a oni kažu od albanskih ekstremista.
U Beogradu vam prete albanski ekstremisti?
Da. A ja sam osećala nesigurnost od Merdara do Beograda, nakon izjava Đurića i Vučića. Mislila sa da su svojim napadom na mene ohrabrili grupu Radoičića i te ljude.
Da li je iko priveden zbog pretnji vama?
Ne. Ja sam pratnju imala određeno vreme i to vrlo profesionalnu i vrlo odgovornih ljudi. I to je neprijatno da se krećete stalno sa policijom, ali su oni svakako revnosno brinuli o mojoj bezbednosti i odgovorno. Kada je došao Vulin za ministra, on je pratnju odmah ukinuo.
Jeste li ste dobijali pretnje nakon što je Vulin došao na funkciju ministra?
O da.
Da li ste ih ponovo prijavili?
Nisam, više mi je bilo dosadno i ja sam izbegavala da to prijavljujem. Ćutala sam i računala da je to deo folklora ovog režima i ove vlasti. Paralelno sa pretnjama sve se više mogla videti jedan dehumanizacija mene na način što je svako mogao svašta da mi preti, da govori o meni, a Radoičić da napreduje, da vodi Srpsku listu, da bude čest gost u Predsedništvu kod Vučića sa Srbima, da bude u republičkoj skupštini, da dobije institucionalnu promociju kao čovek koji je važan. Samim tim meni se učinilo u jednom trenutku da je potpuno besmisleno da se bavim svojom bezbednošću.
Kako izgleda vaš dan u takvim okolnostima? Da li igde izlazite?
Ne samo što ne izlazim, nego su i mnogi moji prijatelji počeli nekako da se osipaju. Kao da nisu sebe hteli da stvaljaju u poziciju da ne komuniciraju, da ne navlače na sebe… Ja sam to tako razumela, a možda njima više nisam bila interesantna. Ali, prosto ostajete potpuno usamljeni.
Ne izlazite iz kuće zbog straha?
Uopšte se ne plašim. Ne bih to htela da iko pomisli. Ja samo ne želim da… Svaki napad, povređivanje ili bilo šta najviše dotakne oni koji su za vas najvezaniji, a to su deca. I više je to želja da zaštitim decu od eventualnog napada na mene, nego što se ja plašim. Nekada izađem, stavim kačket. Izađem, da deca nisu znala kada pođem negde i na gostovanja na televiziji.
Imala sam neko gostovanje i kazala sam da je Radoičić samo maskota, kao neki borac na Kosovu, a da neki ozbiljniji ljudi pripremaju neku zaštitu navodno Srba. Tada me pozvao čovek telefonom. Takvo neprijateljstvo i pretnju ja nikada, učinilo mi se, nisam dobila. Bio je potpuno relaksiran. Telefon je ostao u pozivu, ja sam sve to snimila, poslala sam tužiocu i Ministarstvu policije.
Kada je to bilo?
Nema mesec, mesec i po. Meni je posle nekoliko sati neko iz neke bazne stanice, neko odgovoran, poslao ime i prezime čoveka i kazao da je reč o bivšem policajacu, da živi u Trsteniku, da je penzionisan, sa Kosova. Posle mesec dana pozvao me komandir iz stanice u u 29. novembru po mojoj prijavi. Otišla sam na razgovor. Rekao mi je da su identifikovali trojicu ljudi. Meni je bilo malo čudno – na jedan telefon tri identiteta. Nije mi rekao ko su osumnjičeni. Potvrdio mi je da je među njima taj bivši policijac, ali je rekao da ću sve dobiti od tužioca. I tu je sve stalo.
Nemate informacije da su uhapšeni?
Ne. Ne znam kakva je procedura. Da li tužilaštvo treba prvo od mene da uzme izjavu…
BONUS VIDEO Rada Trajković o životu Srba na Kosovu koji nisu za Srpsku listu
